Danas
Vreme za bunt
Helsinški odbor za Ijudska pmva u Srhiji o polcžaju zaposlenih i sindikatima
Beograd - Dugoročno gledano, privatizacija ie najvažnije pitanje za sudbinu zaposlenih. lako je Zakon o svojinskoj transformaciji stupio na snagu još prošle godine, privatizacija nije krenula s mrtve tačke, a zabrinjava evidentna neupućenost zaposlenih u ovu problematiku, zaključak je eksperata Helsinškog odbora za Ijudska prava u Izveštaju o položaju zaposlenih i sindikata u Srbiji. Oni će, upozorava Helsinški odbor, podneti i najveći teret primene Zakona o svojinskoj transformaciji, a stepen njihove neobaveštenosti i neobjedinjenosti može biti poguban. U Srbiji je godinama na delu „divlja" privatizacija, što podrazumeva pljačkanje društvene i državne imovine. Opasnost ~divlje“ privatizaeije - Mnoga preduzeća su dovedena do propasti, a nakon stečaja na stotine zaposlenih ostaje na ulici, dok se preostali kapital prodaje u bescenje i to najčešće onima koji su mkovodili tim preduzećima. Tako su brojni pojedinci bliski režimu, postali vlasnici „bezvrednih" preduzeća, (u koje će naknadno investirati ono što su već opljačkali], a istovremeno su se legalno oslobodili viška radnika. Na žalost, upozorenja nekih sindikata i pojedinaca o ovim mahinacijama, nisu naišla na odgovarajuće razumevanje među radnicima - piše u ovom Izveštaju. Najava UGS „Nezavisnost" o osnivanju Radničkog akcionarskog društva i Foruma za socijalnu inicijativu, čiji bi zadaci bili zaštita akcija zaposlenih i zaustavljanje pljačke zaposlenih pod plaštom privatizacije, pozitivni su znaci da pojedini sindikati pokušavaju da koordiniraju zajedničku akciju na višem nivou. Stopa nezaposlenosti, s druge strane, u stalnom je porastu. lako zvanična stopa nezaposlenosti iznosi 27 od-
sto, ona trenutno dostiže 50 posto radno aktivnog stanovništva. Od uvođenja sankcija do danas na prinudnim odmorima je se 700-800 hiljada radnika, što, zajedno sa 816 hiljada zvanično nezaposlenih, dostiže cifru od više od 1,5 miliona Jugoslovena bez posla. Postojanje sindikata koji bi bili istinski i u funkciji zaštite interesa i prava zaposlenih, nametnulo se kao potreba još u vreme trajanja SFRJ. Sindikalne organizacije čija je mreža ..pokrivala" sve privredne organizacije bivše države, bile su samo formalno-ceremonijalne prirode i služile za pokriće partijskih odluka. Nepostojanje snažne sindikalne tradicije utiče i na današnju sindikalnu scenu. Radikalniji štrajkovi Stvaranje pravnih pretpostavki za slobodno sindikalno organizovanje übrzo je, kao i u političkom životu, nastankom velikog broja nepovezanih i razjedinjenih, manje ili više relevantnih ili potpuno marginalnih sindikata. Pored faktički državnog Saveza sindikata, na današnjoj sindikalnoj sceni postoje desetak novih, nedržavnih sindikata. U nezavisni karakter nekih od njih otvoreno se sumnja, što pokazuje da je država, svesna opasnosti od ozbiljne sindikalne organizovanosti i eventualnog socijalnog bunta, od-
lučna da na sve moguće načine uspostavi kontrolu nad neposlušnim sindikatima. U nekadašnjoj zajedničkoj „državi proletera" prvi štrajkovi su izbili još 1958. godine, a do 1969. bilo je dve niljade „obustava rada". Prvi štrajkovi u novoj državi usledili su kao logična posledica dugogodišnje ekonomske krize. U periodu od sredine 1991. do kraja 1993. godine, ipak, nije bilo gotovo nikakvih ozbiljnijih protesta radnika. Umesto toga, zabeleženi su radnički skupovi na kojima je hiljade zaposlenih klicalo Slobodanu Miloševiću i njegovom projektu „Velike Srbije", podseća HO u ovom Izveštaju. Početkom 1994. godine radnici počinju da se aktivnije organizuju što prate brojniji štrajkovi. Primetno je da su štrajkovi sve radikalniji, a sudeći prema sve većem nezadovoljstvu radnika 1998. će sasvim sigurno biti godina socijalnih nemira.predviđa HO, koji svoju prognozu potkrepljuju činjenicom da u prva četiri meseca nije bilo gotovo nijednog dana bez štrajkova. Poslednji štrajkovi „ZastavaNamenski proizvodi" iz Kragujevca mogli bi da predstavljaju inicijalnu kapislu za bunt većih razmera, pogotovo što se stiče utisak da su radnici raznih delova ovog holdinga na pragu dogovora oko budućih zajedničkih akcija.
Safeta Biševac
Provera nastavničke podobnosti
Beograd - Ugovori o radu, koje bi svi zaposleni na fakultetima trebalo da potpišu do 5. avgusta, kako je predviđeno Zakonom o univerzitetu, počeli su da stižu na fakultete Beogradskog univerziteta. Ugovore su među prvima na potpisivanje dobili zaposleni na Medicinskom i Mašinskom fakultetu, gde su ostali isti dekani koji su rukovodili fakultetlma i pre izmene Zakona. Nezvanično saznajemo da su obrasci ugovora juče stigli i na Tehnološki fakultet BU, ali još nisu ponuđeni zaposlenima, jer je na ovom fakultetu 69 od 83 nastavnika i saradnika potpisalo Etički kodeks, u kojim su se izjasnili da neće poštovati odredbe novog Zakona.
Više od četiri stptine pedeset profesora BU je potpisalo Etički kodeks, kojim se obavezalo da neće sarađivati sa novim rukovodiocima i da neče poštovati Zakon koji je usvojen i pored protivljenja univerzitetske javnosti. Šesnaest profesora Pravnog fakulteta je još početkom juna saopštilo da neće potpisati Ugovor o radu uz spremnost da snose sve posledice, ali su istovremeno obrazlagali da je ta sporna ođredba 165. Zakona u suprotnosti i sa ostalim zakonima iz oblasti radnog prava, pa čak i sa Ustavom, kao najvišim pravnim aktom u zemlji. L. J.
Direktor vara štrajkače
Stmjk u beogmdskom IKL
Beograd - Zamenik generalnog direktora Industrije kotrljajućih ležajeva Eduard Negovetić odbio je u utorak da potpiše sporazum s predstavnicima radnika ove fabrike, koji štrajkuju već devet dana, samo petnaest minuta nakon što je dogovor, kao rezultat četvoročasovnih pregovora, postignut, tvrde predstavnici Strajkačkog odbora. Štrajk se nastavlja do potpisivanja sporazuma. Predsednik Nezavisnog sindikata IKL i predsednik Štrajkačkog odbora Negoslav Jovanović rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da su radnici stupili u štrajk zahtevajući ukidanje selektivne isplate zarada i akontacija zarada, povratak pređašnjeg načina isplate od 15. do 20. u mesecu, isplatu regresa za ovu godinu, mesečno utvrđivanje cene rada uz obaveznu konsultaciju oba sindikata, potpisivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora, kao i obezbeđenje većeg obima posla. Postignutim sporazumom, tvrdi Jovanović, obe strane su pristale da zbog ograničenog priliva sredstava način isplate ostane isti, a Negovetić se u ime poslovodstva obavezao da će isplate teći „mesec za mesec", da će dug radnicima FKL u Bajinoj Bašti biti isplaćen
posle konačnog obračuna majskih zarada, da će učiniti sve da ovogodišnji regres bude isplaćen u bonovima za topli obrok pre odlaska na godišnji odmor, da će najkasnije do 8. jula biti utvrđena cena rada i utvrđen način donošenja Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Sporazumom je takođe dogovoreno da direktor do Sl.jula sazove Skupštinu deoničara i podnese izveštaj o poslovanju IKL, kao i to da zbog učešća u štrajku ni protiv koga neće biti pokrenut disciplinski postupak. Razočaran postupkom Eduarda Negovetića, Jovanović je optužio poslovodstvo, posebno' generalnog direktora Đoka Vergaša za niz zloupotreba službenog položaja. Prema njegovim rečima Vergaš je uz pomoć četvorice saradnika uzurpirao 98,2 odsto društvene imovine u fabrici, a kao presedan, za direktore prizvodnog sektora i prodaje postavio mašinskog tehničara, svog kuma Sinišu Tošića i ličnog vozača Petra Orlića, čije je radne učinke proglasio vrhunskom službenom tajnom. Jovanović ističe da su proizvodnja i prodaja ležajeva za automobile, koje kontrolišu Tošić i Orlić najprofitabilniji sektori IKL.
S. Luković
14
Četvrtak. 2. jul 1998,
Prvi put posle rata u Bosni u Jugoslaviji možete da kupite sarajevski nedeljnik SVIJET U ovom broju: BITI VOJNIK 0 izmjenama Zakona o odbrani Federacije u vezi služenja vojnog roka SREBRENICA Šta je zabilježio novinar ~Svijeta“ prilikom kratke posjete Srebrenici u kojoj danas živi više od petnaest hiljada Srba i nijedan Bošnjak NIJAZ DURAKOVIĆ Bespuća besposlice BOŠNJACI NA TJENTIŠTU Ruševine, sreća i razočaranje SVIJET U ROŽAJU I PLAVU Bijeg iz pakla At'ace I uiiic GOVOREĆI BOSANSKI Bauk Euroslavije POLA STOUEĆA PRIJE