Danas

Optimizmom protiv paranoje

Nova iskušenja Severne Irske na putu do mira

Još jedna noć nasilja pogodila je Severnu Irsku. U trenutku kada su mnogi žitelji ove britanske provincije odahnuli, zbog toga što je tradicionalni marš pripadnika protestantskog reda Oranž u Portdaunu okončan mirno, Belfast, okolinu kao i naseIja u blizini Londonderija pogodio je još jedan talas uličnih obračuna, požara, napada na policiju i uzvratnih udaraca snaga bezbednosti. Žrtava nije bilo, ali su iskušenja tek formiranog parlamenta Severne Irske, u kojem do juče žestoki protivnici i konkurenti nastoje da podele vlast, s novim incidentima sve veća.

„Ovo je kao Bosna. Nismo ovde da bismo se s nekim sukobljavali. Sve što želimo jeste nešto malo Ijudskih prava“, govorio je u nedelju Robert Anderson, jedan od 2.500 učesnika u paradi koju najveći protestantski red Oranž organizuje u Portdaunu svake godine. Na pitanje novinara Rojtersa odgovarao je ispred barikade i kordona jakih policijskih snaga, postavljenih tu da ceremonijalnim šetačima prepreče put.

Kršenje IjudsMh prava ili pi'ovokaeij a Naime, kako bi se izbegli obračuni i nasilje - što spada u mračniji deo tradicije ovog marša - policija je učesnicima ove godine zabranila prolazak kroz katolička nasilja. Najrizičnije deonice marša, kao uostalom i čitav grad, u nedelju je obezbeđivala masa policajaca, vojska, helikopteri, oklopna vozila i bodljikavom žicom i metalnim šipkama utemeljene barikade. Oko luke, aerodroma i glavnih puteva, ispred barikada i zemljanih nasipa postavljenih

na potencijalno ~eruptivnim“ tačkama Portdauna stajalo je ukupno 28.000 policajaca i vojnika. U pripravnosti su bile i stotine vojnika na drugim mestima širom Britanije, jer kako to u ovim danima biva, na početku letnje sezone protestantskih marševa u Severnoj Irskoj jedna agresivna varnica može dovesti do sukoba velikih razmera. Stanovnici u najrizičnijoj ulici Portdauna uglavnom su napustili svoje domove i privremeno se sklonili na neka sigurnija mesta. To što učesnici u paradi Oranža nisu mogli da prolaze kud su hteli, pomenuti Anderson protumačio je kao teško kršenje Ijudskih prava. Prema njegovom mišljenju, ovaj marš je pitanje „kulture, religije i reformisane vere“. Po mišljenju nekih pripadnika katoličke zajednice, međutim, to što protestanti paradiraju, predstavlja provokaciju i čistu demonstraciju moći. Ogorčenja i s jedne i s druge strane u, nedelju je bilo u neograničenim količinama. S puno strasti neki učesnici

u maršu obećavali su da će uprkos barikadama proći ulicama kojima su prolazili i prethodnih godina. Pred barikadama su padale teške reči. Sprečeni šetači dobacivali su policiji uvrede psovke i pretnje. Izlivi emocija preplavili su barikade. Najavljujući da će ostati tu sve dok im se ne dozovoli da prođu, najuporniji su podigli i šatore. Međutim, većina učesnika u maršu okrenula se posle izvesnog vremena i produžila ka mestu na kojem je tradicionalnom službom tog jutra započela parada, ka crkvi u Dramkriju. Najveći događaj, koji svake godine u Severnoj Irskoj otvara takozvanu letnju sezonu protestantskih marševa, protekao je, dakle, bez tradicionalnih masovnih tuča i masovnih hapšenja, No, kada se pri kraju dana učinilo da je veliko iskušenje u Portdaunu prošlo, te da mirni građani mogu lakše da dišu, nasilje je izbilo na drugim mestima. S prvim mrakom na ulice Belfasta, okolnih naselja i mesta u blizini Londonderija, izmileli su mladi ekstremisti. Pod okriljem noći, pripadnici ovih bandi, kako ih označava policija u Britaniji, krenuli su svojim oružjem - benzinskim bombama, ciglama i motkama - jedni na druge. Ideološki, jedni pripadaju lojalističkoj struji [onoj koja je za Bri'taniju), drugi unionističkoj,

onoj koja je za pripajanje Irskoj. Pored agresivnosti zajedničko im je i to da napadaju policiju, te da obavezno kradu ili pale kola koja im se nađu na putu. U razbijanju akcija agresivne omladine polcija je, prema izveštajima s lica mesta, koristila izmeđii ostalog i gumene metke, a najveće nevolje desile su se u centru Belfasta, zatim severno od Belfasta u Kerikfergusu, i nadomak Londonderija. Osam Ijudi je tokom noći uhapšeno. U parlamentu je nuduenost Nedavni istorijski događaj formiranje prvog parlamenta Severne Irske - hronološki se našlo stešnjeno između dva talasa nasilja. Uoči i posle formiranja pralamenta u kojem vlast dele predstavnici dve suprotstavljene, probritanske i prorepublikanske struje, dogodio se talas paljevina. Naime, prošle nedelje u podmetnutim požarima stradali su protestantski i nešto više katolički objekti - jedna škola i nekoliko crkava. Prvih sedam dana institucionalizacije mirovnog ugovora za Severnu Irsku protiče, dakle, u nasilju, iako je sve, u poređenju s onim što

se u Severnoj Irskoj inače dešava, daleko od katastrofe. Uostalom, Ijudskih žrtava nije bilo. Ali, iskušenja su velika i sticajem okolnosti još i veća. Jer, Severna Irska zvanično ima potpisan mirovni ugovor, ima svoj parlament kao autonomnu vlast na putu do nekih budućih rešenja. Ima i prvog ministra, predstavnika protestantskih unionista, i pomoćnika prvog ministra, predstavnika katoličkih nacionalista, i još 106 poslanika koji će odlučivati o pitanjima ekonomije, obrazovanja, poreza. Glavne oružane grupe, koje su svoje ciljeve ostvarivale nasiljem, pristale su na obustavu vatre još pre godinu dana. I primirje se mahom poštuje, ali su najekstremniji na obe strane i dalje aktivni. Kao i manji ili veći strahovi - onaj politički, od nadglasavanja, kao i onaj paranoični, koji u svakom političkom kompromisu vidi zaveru protiv interesa jedne strane. Novo zasedanje parlamenta zakazano je tek za septembar. U međuvremenu, optimisti u Sevenoj Irskoj kažu - „šta god da učesnici u marševima ili bombaši misle o prošlosti, u parlamentu je budućnost".

Sanja Ćosić

FOTO; ROJTERS

Nasilje kao posledica straha; Napadi na policiju u Belfastu

"Simens" ponovo vreba "Škodu"

Nepoznati investitor iz Nemačke podstakao dileme česke privatizacije: strani ili domači pat

Specijalno za Danas Prag - Nemačkom ~Simensu“ pre nekoliko godina nije uspelo da kupi ppznati češki mašinski koncern ~Škodu“ (u privatizaciji vlada je najveće ime češke industrije poverila, uglavnom, domaćim investitorima i menađžmentu). U međuvremenu, ovaj koncern sa sedištem u Plzenu (treba razlikovati ovu ~Škodu“ od fabrike automobila koju je preuzeo „Folksvagen") krenuo je u veliko širenje i investiranje posle čega se, međutim, u poslednje vreme našao u dugovima i finansijskim teškoćama. Upravo tada na scenu izgleda ponovo diskretno ulazi ~Simens“. Prezadužena firma Nepoznati investitor iz Nemačke, naime, kupio je nedavno nešto više od 10 odsto akcija plzenske „Škode" To je izazvalo spekulacije i pretpostavke da će „nepoznati" dokupiti i ostatak do jedne trećine akcija kojima se trguje i dostići takozvanu minoritetnu većinu. Time bi ova kultna češka firma („majka češke industrije")

dobila jakog stranog partnera u vreme kada započinje finansijsku stabilizaciju i oslobađa se nerentabilnih programa i fabrika. Mada iz „Škode" odbijaju da saopšte ime stranog investitora, pretpostavlja se da je u pitanju „Simens" koji je i pre pet-šest godina bio najozbiljniji kandidat za kupovinu plzenskog giganta. Tada se, međutim, kabinet Vaclava Klausa odlučio za „češki put privatizacije", odnosno poverio najveće nacionalno industrijsko preduzeće domaćem kapitalu, uglavnom bankama, i menadžmentu. Sasvim drugačiji put - to jest, prodaju stranom partneru, „Folksvagenu" - jzabran je za fabriku automobila „Škoda“ i taj put se, kako pokazuju rezultati, pokazao mnogo opravdanijim. Plzenskim koncernom je poslednjih godina upravljao njegov najveći ■ dividualni vlasnik i uirektor Lubomir Soudek ko]i jc, i,. „ izgleda u prevelikom naporu širenja i investiranja prezadužio firmu. Tom zaduživanju je pogodovala i blagonaklonost državnih banaka, Komerčne i Investično-poštovne banke, koje su

istovrejneno i među velikim akdonarima „Škode“. Politika stezanja kaiša i priprema banaka za privatizaciju nalažu zavrtanje kreditnih slavina za sve, pa i za plzensku ~Škodu“, koja već ima oko šest milijardi kruna (oko 315 miliona maraka) duga bankama. Potrebna je restrukturalizacij a I tako se „Škodina" imperija našla u teškoćama i mora da prodaje jednu po jednu fabriku koju je gradila ili kupila. Reč je o poznatim fabrikama kamiona ~Tatra“ i „Avia", novosagrađenoj fabrici limenki, fabrici presa u nemačkom Erfurtu... Tvrdi se da, ipak, ~Škodi“ ne preti finansijski krah i da će 2,5 milijardi kruna (gotovo 130 miliona maraka) koliko mora odmah da

vrati bankama namaći bez problema ovim prodajama. Neki analitičari, međutim, procenjuju da će novi akcionar ~Škode“ nastojati da smeni sadašnju upravu i najavljuju skori kraj vladavine Soudeka. Ovaj, pak, optužuje „Simens" da smišIjeno lansira kampanju protiv ~Škode“ upravo u vreme kada se ona stabilizuje i u dogovoru s bankama restruktuira dugove. ~‘Škodi’" ne treba ‘Simens’ već restrukturalizacija", ističe poljuljani Soudek. On, takođe, tvrdi da ~Simens“, A88, „Alstrem" i drugi imaju interes da ~Škoda“ bude slaba kako im na svetskom tržištu - na kome je plzenski koncern u poslednjih pet godina udesetostručio izvoz - ne bi bila konkurencija. Ali, imaju, takođe, interes da sa ~Skodom“ budu još jači...

Milan Lazarević

CITAT

„Počev od Berlina, svuda u svetu mše zidove. Počev od Usti (nad Labem), Češka Republika podiže zidove. Samo Bog zna gde će se to završiti. “

zamenik predsednika Romske građanske inicijative, praške grupe koja se zalaže za prava Roma

MARTA TULEJOVA,

Utorak, 7. jul 1998.

11