Danas

Propala „godina povratka“

Andreas Kolšiter (OEBS] o vraćanju. izbeglica u Hrvatsku:

Jure Radić tvrdi da je Zagreb dosad obavio „više od pola posla“

Zagreb - Šef Koordinacionog centra Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Kninu Andreas Kolšiter izjavio je da ova gođina neće biti „godina povratka" izbeglica u Hrvatsku. „Kao što smo predvideli, povratak izbeglica vrlo je spor i ide na ‘kapljicu'. Strab je još prisutan, a među veće probleme sigurno spadaju glomaznost administrativnog aparata, komplikovana procedura za đobijanje dokumenata, stari i novi zakoni itd“, naglasio je Kolšiter u intervjuu za zagrebački Jutarnji bst. On je ocenio da je „najveća prepreka povratku izbeglica nedostatak svake perspektive života i rada na području Knina i Like, gde je ekonomski razvoj u povoju, a posao i radna raesta u ovom su trenutku samo san“. Hrvatski ministar za ob-

novu i razvoj Jure Radić izjavio je da će vlada u Zagrebu u narednih pet godina za povratak izbeglica iz državnog budžeta izdvojiti deset milijardi kuna. „Već ove godine želimo da đovršimo obnovu kuća u Dalmaciji i Lici, a narednih godina usredsredićemo se punim tempom na Vukovarsko- sremsku, Sisačko-moslavačku, Osiječkobaranjsku i Karlovačku županiju“, rekao je Radić za zagrebački dnevnik Jutarnji list. On je dodao da hrvatska vlada neće odustati od programa povratka. Prema njegovim rečima, Hrvatska je do sada obavila „više od pola posla“ - od 143.000 u ratu razorenih i oštećenih kuća, obnovljeno je i popravljeno oko 78.000. „Moje su procene da ćemo posao završiti kad obnovimo 110.000 ili 120. 000 kuća“, rekao je Radić. (Beta)

Hrvatska kupuje nove radare i vojne avione

Zagreb - Hrvatski ministar odbrane Andrija Hebrang najavio je hitnu nabavku novih radara za kopno i more i novih vojnih aviona. „Za nove avione mora se doneti politička odluka i finansijska projekcija za sledećih pet godina", rekao je Hebrang prilikom prekjučerašnje posete Komandi Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. Hebrang je naja\do izradu novog petogodišnjeg plana organizacije i finansiranja Hrvatske vojske. Hrvatski ekonomista Branko Horvat je u tekstu za riječki Novi list naveo da Hrvatska u odnosu na ostvareni društveni proizvod troši na vojsku „dva puta više nego bivša Jugoslavija i tri puta više nego zapadnoevropske zernlje". „Ti se troškovi mogu i moraju smanjiti, a ušteđena sredstva prebaciti penzionerima", rekao je Horvat i dodao da je „penzionerima oduzeto oko 30 milijardi kuna da bi rastrošna država podmirila svoje troškove“.(Beta)

Klaus Kinkel u Tirani i Skoplju

Skoplje - Nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel doputovao je juče iz Tirane u Skoplje, gde je s makedonskim zvaničnicima razgovarao o krizi na Kosovu, posebno o opasnosti da se ona proširi i na Makedoniju. Kako se nezvanično saznaje, cilj Kinkelove posete Tirani i SkopJju jeste razmatranje plana vlade u Bonu o zbrinjavanju eventualnih izbeglica s Kosova, prema kojem bi Albanija i Ma-

kedonija bili tranzitni centri, a Turska njihova krajnja destinacija. Predsednik Albanije Redžep Mejdani ukazao je u razgovoru s Kinkelom na opasnosti koje po kolektivno pamćenje albanskog naroda mogu imati „nasilje, zločini i uništavanja" počk njena od strane srfrskih snaga na Kosovu. Kinkel je juče posetio Tropoju i Bajram Curi, na severu Albanije, da bi se susreo sizbeglicama s Kosova. (Beta)

Pomirenje nepomirljivih

Češka škola političkog pragmatizma

Miloš Zeman i Vaclav Klaus potpisali Sporazum o stabilnoj političkoj sredini, po kome će desnica tolerisati manjinsku vladu socijaldemokrata

Specijalno za Danas Prag - Dosad nepomirljivi politički i lični protivnici, lideri stranaka koje su na nedavnim izborima dobile najviše glasova - Miloš Zeman [Češka sjodjaldemokratska strankaČSSD) i Vaclav Klaus [Građanska demokratska strankaODS) potpisali su juče Sporazum o stabilnoj političkoj sredini. Time je otvoren put za formiranje manjinske vlade socijaldemokrata koju će, prema slovu Sporazuma, Klausova stranka tolerisati i neće rušiti, niti tražiti glasanje o poverenju u naredne četiri godine. To je iznenađujući izlaz iz pat-pozicije između levice i desnice i gotovo nerešivih teškoća u sastavljanju vlade posle prevremenih izbora. Sporazum važi i za sledeće izbore jer su se socijaldemokrati obavezali da će, ako tada oni dobiju manje glasova od ODS, tolerisati manjinsku vladu izbornog pobednika. Klaiisova stranka dobija mesto predsednika oba doma parlamenta i mesta predsednika nekoliko najvažnijih kontrolnih organa i odbora u parlamentu. Dve najjače stranke dogovorile su se da pripreme izmene izbornog sistema „u interesu stabilnosti" koje će verovatno ići u pravcu podizanja izbornog cenzusa i uvođenja elemenata većinskog u dosadašnji proporcionalni sistem. Te će izmene pojačati položaj velikih na račun manjih stranaka. Velike na raeuu malih Priča se, takođe, o namerama da se „preciziraju", odnosno umanje sadašnja ionako nevelika ovlašćenja šefa države, to jest, predsednika Vaclava Havela (navodno postoji i tajni dodatak sporazuma). Neke spekulacije idu još mnogo dalje. U vezi s ambicijama Klausa - kome funkcija premijera, na kojoj je bio pet i po godina, navodno više nije Jnteresantna" [Havel je na mestu šefa države „ispucao" već dva mandata i više nema pravo da se kandiduje) - pominju se čak planovi za radikalnu izmenu sistema uvođenjem direktnog izbora predsednika i jačanjem njegovih prerogativa. Sve te izmene, koje podrazumevaju i reviziju Ustava, ove dve stranke mogu lako da

sprovedu jer raspolažu sa 137 mandata u parlamentu od 200 mesta, odnosno imaju i više od tražene tripetinske većine za ustavne promene. Čitava izborna kampanja ODS počivala je na ideji da se birači übede da imaju samo dve alternative - ili dati glas Klausu ili zemlja ide ulevo. Štaviše, socijaldemokrati su bili optuživani da zemlju hoće da vrate nazad, u vreme pre „somotske revolucije". A socijaldemokrati su, opet, oštricu svojih kritika protiv promašaja u ekonomskoj politici, naročito u privatizaciji, i korupcije usmerili na ODS, kao stranku koja je neprekidno vladala od 1992. do kraja prošle godine. Predstavnici obe stranke s indignacijom su odbijali svaku pomisao na takozvanu veliku koaliciju, odnosno međusobni sporazum o vladi. Javno i zvanično, Zeman i Klaus ističu „političku stabilnost“ kao cilj ovog Sporazuma i njegov „proceduralni karakter", negirajući da ima bilo kakav programski značaj. U ODS ga eufemistički dosetljivo nazivaju „sporazumom o opoziciji", dok male stranke, koje su Jzvisile" i prekombinovale se u ucenama i postavljanju uslova velikima u sastavljanju vlade, naravno govore o „sporazumu o vladi“. Izvisio i Havel Novu vladu koju će uskoro kako se očekuje sastaviti Zeman, Jozef Luks, lider narodno-hrišćanskih demokrata

(KDU-ČSL, takozvani lidovci), naziva „vladom socijaldemokrata pod protektoratom ODS“. Štaviše, Luks je juče Sporazum okvalifikovao kao ~protivdemokratski“ i „antiustavni" i zatražio od predsednika Havela da ga zbog toga odbije i ne poveri mandat za sastav vlade Zemanu. „Izvisio“ je i sam Havel, koji je „gurao" u savez sa socijaldemokratima ~lidovce“ i Uniju slobode (US, otpadnici iz ODS), dve manje stranke koje je favorizovao i za koje se smatralo, naročito za „lidovce“, da će biti „jezičak na vagi“ i odlučiti o tome ko će sastaviti vladu. Ako on bude imao nekakvih načelnih ili sličnih primedbi na nelogični savez ČSSD i ODS, usta će mu se lako zapušiti neoborivim argumentom - „interes dugoročne političke stabilnosti". Pravo na to odmah daju i vesti s berze na kojoj je kruna, koju je preteće ugrožavala politička nestabilnost, osetno ojačala u odnosu na marku odmah pošto je počela da se ocrtava varijanta sporazuma Zemana i Klausa. Birače, koji glasajući za ODS ni u snu nisu mogli da pomisle da time glasaju za tolerisanje manjinske vlade socijaldemokrata - i obrnuto, naravno - sada niko ne pita. Ali, nisu ih pitali svojevremeno ni za to ko će vladati mnogo duže i nisu se zbog toga mnogo bunili, pa neće ni sada. Milan Lazarević

FOTO: FOPJBT/AP

Izlaz iz pat-pozicije: Miloš Zeman (levo) i Vaclav Klaus potpisuju Sporazum o stabilnoj političkoj sredini

Neuspeli razgovori Blera i protestanata

London - Susret britanskog premijera Tonija Blera s predstavnicima severnoirskog protestantskog reda oranžista, organizovan radi okončanja krize nastale nakon zabrane protestantskog marša kroz katolički gmd Portdaun, završen je bez pozitivnih rezultata.

Bler je odbio da preinači odluku komisije kojom je zabranjen marš protestanata, ~jer to nije u njegovoj nadležnosti". Pripađnici oranžista takođe nisu spremni da odustanu od organizovanja najavljenog marša, ali su izrazili spremnost da i dalje kommiiciraju s britanskim premijerora. [Beta, Rojters)

Petak, 10. jul 1998.

panas NJe gazete e znire mjafton

5