Danas

Prof. dr Vladeta Janković: Šešelj je veliko zlo

O početku primene novog Zakona o univerzitetu, za

Osveta zbog TV duela Još nismo zaboravili TV emisiju u kojoj ste držali lekciju iz pristojnosti Vojislavu Šešelju, a sada se razračunavate sa novim dekanom za koga se tvrdi da je blizak radikalimal - Nikola Barović je za nešto teži incident dobio batine, a ja treba da budem otpušten. Šešelj jednostavno sebi ne može da ne đozvoli da se ne osveti. On to, naravno, nikad neće priznati, ali izdvajanje za odstrel do kojeg dolazi ja tako objašnjavam. Mislim, ipak, da su oni preigrali kartu, da su zagrizli više nego što mogu da progutaju. Mislili su da će to, kao što se u prvom trenutku i dogodilo, izazvati strah, egzistencijalnu zabrinutost kod Ijudi, koji od te plate hrane decu. Ali sad se pokazalo da je taj prvi šok prošao i da su Ijudi počeli da se pribiraju. Ljuđi shvataju da se odigrava jedna drama koja je van pameti.

Povodom akta 922/1 od 3. jula 1988, potpisanog od strane novoimenovanog dekana Filološkog fakulteta dr Radmila Marojevića, kojim se od profesora traže podaci o održanim predavanjima i vežbama, kao i dokazi da su predavanja održavana u poslednje četiri godine, dekanatu je odgovorio Upravnik Katedre za opštu književnost, profesor dr Vladeta Janković. U dopisu dostavljenom dekanatu dr Janković na kraju kaže: „Koristim priliku da ukažem na neprikladnost tona u dopisu na koji odgovaram. Profesorima i saradnicima Beogradskog univerziteta, čak ni od strane izabranih organa uprave, ne „nalaže se“ da bilo šta učine: oni mogu biti samo zamoljeni, ili eventualno pozvani da postupe u skladu sa važećim zakonskim i statutarnim propisima“. Sagovornika Danasa, dr Vladetu Jankovića pitamo šta se tačno odigrava na Filološkom fakultetu? - Profesori i saradnici posle prvog šoka počinju da shvataju da će čak i ako bi oni lično preživeli, ustanova biti tako osakaćena da se to posle više neće moći da popravi? Recimo, na Filološkom fakultetu dešava se to da imenovani dekan Marojević hoće da ugasi katedre za opštu književnost i opštu lingvistiku, dakle teorijske katedre. Govorilo se da hoće da ugasi Centar za naučno istraživački rad, da ugasi Međunarodni slavistički centar. Ako bi se to dogodilo, vi odmah gubite budžetske pozicije. Gubite kabinete, biblioteku vam razvuku. Onda otpuste jedan broj stručnjaka, a na ta mesta zaposle drugorazredne frustrirane ijude koji nisu mogli drukčije da dođu na univerzitet. Da biste takvu štetu popravili treba vam dvadeset godina. I kako ćete dokazati dekanu da ste držali nastavu u prethodne četiri godine?

- Uopšte nećemo dokazivati. Ne postoji statutarna obaveza da studenti potpisuju spiskove prisutnih, osim na predvojničkoj obuci i nekoj jezičkoj katedri. To je formalno, a suštinski mi zaista verujemo da je akademska sloboda neprikosnovena, zato se to i zove fakultet: u pitanju je stvar izbora, kada se neko opredeljuje po svojoj volji i sposobnostima. Mi ne teramo nikog da dolazi na časove a slušaonice su nam uvek pune. Uostalom, ako bi neko trebalo da dokazuje da je držao nastavu, to je upravo Radmilo Marojević, čovek koji je proteklih godina najveći deo vremena provodio u Rusiji, uz saglasnost i bez saglasnosti ustanove. Nameravam da to javno zatražim od njega. Zlobnici pričaju da mu, navodno, u Rusiji baš dobro ide, da poseduje menjačnicu ili nešto shčno. Znate li možda da li je to tačno? - Čuo sam takve priče, ali ne znam ništa više od toga. Znam samo da je poslednjih godina više u Rusiji nego ovde, a dozvoljava sebi da priča o nekakvim „petim kolonama" na Fakultetu. Zašto dekan Marojević, po vašem mišljenju, izlazi sa takvim zahtevima? - Zato što on ima teoriju, i na tome zasniva sve ovo što radi, da profesori koji se bave pohtikom navodno „tru-

ju“ studente a ne drže časove. Ja po svom najboljem saznanju odgovorno tvrdim da to, bar kada je reč o katedri za opštu književnost, nikada nije bio slučaj. Evo, ja se intenzivno bavim politikom od kako je uveden višestranački sistem, i nikad nisam ni jedan jedini čas u svom veku propustio. Vi ste, pored toga što ste profesor Univerziteta, i visoki politički fuakcioner DSS. Ima li među profesorima vašeg Fakulteta veliki broj onih koji se bave politikom u meri u kojoj vi to činite? - Ne, moj slučaj nije tipičan za Filološki fakultet. Ljudi zbilja ne govore o politici na Fakultetu, pogotovo

ne studentima. To je moje saznanje, Ja lično ne samo da nikada nisam govorio studentima o politici, nego sa katedre nikada u životu nisam izrekao nijednu političku aluziju. Meni su studenti prilazili, oni žele da razgovaraju o politici. Ali ja neću da razgovaram o politici, osim kada su bili protesti. Studenti su me zvali da im se obratim kao profesor. No, vi ste tom prilikom napadali režimsku politiku? - Ja tom prilikom jesam napadao Miru Marković i Slobodana Miloševića, ali više kao primere moralnog zastranjivanja, nego kao ideologiju. U već pomenutom TV obračunu sa Vojislavom Šešeljom, on vas je svrstao u grupu onih profesora koje optužuje za nepotizam na Univerzitetu. - Kada je Šešelj u davna vremena

bio zaista progonjen čovek, ja sam bio od onih koji su mnogo činili da mu pomognu. Vatreno sam se borio da Šešelj bude primljen u UKS, samo da bi mu Udruženje pružilo svoju zaštitu. Nakon svega toga, kada se dokopao moći, on je tražio da se Francuska 7, kao leglo izdaje, zatvori! Šešelja smatram za jedno veliko zlo. I u toj emisiji, ne znajući kako drugačije da mi odgovori, on je izabrao da vređa mog pokojnog oca koji je bio profesor Pravnog fakulteta sa kojim ja, kao što znate, nikada nisam imao veze, budući da predajem na Filološkom. Da li ste u toj emisiji Šešelju samo u afektu rekli to što ste mu rekli, ili to zbilja mislite? - Ja nisam bip iznerviran u toj emisiji. Kada sam Šešelju rekao da je ~besramna budala i pajac“, želeo sam samo da stvari nazovem njihovim pravim imenom. A drugo što sam hteo, bilo je da Ijudima pokažem da se njega ne treba plašiti. Plašite li se sada? - Apsplutno ne, Sa tom vrstom fenomena najgore što možete da uradite jeste da se povlačite. Njihova osnovna ideja jeste ideja zastrašivanja. Oni seju strah i pokazati da se vi povlačite pred tom vrstom agresije, isto je kao kad se pred Ijutim kučetom uplašite, pa vas ono onda i ujede. To je bio smisao incidenta, što se mene tiče. Imajući u vidu sve što nam se dešava u Srbiji, Kosovo, siromaštvo, mrak, kako mislite da Ijudi mogu biti hrabri i u ime čega? - Mnogo me pitate, Kada je o sejanju straha na Univerzitetu reč, neko bi meni mogao reći; lako je tebi, ako budeš otpušten imaćeš poslaničku platu. A šta da kažete onome koji ima trideset dve - tri godine, živi u iznajmIjenom stanu, asistent je ili tek postao docent, ima nezaposlenu ženu, bebu u kući... Kako od njega tražiti da bude hrabar? Ja prosto mislim da je bitno da se Ijudi rasveste u pogledu onoga što im preti. Kako god okrenete, Sešelj je danas jedan neosporno ozbiIjan politički činilac za koga je glasalo milion i par stotina hiljada Ijudi u ovoj zemlji. Šešelj nije tigar od papira. JUL ne sme sam na izbpre, kao i mnoge druge stranke, ali Šešelj sme, i dobije to što dobije. Utoliko je Šešelj opasan. Ali upravo s toga svako kome je stalo do demokratije i do nacionalnog interesa u nekom širem smislu, obavezan je da pruži otpor, u granicama svojih mogućnosti i da otvara oči drugima da tu ima mnogo blefa, mnogo ružnog, opakog, potencijalnog übitačnog primitivizma. Nečega što nas sve kao naciju vuče naniže. Svako bi morao da kao svoju dužnost shvati suprotstavljanje tom teroru.

Marojevk povezao Sešelja i Žirinovskog Koliko je vaš novi dekan stvamo blizak Srpskoj radikalnoj stranci? Samo simpatizer ili nešco više? - Naš novi dekan Radmilo Marojević je član SRS, samo što qn, što je i razumljivo, time ne maše. Članstvo u SRS i nije nešto čimebi se bilo ko hvalio, zar ne? Marojevićnesamodaječlan SRS, nego je, kako sam čuo, on kod Šešelja čak neki funkcioner. Lično sam sklon da verujem glasovima kako je qn igrao ulogu u povezivanju Šešelja i Žirinovskog, dakle u uspostavljanju veze između ekstremnih, ultranacionalističkih panslavista.

Iza svega stoje JUL i SPS Najveći otpor svakom režimu oduvek je bio najači na Filozofskom, Pravnom, Filološkom i Elektrotehničkom fakultetu. I ovaj režim to zna, i zato je udario gvozdenom pesnicom upravo po ova četiri fakulteta. U upravne odbore Filološkog i Pravnog postavio je Šešelja, Vučića i Torau Nikolića, a za dekane Filološkog i Elektrotehničkog Šešeljeve Ijude. Ali da se razumemo, i to je druga važna stvar: Marojević tu uopšte nije bitan. On je pušten samo da pokaže šta sve radikali mogu da urade ako hoće. Iza ovog zakona stoji nešto drugo, moćnije - pravi ideološki protivnici autonomije univerziteta, a to su JUL i SPS. SPS koji se namerno drži diskretno i u pozadini da bi posle mogao da kaže: ~sva ta ucenjivanja i preterivanja nisu bila naša, to su Crveni Kmeri, to je Pol Pot, a mi smo razumni i demokratični i tolerantni". A s druge strane imate JUL, koji ima svoju organizaciju na Univerzitetu. Zamislite sad kako bi to bilo kada bi recimo SPO, DS, DSS i druge stranke napravili svoje univerzitelske komitete. To bi bilo kraj sveta. A JUL može. Iza svega toga su JUL i Mira Marković sa svojim frustracijama.

Nataša B. Odalović

lO/Danas

Subota - nedelja, 11-12. jul 1998