Dabro-bosanski Istočnik

4

Св. 12

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Стр. 457

А што је јадни свештеник морао тада орати и копати, и опанке и гуњац носити, па још и шал (сарук) око главе омотавати, то је драги Н. Н. Херцеговче било жалосно вријеме, и ггонижено ропско стање наше цркве, народа и свештенетва, јер онда нијесу ником боље дозвољавали, па ни свештенику. Свештеник као и други морао је пјешке ходати, а ни пошто на коњу, или ако је и на коњу, то је опет морао поред аге сјашити с коња. И ти драги брате желиш то понижено и ропско стање нашој цркви и свештенству и сада. Зло желиш брате. Свештеник је онда орао и копао, јер иначе шта би радио. У парохији није много посла имао. Цркву није служио, јер је није било. Народу није проповједао, јер се народ нпје смио ниђе ни састајати. Књига и поучних листова читао није, јер их није било. Није ништа писао ни састављао, јер се тако што није ни захтјевало, (а можда зато није ни способан био). Па кад су онда таке околности биле да, нити је трсбало, нити је могао што умно радити, то је он макар физички радио. А међу тим свештенички позив није да он физички ради, и да се брине само за тјело, него да се брине више за душу своју и душе повјереног му словесног стада. Сада су друкчија времена, па друкчије мора и бити. Свијет стоји на вишем степену знања и разумијевања, па према томе и свештеник мора више знати, и баш мора учити „каноничко право", јер несмије остати са старим знањем кад цио свијет у знању напријед корача. Па зар и они, које он учи да више знају од њега ? Не. Данас свештеник мора нарочито више учити и знати и с тога, што сви непријатељи са којима се мора борити умно су наоружани, па ако наш свештеник неучи и незна, то ће у борби побјеђен бити. И онда бп било збогом правосладље и народности српска. Али нећемо тако. Учићемо што год више могнемо. Данас свештеник нема времена и нетреба да оре и копа, да чува овце и т. д. као што би ти хтјео, јер бесловесно стадо може и сваки други пастир чувати, а њему је повјерено „словесно стадо" да њега чува и да се о њему брине. И зато свештеник мора данас да слободно вријеме употрјеби, те да чита, да пише, да учи, да се

спрема и т. д., јер ако све то непрати и непостигне, биће у данашњем друштву последњи, и мораће због свога незнање да се непрестано срамоти у свијету, а далеко ће од њега бити да предњачи и према своме позиву да друге учи, Дио се свијет данас обукао у ципеле, чизме, чакшире, Фесове, капуте и т. д. па какви би ја једини (српски поп) изгледао пред народом да омотам сарук око главе, гуњ и опанке да на се метнем. Мој покојни ђед-поп, Бог да га прости, носио је тако, и свијет га је слушао и поштовао, али тако је вријеме било. А ја његов унук, кад би се данас тако обукао то би ме ђеца сада по сокаку гоњала и викала за мном. Моји би се парохијани пред другим вјерама за ме стидили. Сваки би ме сматрао да сам будал.а, и нико ме не би слушао. Сви би ме исмејавали. И ја би био бескористан. Забадава је све. Није вријеме. Не могу бити „Христа ради јуродиви". Лудо је то драги Н. Н. Херцеговче и захтјевати да свештеници у данашњем свијету изгледају као нека страшила. ГПто велиш да попо неможе да литургију одслужи док не попије бијелу кафу, то невјерујем драги брате да има и гђе православни свешт.еник да ће тако што учинити. И ако збиља знаш за кога да тако ради, пријави га одмах претпоставл.еној власти, па ћеш видити шта ће од њега бити. Ако кријеш брате грјешника и лопова „јатак" си му и „ортак", дијелиш гријех с њиме. Ако га нстужиш вишој духовној власти и то непосвједочиш, знак је да је то проста измишљена лаж. А ко измишља лажи, лаж му на част. (Немој ти опет сада пробати да кога зато обједиш ) Н. Н. Херцеговац даље вели: „Попо се мора наљутити кад проповједа а парохијанин виче са средине цркве: „ Љекару излијечи се сам и , а други опет: п ја пемам кад ткто чекати док ти исприповиједаш, јер ми се ваља старати ђеци за ручак а . Овако вели Н. Н. Херцеговац (и то под наводним знацима) да се парохијани у сред цркве тако на попу обрецују, багателишу га, презиру и тако му говоре. Ово није истина ; ово је подметање српском народу. Ниђе није српски народ таки да неће да слуша слово божије 5 није тако и дотле про2