Danas

Srce, mozak, očno dno

Kod esencijalne hipertenzije javljaju se promene na srcu sa znacima opterećenja i zadebljanja leve komore (Cor Hyperterisivum); na bubrezima sa pojavom belančevina u mokraći i povišenom urejom i kreatininom; na mozgu arterioskleroza i zaboravnost i, na perifernim krvnim sudovima.

Arterijska hiperienzija [povišen pritisak) danas predstavlja glavni socijalno-medicinski problem i ona je dominantni faktor rizika za nastanak arterioskleroze tj. koroname i cerebrovaskalame bolesti. Više od polovine infarkta i dve trećine svih mcždanih udamjavlja se u prethodno hipertenzivnih osoba

U odnosu na dijastolni pritisak SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je podelila hipertenziju na: 1. Blaga hipertenzija (12,0-13,9 kPa od 90-104 mm hg) 2. Umerena hipertenzija (14-15 kPa od 105-114 mm hg) 3. Teška hipertenzija (više od 115 mm hg tj. 15,3 kPa) iz koje se može izdvojiti maligna hipertenzija - sa pritiskom iznad 120 mm hg tj 16 kPa uz prisutnu retinopatiju 111 i IV stepena. Komplikacije su česte i mnogobrojne. Preko 60 odsto ima znake ateroskleroze, na srcu pored uvećane leve komore nastaje srčana insuficijencija (66,4 odsto) ili koronarna tromboza. U cerebralne komplikacije se übrajaju moždana krvarenja, moždani infarkt zbog embolije, moždani infarkt zbog tromboze i ishemije, TIA (intermitentna moždana ishemija bez infarkta), a može se razviti i hipertenzivna encefalopatija. Bubrežne komplikacije idu u smislu nefroskleroze sa pojavom uremije i oštećenja očnog vida zbog otoka očnog nerva i ošlećenja krvnih sudova očnog dna. Renalna (bubrežna) hipertenzija nastaje najpre zbog zapaljenskih procesa, okluzija (začepljenja) ili slenoza (suženja u 20 odsto slučajeva) bubrežnih arterija, pa tu uvek treba napraviti radiorenogram i

funkcionalne laboratorijske analize sa kontrolom reninske aktivnosti plazme. Endokrina hipertenzija je posledica raznih oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem - nadbubrega štitne žlezde, dijabetes ili određenih tumora... Kardiovaskulama hipertenzija je posledica promena na srcu ili na aorti, bilo da se radi o posledicama raznih oštećenja zalistaka ili aneurizmi (proširenja kesastog oblika), koji se mogu hirurški otklonili. Estrogena hipertenzija može nastati zbog uzimanja oralnih kontraceptivnih sredstava čija estrogenska komponenta izaziva hipertenziju prolaznog tipa, koja prestaje sa prestankom uzimanja leka. U SLEDEĆEM NASTAVKU: Tok, prognoza i lečenje

Karakteristike esencijalnog pritiska

Ishrana pre i posle hirurške intervencije

Svaka priprema za hiruršku intervenciju predstavlja svojevrsni stres za pacijenta. Stres je veći što je intervencija ozbiljnija i složenija. Organizam pacijenta treba da se priprema za hirurški zahvat. Sa dijetetske strane sedam dana pre hirurškog zahvata treba unositi optimalne

količine belančevina i ugljenih hidrata kako bi se dejstvo stresa eliminisalo ili bar umanjilo. Dejstvo vitaminskih preparata je takođe neophodno i to najviše kompleks vitamina B i vitamin C da bi se povećala otpornost organizma. Dan pre hirurške intervencije pacijent do podne može da jede sve, a od podne do 21 čas samo da unosi tečnost

(sokove, supice, kašasta jela). Ne preporu:uje se konzumiranje duvana i kafe jer povećava štetno dejstvo anestezije. Sve ovo je neophodno da bi se organizam očistio i da bi postoperativni oporavak bio što kraći. Ako se pacijent ne pridržava svega ovoga, prvenstveno će dejstvo anestezije posle hi_ rurške intervencije biti veoma komžkHfil plikovano i imaće gadne posledice. Pacijent će osećati muku, povraća||| će, teško će se probuditi, a sve to niiSh ) e neophodno. Ujutru pre operacije ne sme se uzimati ništa. Posle hirurške intervencije, ako se pacijent probudi u najkraćem mogućem ro-1 ku, može se poslc pola sata dati teč-1 nost. A ako pacijent povraća, daje j se prvo neki anliemetik bez vode, a J tek posle sat-dva tečnost. Taj postom perativni dan pacijent ništa ne unoJjm si sem tečnosti, a sledeća tri-četiri dana pored tečnosti se unosi kašasffH'fm ta ili pasirana hrana. Pasirana hrana Hfl je prošla puno procesa i ona ne sadrži puno hranljivih materija, pa je jjBB polrebno da se obroci dopunjuju vitaminskim preparalima. Obavezno ■■ koristiti mleko i mlečne proizvode, pasiranu ribu, sve vrste povrća sem pasulja, boranije i graška, koji mogu izazvati nadutost. Pacijent se postepeno vraća na normalnu ishranu zato što pasirana hrana ima svojih nedostataka (u nekim slučajevima može izazvati gaslritis i razne druge tegobe). Pacijentu treba prepisati odgovarajuću dijetu koje će se pridržavati po otpustu iz bolnice. T. Tončić

T. fončić

Pamet u glavu kondom u ruke

Betin stetoskop

Vasington -1 pored obrazovnih kampanja, Amerikanci i dalje pogrešno misle daraik dojke übija više žena nego ijedan drugi tip kancera, iako je rak piuća “übica broj jedan”, pokazuje istraživanje koje je nedavno sprovelo nekofiko dobrotvornih udruženja. Oko 68 odsto Amerikanaca pogrešno smatra da je za žene najsmrtonosniji rak dojke, 11 odsto misli da je to rak jajnika, a svega 11 odsto je znalo da je rak pluća bolest koja je na prvom mestu po smrtnosti za žene. Autoriistraživanjaukazuju da je ono pokazalo da su Amerikand, a naroćito žene, nedovoljno obrazovani o tome koje su bolesti najveća pretnjazdravlju. Svake godine, od raka pluća umire 65.000 žeria, što je više nego zajedno od raka dojke - 44.500 i raka jajnika, od kojeg umire 14.500 žena. Od raka pluća, svake godine umire 160.000 Amerikanaca, uglavnom muškaraca. Onkolozi, međutim, ukazuju da se stopa oboljevanja žena od raka pluća povećava, dok kod muškaraca opađa. Pusenje je vodeći uzrokzanastanak raka pluća.

London - Novi prenatalni test za utvrđivanje Daunovog sindroma, jednog od najeešćih kongenitalnih oboljenja,: može da bude izveden za samo jedan, umesto 15 dana, koliko sada traje ispitivanje, tvrde britanski istražh'afi u naučnom časopisu “Lanset”. Daunov sinđrom, koji pogađa jednu na 600 novorođenih beba, nastaje kada beba nasledi tri umesto dve kopije hromozoma broj 21. Sindrom se može dijagnostikovati prenatalno, u 16. nedelji truđnoče, laboratorijskom analizom plodove vode. Novi test koji oni predlažu koristi masinu za sekvencioniranje DNK kako bi se brže analizirala plodova voda, a njegova druga prednost je što je za analizu polrebno znatno manje plodove vode nego što se uzima za postojeći lest. Posle pozitivnog nalaza na prenatainom te stu, večina žena je u prošlosti odlazila na abortus, a sada se taj postotak smanjio na oko 70 odsto zbog boljeg poznavanja sindroma i lakšeg prihvatanja takvih bolesnika. Deca rođena sa Daunovim sindromom su niskog rasta; male glave i imaju blagu do ozbiljne menlalne retardacije. Do sada je ispitano 2.167 žena, čiji su uzorci plodove vode testirani sa tri DNK markera koji se javljaju kod Daunovog sinđroma. U 99.6 odsto dučajeva, test je dao tačan odgovor. Autori navode da jedini problem novog testa predstavlja njegova cena - oko 93.000 funti, odnosno 154.000 dolara.

12

Utorak, 7. jul 1998.