Danas
Dobre vesti
Pikiinje se da iti Srbi, ni Albanci Risu ntitag§ zalnteresovaiil i® felsvinje kosovskeg probiens i ds ss te prepusfa drucjiiita. isferudufitsko pi#«ri|e r ps i odf ©vor, nisu sedržaii NE pr§telrt§riti ssi i§soveni, sfirBt#l|sf¥M s»d Srbijoii f rasturaiiju države rta kenadiće, vet some NE p§srediicii«s u reigevori.
Kmm freba ¥tiik§ preduzeće §k§ nije elikesn©. Oskle za srpski politički eksperimet ¥est |e iu j e pesflgitufa ?en@¥ti@ i ¥Blutnu stobiinosf. Ite dolazi kw no¥§ sti skor§ s¥dke lednic® Vlode, s§ s¥@k@§ otvoriin|a n@v@g ebjekta, po mokor t© bit bunar u &lhmu ili st«§ no imonju člana ©pštinskog @dbwo iUL>a u Žitištu, m svokeg brifingci p@rtpsr@lo stranako m viasti sa novinorsina...
Pise:
Nadežda Gaće
Dobra snabdevnost tržišta i stabilne cene su osnovna karakteristika trenutnog stanja u domenu nadležnosti Vlade Srbije. Dakle, sve je idealno. Uz slogu koalicionih partnera, koji sinhronizovano čereče i rasturaju sve čega se dohvate, to je dobra vest. To, naravno, nije jedina dobra vest. Iz slobokratskog CK u poslednje vreme stižu samo dobre vesti, Sudeći po RTS komentarima i najvama, Albancima na Kosovu se loše piše. Po TV dnevniku, pitanje je tehnike kako će se Kosovo vratiti u poziciju generatora parlamentarne većine za SPS. Uzgred će se, na osnovu onoga što se čuje sa TV ekrana, zaboraviti da je na Kosovu etnička većina i koncentracija Albanca takva da je bilo nužno imati ih na svojoj strani, a ne za protivnike, kao i to da je počinjen niz grešaka koje skoro da ne mogu da se poprave, a svakako da ne mogu da ih poprave isti oni koji su ih počinili. Takođe, uzgred, jedna za drugom stižu vesti o raznim međunarodnim emisarima, manje više u misiji pretnji ili starateljskim pohodima, koji se umeću između slobokratije i sada razjedinjenih Albanca. Ni rugovokratija nije odolela šansi koja joj se, zahvaljujud dedinjskom modelu upravljanja Kosovom, ukazala. Umesto borbe za demokratiju, pa ma ko vladao Kosovom, oni su veliku energiju upregli u borbu za hvatanje pozicija koje se Ijuljaju slobokratama na i oko Kosova. Nesolidnost obe strane je dovela do pojačanja diplomatskih u odnosu na vojne pretnje. Srbija je nedavno referendumski objavila svetu da neće strane posrednike u pregovorima sa Albancima Kosova. Sad je jasno da je to izazvalo neopravdanu uznemirenost i na Zapadu i među domaćim analitičarima. Naime, pokazuje se da ni Srbi, ni Albanci nisu mnogo zainteresovani za rešavanje kosovskog problema i da se to prepušta drugima. Refemdumsko pitanje, pa i odgovor, nisu sadržali NE protektoratu nad Kosovom, starateljstvu nad Srbijom, rasturanju dižave na komadiće, već samo NE posrednicima u razgovom. Zli desničarski novinari U dnevničkim zabeleškama koje objavljuje jedan beogradski ženski časopis, a koje se pokazuje često proročničkim, obelodanjena je još jedna senzacionalna dobra vest - u Srbiji problemi uopšte ne postoje. Oni su proizvod zle namere novinara koji pišu u desničarsko opozicionoj štampi. Srećom, opet dobra vest, po zle novinare žute štampe je da ih vlast neće proganjati politički. Samo po zakonu. Kao i profesore univerziteta. Samo po zakonu, a zakon se može iskrojiti za svaki pojedinačan slučaj. I to je dobra vest. Zakoni se mogu stvoriti u praksi kdagod neko, kome to pravo pnfiči, poželi. 0 poslanicima i delegatima, o izborima, o profesorima, o frekvencijama ... Usputno saznanje za neupućene je da su žuto, opozicija i desničarenje sinonimi. Porodica je, bar u takozvanim razvijenim dmštvima osnovna ekonomska i socijalna ćelija, ali i najjači kontrolni mehanizam ponašanja pojedinca. Uspešne porodice se pojavljuju kao modeli kojima se teži i odakle se crpi inspiracija za sopstveno delovanje. Porodice lidera su pod lupom javnosti i tu su kobne greške u ponašanju bilo kog člana, po kanjeru lidera. Srećom, u našem slučaju pregršt dobrih vesti stiže i odatle. Uspešni roditelji uspešne dece vode državu. Već na sa-
mom vrhu najžešća koncentradja uspeha. Takva da je bilo nužno staviti sve na jedno mesto, da se neki uspeh ne zaboravi - politika, biznis, nauka, mediji, sport... sve na Internetu, na dva jezika. Ko ne zna ni srpski ni engleski, ostaće uskraćen. Bar za izvesno vreme. Slično je stanje i na niže. Državom vladaju direktori. Jednako uspešni na oba sektora: i u državi, i u preduzeću. To je naravno, već stara stvar. Dobre vesti stižu iz porodica uspešnih. Deca, žene, ijubavnice, Ijubavnici Ijubavnica ... postižu uspehe. Nema skoro nikakve dileme da se pokretačka energija svih tih uspeha krije u glavi porodice, koja je svojim uspesima zarazila ostale. Podršku svemu tome daju uspešni preduzetnid, koji su se snašli i ne bi baš mnogo da se menja ako ne mora. Privredni uspesi levice Svakodnevno nas sustižu dobre vesti o privrednim uspesima levice, o političkim promocijama direktora, o sjajnom prijemu u svet sportista, uz, poneku, vest o porazu diplomata i to, po pravilu, samo onda kada se diplomatija oglasi. No, za srpski politički eksperiment, nisu sve dobre vesti jednako značajne. Za direktorski establišment, a i sam lider slobokratske piramide je takav, direktorski orijentisan, najvažnija je ekonomija. Politička pitanja su za njih, očigledno, drugorazrednog značaja. Zato izgleda kao neuspeh sve što je pratilo raspad bivše Jugoslavije i niz političkih poraza sa protivnicima sa kojima je uz raalo mudrosti moglo mnogo bolje da se prođe. Zbog drugačijih prioriteta Jugosalvija sastavljena od Srbije i delimično Cme Gore stalno ispada izolovana od sveta. Zato izgleda kao da Kosovo i nije više deo Srbije i Jugoslavije. Nešto se tamo dešava, jeste novo, ali nije vest. Nije, zapravo,važna vest. Direktori ne brinu o teritoriji, oni brinu o efikasnosti i profitabilnost. Kome treba veliko preduzeće ako nije efikasno. Dakle za srpski politički eksperimet vest je da je postignuta cenovna i valutna stabilnost. I to dolazi kao novo sa skoro svake sednice Vlade, sa svakog otvaranja novog objekta, pa makar to bio bunar u Glibaću ili staza na imanju člana opštinskog odbora JUL-a u Žitištu, sa svakog brifinga portparola stranaka na vlasti sa novinarima...
Kada se ima u vidu ko i kako vlada zemljom, to jeste normalno. Ekonomija pre svega. I ono što je prati. Za iskusne direktore, koji su pregrmeli samoupravljenje, Kardelja i slično, sasvim je jasno da međunarodno okmženje nije važno. Zato su oni zadovoljniji kada neki štrajk spreče, nego kada ih neko iz sveta podseti da postoji i nešto van naših granica. Zato je važno objasniti penzionerima da se mcže živeti sa osam penzija, kao što i oni žive samo od nekoliko provizija. Neprijatelji i mutivode su pokušale da ugroze našu cenovnu i valutnu stabilnost. Devize su naglo skočile i naglo pale. Po logici stvari takvu operaciju mcže da izvede samo centralna banka, kojoj je za to potrebna politička odluka ili politički mig sa nadležnog mesta. Bar je tako teorijski. Kod nas ništa nije kako teorija kaže, pa možda nije ni to. Možda su u pravu oni koji kažu da su celu ujdurmu napravili novinari žute opozicione desničarske štampe. Direktori su se oglasili iz Vlade i rekli da je postignuta cenovna i valutna stabilnost. I bi tako. Devizni kurs se vratio, a zarada je ostala u rukama onih koji su imali veče količine novca i koji su znali da će kurs da luduje. Ne zna se ko je zaradio, ali kako se zna da su novinari izazvali devizni šok, onda su valjda oni i zaradili. To se dešava, ipak, na margini, među bogatima. No za bogate direktore je važno da su im radnici u halama. Zato ni Kao članovi Vlade nisu im dozvolili nikakve šetnje ka centru grada u radno vreme. Ipak samo rad može održati cenovnu stabilnost. Ili dobre vesti. Kod nas, je za sada prioritet dat vestima. Najavljeno je da će kurs biti stabilan jer on utiče na cene. Kurs je stabilan kada god ne skače. Za sto dana vlasti četri petine vremena je bio stabilan. Divljao je samo povremeno. Skoči mnogo, pa se odmah pomalo pribere. Devalvacija je bOa samo osamdeset dva posto. I dugo se držao taj kurs. Dve nedelje. Onda je skočio još za četvrtinu, pa malo pao. Dakle, u kursu nema osnova za skokove cena. Najavljeno je da će cene celu ovu godinu mirovati. To se obično čita kao inflacija bliska nuli, Za prvih šest meseci, uz svo moguće žongliranje sa nestašicama ili sa promenom dužine impulsa umesto promene cena, inflacija preko dvadest posto. Sad se kaže biće oko tridest posto do kraja godina, Možda i više. Može se pomisliti da trideset nije blisko nuli, ali je to stvar subjektivne procene. Dakle u opštem rastu cena nema osnovo za nezadovoljstvo. Uprkos svih dobrih vesti i delu javnosti, pre svega kod zaposlenih i penzionera, postoji nezadovoljstvo platama i želja za štrajkom. Kod jednog dela javnosti postoji nezadovoljstvo politikom. Ali to je samo u onom delu koji ne pripada vladajućoj koaliciji, posebno ne njenom vrhu. Dakle to je jedva nešto više od polovine stanovništva koji je pod uticajem žuto - opozicione desničarske štampe. Ta dnevna štampa, uz levu državotvornu i desnu državotvornu štampu ima tiraž par stotina hiIjada i jasno je da su miloni Ijudi potpali pod njen uticaj jer svaki primerak pročita bar dvadeset Ijudi koji nemaju para da kupuju novine sa boljim vestima - na primer singapurske ili holandske. S druge strane, na vlasli se preživljava zahvaljujući dobrim vestima i strogoj kontroli njihove distribucije i konzumiranja, i stabilnosti \aluta. Te dve stavri stabilnost valuta i cenovana i valutna stabilnost srpske ekonomije nisu iste, ali zvuče slično. Nije mnogo, ali se pokazuje dovoljnim većdesetgodina.
12/Danas
Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998