Danas

“Meki” mozak - od govedine

Istraživanja o prionima i bolesti ladih krava

Poslednjih nalazima naučnika zadat je definitivan udarac evolucijskim argumentima da Ijudi ne mogu dobiti Krojcfelt-Jakobovu bolest od zaraženih kmvazato što ne dobijaju phonsku bolest od ovaca obolelih od scrapie

Spedjalno za Danas iz Londona gB anika koju je svojevremeno izazv'ala pojara “bolesti ludih krava", pre svega u Velikoj Britaniji, a takođe i u nekim drugim evropskim državama, izazvala je pojačana i užuibana istraživanja spongiotlfonnne encefalopatije gov'eoeta, populamo zvane "“bolest ludih kiava”, kao i njenog ekvivalenta kod 5 ooveka, tzv. Krojcfell-Jakobove bolesh. Primami raz)l log za to naiavno bila je briga posebno Velike Britai nije, a i Evrope uopšte, da se kako-tako spase proizvodnja i preiada goveđeg mesa koje sve više Ijudi i odbija da koristi za svoju ishianu. Međutim, posledi nja dostignuća u lazumevanju nastanka i tazvoja 3 ovih bolesti takođe su od kmpnog značaja i za razj umevanje dmgih bolesti koje uništavaju mozak, 1 kao što su Alchajmerova i Pađdnsonova bolesL Spongiofoimne encefalopatije povezane su sa i mutantnim oblikom jednog proteina koji se nazi' va prion. Ovaj naziv skovao je 1980. godine amei - rički neurolog i nobelovac Stanli Pmsiner od reči; “proteindca infektivma partikula”. Normalni, nei■ zopačeni oblik ovog proteina prirodno se stvara u [ mozgu svih sisaia. Normalni prion je bezopasan, možda je čak i veoma koristan, ali ako mutađjom promeni oblik, on dobija ulogu veoma patogenog agensa. Tako, kada se mutantni oblik priona nađe u mozgu, bilo da je tamo dospeo nasleđen ili prenosom iz dmgog oiganizma, on slično tmloj jabud 'koja u korpi zagađuje zdiave jabuke u svojoj okolini, konvertuje nativni prion u više kopija devijantnog patogenog oblika. Krajnji rezultat ovog procesa je kaiakterističan gubitak motome koordinacije, zatim demencija i konačno teška smit Za sam mozak u kome se sve to sporo događa, karakteristično je stvaianje mnogobrojnih mpa tako da mozak liči na sunđer. Zbog toga se ove bolesti i nazivaju spongioformnim, tj. nafik na sunđer. Još niko dovoljno ne lazurae vezu između priona i posebnog obrasca simptoma koji su s njima povezani, niti razlog zašto mozgovi infidianih Ijudi ili životinja postaju sunđeiasti. Kad prion nedostaje S obzirom na to da svi sisari proizvode protein priona i imaju ga nonnalno u mozgu, trebalo bi očekivati da on nečem korisnom i služL Stoga je sa dosta iznenađenja prihvaćen raniji nalaz da miševi kojima nedostaje PrP gen koji kodira protein priona, normalno rastu i razvijaju se u zdrave životinje kojima, bar nekada se tako činilo, ništa ne fali. Međutim, da to nije baš tako saopštili su japanski istraživaa - ekipa Suehiro Sakagudja s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nagasakiju - u časopisu “Nejčr”. Naime, oni su pokazali da prioni verovatno šhte mozak od demencije i dmgih degenerativnih problema povezanih sa starošću, te da shodno tome kod miševa bez Prp gena za prion, stvan kreću loše tek 70 nedelja po rođenju, tj. kada miševi dospeju u svoje pozno srednje doba. Miševi koji ne stvaraju prion, otpomi su na bolest scrapie koja predstavlja ekvivalent spongioforame encefalopatije govečeta kod ovaca. Objašnjenje je jednostavno. Naime, kao što jedna tmla jabuka ne može nikakvu štetu napraviti u praznoj korpi, tako ni mozak bez priona ne može biti osvojen “izopačenim” oblikom priona. Međutim, niko nije mogao objasniti kako to da ovi miševi žive dugo, a da ne osećaju nedostatak normalnog priona. Ekipa Sakagudja, međutim, vemje da ima objašnjenje. Oni su, naime, zapazili da miševi stari 70 nedeIja, koji ne stvaraju prion, u stvari i nisu tako zdravi kako je to u početku izgledalo. Većina njih vremenom razvija nastran i nekoordinisan način hoda. Njihove zadnje šape počinju drhtati kada pokušavaju da koraknu, a takođe ne mogu ni da se kreću u pravoj liniji. Starenjem njihova koordinadja pokreta progresivno postaje sve gora, i često se potpuno raspada. Kad dostignu 90 nedelja, pogoršanje je još veće: oni jedva mogu da stoje i većina je razvila spastičnu zasvođenost leđa. Purkinjeove ćelije Navedeni simptomi zbog sličnosti sa simplomima spongiofcrame encefalopatije gove&ta i Krojčoveka, naveli su Sakagudja

i kolege da pretpostave da nedostatak prirodnog oblike priona sam po sebi može biti uzrok bar nekih slućajeva ovih bolesti, čak i u odsustvu infektivnog agensa. Shodno tome, izgleda da postoje d\a načina na koja progresivna invazija mozga “izopačenim” prionom može izazvati bolest ili “izopačeni” prion sam po sebi uzrokuje bolest, ili se gubitkom normalnog priona gubi i njegovo povoljno dejstvo. Imajud u vidu opisane efekte kod miševa koji ne sintetišu prion, moguće je pretpostaviti, što je posebno značajno, da mi normalno stvaramo prione zato da bi izbegli ili odgodili propadanje sopstvenog mozga do koga bi inače starenjem sigumo došlo. DetaJjnije ispitivanje mozgova bolesnih miševa ukazuju na to šta prioni normalno rade kada su prisulni u mozgu. Tako, na primer, cerebelum, deo mozga koji je odgovoran za kretanje i koordinaciju pokreta, bio je sveden na gotovo jednu trednu svoje normalne veiidne kod miševa koji ne produkuju prione. U takvom smanjenom cerebelumu nije bilo jednog posebnog tipa ćeiija tzv. Purkinjeovih čelija zbog čega se Sakagud i kolege usuđuju da pretpostave da prioni sprečavaju ove ćelije da umiru. Stari ijudi dje ćelije mozga postepeno umiru progresivno gube sposobnost koordinadje pokreta i taj gubitak je tipičan za mnoge bolesti propadanja mozga, uključujud Aichajmerovu i Parkinsonovu bolest. Purkinjeove ćelije, čini se, mogu privremeno da prežive bez ikakve pomođ, ab brzo umiru bez podrške priona. Čak i uz pomoč priona one će konačno umreti, aii prion sigumo odlaže trenutak njihove smrti. Osim prenosom iz drugog organizma, “izopačeni” prioni stvaraju se po neki put genetskim mulacijama. Tako se objašnjava zašto su neki slučajevi Krojcfeld-Jakobljeve bolesti kod Ijudi nasledni. Druga nasledna prionska bolest kod Ijudi je tzv. fatalna porodična nesanica za koju postoje indikadje da je rezultat nedostalka normalnih proteina priona, nedostatak do koga dolazi zato što mutantni prioni nisu u stanju da obave normalne funkcije priona. Najčešče, međutim, mutantni prioni se preobračaju u “izopačene” infeklivneagense. Preneti iz inficirane životinje iii čoveka u novog domaćina, oni konverluju normalne prione koje sreću u sop-

stvene devijantne kopije. Ova konverzija konačno rezultira u spongiformnim encefalopatijama, kao što su to spongioformna encefalopatija govečeta i Krojcfelt-Jakobova bolest Kobna sličnost Uspešan prenos bolesti zavisi od dovoljne sličnosti “izopačenog” priona i priona domaćina u koga je dospeo. Sličnost je nužna kako bi izopačeni prion bio sposoban da se zakad za prion domadna i da ga zatim konvertuje. Stoga je razumljivo da je prenos bolesti najbolji između jedinki iste vrste.

Na primer, prionska bolest zvana “kuni” koja je pronađena kod plemena Fore na Novoj Gvineji, širila se ritualnim kanibalizmom tako što su oplaMvafi jeli mozak svojih mrtvih rbđaka. Međutim, ofigledno je da “izopa&ni” prioni mogu da presko& barijere između razlifitih vrsta, pod uslbvom da su prioni davaoca i domafina dovoljno slični da dozvole konverziju. Gove& i ovca su evolucijski veoma bliski rođad. Pripadaju porodid Bovidae i imaju zajedničkog pretka koji je živeo verovatno pre ne više od 20 miliona godina, Stoga i nije čudno da su goveda najverovatnije dobila prionsku bolest - “bolest ludih krava” - hranefi se otpacima ovaca zaraženih bolešću scrapie, spongioformnom encefelopatijom koja je endemska bolest kod ovaca. Molekuli krivci Međutim, Ijudska bi& su veoma daleM rođad, kako goveda, tako i ovaca. Naš najskorašnji zajednički predak živeo je pre oko 70 miliona godina, tada kada su svisisari bili slični pacovimailrada su dinosaurusi vladali Zemljom. Zbog ove evoludjske udaljenosti, malo je verovatno da su Ijudski prioni slični prionima ovce ili gove&ta. I iskustvo to na izvestan nafin potvrđuje. Naime, zna se da ovce oboljevaju od bolesti scrapie više od 200 godina, pa ipak nije poznat ni jedan slučaj udruženosti između scrapie kod ovaca i KrojcMt-Jakobove bolesti kod Ijudi. Uvažavajući ove argumente, fini se takođe da nema razloga za verovanje da Ijudi mogu dobiti Krojcfelt-Jakobovu bolest od goveda. Međutim, iskusri'o je pokazalo da to nije tako: udruženost “bofeti ludih krava” i Krojdelt-Jakobove bolesti kod Ijudi, bila je više nego očigledna. Veza između priona koji uzrokuju spongioformnu encefalopatiju gove&ta i priona koji uzrokuju Krojcfelt-Jakobovu bolestkod Ijudi delimično je objašnjena studijom britanskih istraživača iz Oksforda u magazinu “Nejčf’. Studija se odnosi na ispitivanja evolucijskih odnosa priona kod razlifitth sisara. Najvažniji nalaz britanskih istraa\'a& je da normalni prioni gove&ta i normalni prioni Ijudi i &vekolikih majmuna imaju dve zajedničke biohemijske karakteristike, i to u ddu molekula za koji se smatra da u&stvuje u nastanku bolesti posredovanih prionima. Tih karakteristika, međutim, nema u prionima ovce. Ovim poslednjim nalazima naučnika zadat je definitivan udarac evolucijskim argumentima da Ijudi ne mogu dobiti Krojcfelt-Jakobovu bolest od zaraženih krara zato što ne dobijaju prionsku bolest od ovaca obolelih od

scrapie.

Mirko Simić

Utorak, 7. jul 1998.

13

HARISONOVI OSNOVI INTERNE MEDICINE Isselbacher Braunvvald Wilson Martm Fauci Kasper 1. IZDANJE OŽEPNi PRiRUČNIK

Najzad! NAJĆUVENIJA MEDICINSKA KNJIGA NAŠEG VREMENA IZIŠLA IZ ŠTAMPE PRVI PUT NA NAŠEM JEZIKU Džepni priručnik za lekare kliničare, studente i specijalizante svih disciplina

Harisonovi OSNOVIINTERNE MEDICINE Knjiga se za sada može naručiti isključivo preko izdavača 'Ateneum', Gandijeva 121, 11070 Beograd, ili telefonom (01 1) 150-190 ili 642-386 preko celog dana.