Danas

Ratne i druge igre

Kako se politički haos odražava na Vojsku Jugoslavije

Mil@še¥ić je prlsfm đu p@tpiše penzijju m §enernio Babića, koji se u crnogorskoj predizbornof @t¥@ren@ dekiaris«i@ kao bulafovićevac. Momir i Predrag su smenu u Drugoj armiji doživeii kao obračun sa njihovim kodrom I najavu približavanja njihovih polifičkih suparnika i predsfavnika Vojske u Crnoj Gori

Podatok keji |e izneo potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifnt Rnstoder, da [e u ovoj republiei 140 mladića odbilo pozive xa služenje vojneg roka, dok ih je 105 dezertiralo iz jedinica, u najmanju ruku je zabrinfavajući

Nedavni zločin i smrt vojnika Omera Đokovića, koga je u blizini Leskovca übio policajac, uzburkala je jug Srbije. Dvadeset dvogodišnji mladić iz sela Đusić kod Tuzi, pobegao je iz kasarne nekoliko dana pošto je u nju došao na odsluženje vojnog roka, i u vikend naselju Rudarska Čuka übio Lazara Milića i pokušao übistvo još dvoje Ijudi. Smrtno je nastradao kad je napao policajca, koji je u samoodbrani potegao pištolj. Mediji u inostranstvu, ali i u Crnoj Gori, opširno su izveštavali o slučaju vojnika Đokovića, za koga rodbina tvrdi da je bio miran mladić, a koji je u poslednjem pismu porodici, navodno, napisao kako je „situacija ovde teška, svaki dan se kolju i übijaju". Političke partije Albanaca i Muslimana su u svojim saopšenjima istakle kako više“nisu spremne da svoje mladiće daju vojsci koja im ne garantuje bezbednost i koja ih übija", a u Demokratskoj uniji Albanaca iz Ulcinja su glasno zaljučili da je Đoković „zverski i mučki übijen“._Državni tužilac Crne Gore Vladimir Šušović je, na inicijativu Crnogorskog helsinškog odbora, pokrenuo istragu o Đokovićevoj smrti iako to ne spada u njegovu nadležnost. Tragičan događaj, o kome predstavnici Vojske Jugoslavije ćute, još je jedna u nizu neprijatnosti, koje poslednjih meseci sustižu armiju. Čak i ako samo delimično tačan, podatak koji je izneo potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder, da je u ovoj republici 140 mladića odbilo pozive za služenje vojnog roka, dok ih je 105 dezertiralo iz jedinica, u najmanju ruku je zabrinjavajući. Najnoviji izazov vojsci je, doduše neartikulisani, pokret roditelja vojnika, koji upornim protestima pokušavaju da izdejstvuju evakuaciju svoje dece sa Kosova. Njih stotinjak se pre dvadesetak dana po prvi put okupilo ispred Genelaštaba u Beogradu. - General-major Gradimir Živanović, pomoćnik načelnika Generalštaba, izjavio je da ne postoji nikakva mogućnost da naši sinovi budu povučeni sa Kosova. Kada smo pitali da li načelnik Generalštaba Momčilo Perišić može doneti takvu odluku, on je odgovorio da je poznato ko u ovoj zemlji jedino donosi odluke, rekao je Aieksandar Zelenković, roditelj iz Sombora. On je novinarima ispričao da je njegov sin sa ostalim vojnicima iz kasarne u Valjevu odveden nasilno na Kosovo nedelju dana ranije, od kada porodica o njemu ne zna ništa. Smene generala Situacija podseća na onu iz 1991. i ‘92, kada su Slovenci, Hrvati i Muslimani masovno dezertirali iz kasarni JNA, a kasnije i odbijali da se odazovu pozivu za služenje vojnog roka. Zbog prilika u južnoj pokrajini, u kojoj je od albanskih oružanih grupa stradalo već nekoliko vojnika, VJ je dobila još jednog oponenta na domaćoj sceni u liku zabrinutih roditelja.

Poznavaoci kažu da se i unutar same vojske, odnosno njenog profesionalnog dela, dešavaju previranja. U tom smislu, oni smatra se indikativnim postavljanje generala-potpukovnika Radosava Martinovića za komandanta Druge armije sa sedištem u Podgorici, koga je na tu dužnost imenovao Slobodan Milošević. Na nedavnoj sednici Vrhovnog saveta odbrane, prvoj kojoj je prisustvovao Milo Đukanović od kada je postao predsednik Crne Gore, Milošević je pristao da potpiše penziju za generala Božidara Babića, Martinovićevog prethodnika koji se u crnogorskoj predizbornoj kampanji otvoreno deklarisao kao ~bulatovićevac". Tokom pomenutog sastanka, na kome je Sloba konačno priznao Mila, nezadovoljni su ostali dva Bulatovća. Momir i Predrag su smenu u Drugoj armiji doživeli kao obračun sa njihovim ~kadrom“ i najavu približavanja njihovih političkih suparnika i predstavnika Vojske u Crnoj Gori. Usled takvog razvoja događaja, mnog’ma se učinila zanimljivom pozicija načelnika Generalštaba Momčila Perišića, za koga se čak tvrdi da je najveći dobitnik posle sednice VSO. Jer, samo pre dva meseca pominjala se mogućnost njegove smene, što se najverovatnije neće desiti, pošto Perišić uživa simpatije Mila Đukanovića, bez čijeg glasa nije moguća nikakva smena u vrhu vojnog establišmenta. Uz to, smatra se da je Martinović jedan od Perišićevih najpouzdanijih Ijudi, dok je Babićev odlazak za vojni vrh prava mera za generala koji je prekršio stav Vojske da se ne meša u politička previranja. Konstataciji da je srpski deo VSO, bio raspoložen da vidi leđa Perišiću dopri-

nose i špekulacije da je na njegovom mestu već ~viđen“ sadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva Ljubiša Veličković. U svrhu njegove promocije u javnosti, kažu upućeni, organizovano je da ovaj vrsni pilot izvede akrobacije na super-avionu ~MIG-29“ pred više stotina hiljada posehlaca prošlomesečnog aeromitinga u Batajnici. 0 delikatnim odnosima između političkog i vojnog vrha svedoče reči jednog visokog oficiraVJ u penziji, koji je do nedavno zauzimao važno mesto u vojnom vrhu. - Svako ko je u Vojsci pokušao da učini nešto mimo volje prvog čoveka režima bio je penzionisan. Tako je 1993. penzionisano osamdesetak generala pod parolom podmlađivanja VJ, pri čemu je penzija zaobišla mnoge stare oficire, ali zato lojalne režimu.

Ustvari, režim je strahovao da grupa starijih generala ne otkaže poslušnost u jednom trenutku. Zato su požurili da ih se reše, a na njihova mesta su doveli mlađe, koji su uslovljeni napredovanjem u službi, kaže naš sagovorni. Od njega saznajemo da je svojevremeno penzionisanje velike grupe generala poslužilo da se prećutno na njih prebaci krivica za poraz u ratu u kome SRJ formalno nije ni učestovala. Paradoksalno je to, kaže naš sagovornik, što su radna mesta penzionisanih kolega, uglavnom „mirovnjaka“, zauzeli upravo „ratnici", odnosno oficiri koji su vodili operacije od Alpa do Drine. Do javnosti uglavnom da ne dospevaju informacije o tome šta bi mogao biti uzrok nezadovljstva državnog vrha onim vojnim. Pominju se politički ~ispadi“ poput onog kad su pripadnici najelitnije 63. Padobranske brigade, smeštene u Nišu, prošle godine poslali pismo podrške demonstranti-

ma koje je tukla policija. Politički vrh, navodno, zamera generalitetu što se nije eksplicitnije deklarisalo protiv Đukanovićeve struje u Crnoj Gori. Šta je cilj? Otvaranje teme o položaju Vojske u javnosti, kao i o mogućim trendovima unutar nje same, nameće i pitanje o stvarnoj moći Vojske Jugoslavije u slučaju rasplamsavanja sukoba na Kosovu do granice kad bi bilo neophodno učešće armije. Svi domaći vojni analitičari se slažu u jednom: sukob sa NATO-m odveo bi i Vojsku Jugoslavije i zemlju u katastrofu. U sukobu s albanskim ekstremistima vojska je nedvosmisleno jača, ali: - Kad gerila ne gubi, ona dobija, kad vojska ne dobija ona i te kako

gubi. Teroristička OVK postaje sve legalnija, a naša vojska sve manje legitimna pošto joj se osporava pravo da interveniše, kaže Ljubodrag Stojadinović, vojni analitičar iz Beograda. Naš sagovornik, bivši visoki oficir, naglašava još jednu slabost: - Nema dobre vojske bez komnadanta, nema pobede kad nema komande. Znamo da je vrhovni komandant naše vojske predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je to faktički bio i prilikom ratovanja prethodnih godina. Pri tom, sve je manje onih koji bi ginuli zbog otrcanih fraza poput one o Kosovu - našo] kolevci. Vojska, kao i narod, želi da zna šta je odlučeno, koji su eventualni ciljevi borbe. Oficirski kadar je sazdan od živih Ijudi koji vide da Kosovo polako izlazi ispod kontrole, pri čemu vrhovna komanda ne donosi prave odluke

Gordan Brkić

FOTO: ROJTERS

Delikatna pozicija: Jedinica VJ na Kosovu

Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998

Danas/13