Dabro-bosanski Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 471

л »о(ж;ноли /ии Кбде ^т)^ (Т)а(ж)к'1а Кол^кзни н$жн'1а : но чрсзтх в. Љ: Кра(т )ја каше рече(нји)... Даље је од листа подерано, те с' друге стране наставља : „1(к)ан8 Отоики п Отл/ижи Радоса(в)8 Радо(в)анб : ©днб о(в)ц8 с дгне(т)ол\ и а 8корак (в)шснице." Испод овога је подвучена линија, па даље наставља : Оподоеи ^ т )^ нас Гдк Кгк тако(к)аго изванЈА и (ж)машА: а нанпаче чрезк в: К: и с: и к : с: и Кгобгодни^ Д1лтва\, и ^оЋел^о и да сподовн(т)ћ нагк Гдк Кг^к (т)ако(ж)де чрезт^. к: 11рхшас(т)ирс(т)(к)а ксдкаго (^час(т)ј^ч Клгосло(к )енЈА коздра^ш (ж)ела(т)елнаго пришесе(к )ЈА н кид"кн '|а : ск Кото(р)ил1к Ордчнилњ нашил\ рачен'|ел»к (ж): (к)к Њпрес(т)анол1 Жоленш и ПолАИнанш пред Гделњ Кгол! и предстк1л»к его прес(т)олол1 и (ж)ер(т)веникол* со кскл\ П/клил\к и Днжезшш кра(т)с(т)кол! за в: К: Жолјшса : и кнас пред л!оли(т)иса КВдел^о Преклагагш клдкб и Кга да ( к)са нл ползб вал< дар8е(т)ћ и да л^ногое по(ж)и(в)е(т)е врел \а и да прило(ж)атсл валд л^к(т)а (ж)и(в)о(т)а! и еслш : к: К: к: покорни рави и Кголдолци С(т)8деничскш Конс^ан^шт^. из с(т): с: Конс(т)ан(т)шт* с г к КратЈалш". 1ан8ар Даго (31) Д Ф^Г. (1763) Года : На другој корици написано је : „0(к)та/?> Отбдепица Храл\ г к Кои славимо с(в)и овш,е. Љ г к Гр^кшни рак^к Ћор^ие 1ш(в)ано(в)11ч г к Написа^ Оие ПисанЈе Знати се када л\и даде... Тааинс(т)(в)ч) (х(т)раное ви(ж)8 (тазк Жилоекичт* Ћор^ие л\и»литесА Оа^куа Попо^ичт*". У књизи су листови лијепи, а слова разговијетна, Пошто књигу прегледах и горње преписах, вратим је оцу Тодору захваливши му, те га још замолим, да би је послао на поклон црквеном музеју у Сарај-ево. Поелије неколико ријечи, он ми је обећао. Толико о тој књизи. Можда је књига иета, још гдје описана, али ја не знам, па молим, да ми се опрости, ако је кад описана, јер: што вриједи једпом, може вријеђеши и више иуша. Док сам се ја разговарао с оцем Тодором, дође ми г. Ристо X. Вуковић потпресједник ове

општине и опомену ме, да одемо до Рустамбега, да га замолимо, да неби забранио поправљати цркву, јер је близу његове земље. А то је с' тога, јер је он у овоме крају, што се каже: „м цар и краљ. и ПГто он рече, то се слуша на пљеваљ. суду. Кад је г. СераФим вршио други пут каноничну посјету, препоручио је општини Фочанској, да настоје, око поправљања исте цркве. Дакле, пођем ја и још неколико грађанина Фочански. Рустам-бег није био далеко од цркве, до пет тренутака. Био је под једном крушком. Са њим је било још 5—6 Турака, који су ред чували, за вријеме збора око цркве. Тако је бивало сваке године. Чим дођемо к' њему речемо : „Сабах хајеросум!" „Алах разиосум!" — Како си беже? — Добро — гаућур алпху! А да какосте ви ? Туј око њега посједамо, те му ја рекох: „Беже! Поздравио те је наш деспот еФендија г. СераФим Перовић. Он је чуо, да си добар и поштен, па ти је зато и спремио максуз селам; и замолио те да би настојао код пљеваљског паше, да неби на пут стао поправљању ове наше старе цркве. Знам беже, да је и теби дика, кад се близу твога земљишта, скупи онолика раја, да се Богу помоли. — Та и онако смо једие крви и илемена^ и ако смо друге вјере! Па кад је још од старине уобичајено, баш неби ни било лијепо, то укинути. Деспот ефендија, да није био неколика дана болестан у Фочи, дошао би он овдје, да се види с тобом, па пошто није могао, то је нама препоручио. да теби све кажемо, те се надамо, да ћеш нам и ти помоћи при поправљању ове цркве". Док сам ја говорио, бег једнако чешљаше прстима браду и помало се помицаше, вичући уза сваку ријеч: „ја! ја!" Пошто ја изговорим, тада ће он : ^Валах — шурске ми вјере, шшо буде до мене, ја %у учиниши, само ви пишите деспот ефендпуи и кажите му, нека он иише на иљеваљског иашу за шо, иа Ље ■— безбели, мене иаша иозваши и тражиши од мене мунасии, па колико будем \адар, учиниЉу вам на уољу. и То је рекао, а да Бог да, да се испуни !