Danas

Gost urednik NUNE

POPOVIĆ

RADOMIR DAMNJAN: ,Autnportret“, fotogmfija u boji, 54x50, 1979-90.

JELENA MARJANOV i ANDRFJ TIŠMA Muzej primenjene umetnosti, 1996.

IVAN PRAVDIĆ: 167. stranica iz rukopisa „Sabrani Pravdić" sabranje peto: „Načela suvišnih nekorisnosti".

u laži te hvatam ■ jer u suprotnom ne bi ni lagao jpošto je pošteno, mada je vreme zrelo za dvehiljaditu ma kakvi ko još übrojevno gJeda nebojno se ne da nedosadansi dosadnosni izbrajansira niz 5, 100, 101, 102, 103, 500, 501. milion | napredak kuda, na pretka, nepismenog Srbina I i samo 83 pretplatnika za novine Laze Kostiča čak u dve srpske zemlje ]?oU?_da_se za srpska groblja prodavalo; privredni prosperitet kleptokratije | večnog prelaznog oblika I ! i ka civilno nestilizovanoj uniformnosti ! i i I osnovna jedinica građanstva I i i * —►fizičko lice - - topovsko raeso-«-i-l i mir ko i slav’ ko svi za pošto košta saraopoštovanje i i bratanstvo-slobododajpicost-jednakostukurcu i ; aman, evo amandman na ameripički Lisrav I l svi Ijudi se rađaju različiti i i I kako da sagnem topografiju Srbije, meteorimai J LPfIP.U® raonjjJjtdila u demokratskbj vlasti narocjora: bolje stoci dajte, raanje če zia napraviti J ; i_ u dolazečera jpopulizmu mlakonja čak ne ni nepostoječih osrednjaka! 1 ja sam statistički ispustaka i greška u sistemstoraaka i jer svi u množini jednakosti su i_ susam počinjem da persiram personama psihozne mi psihel ŽIVI SMO, zdravi SMO, SVE U KURACTERAMO i ■ • ;

Iz intervjua sa Rašom Popovim, jun 1998. Glad gasi slobodu

Pitam se, da li vama može da se manipuliše?

- Na žalost, može - nisam dovoljno hrabar. Ako mi ne daju brašno, luk, zejtin -

počinjem da se ponašam kao miš u mpi, kao uživalac u getu. Dajte nam onu

šaku nasušnog brašna i ništa nas drugo više neće zanimati. Čitao sam u jednoj knjizi da je tiranin Dionizije iz Sarakuze, na Siciliji, pre Hrista, vešto izazivao glad da bi se narod pozabavio danonoćnim pečaljenjem hrane, kako ne bi razmišljao o visokoj temi vlasti i politike. Mnoge sam slušao za vreme hiperinflacije. Kažu, samo jedno želim: da ponovo sednem za sto, da se nakrkam pečene jagnjetine i da je zahjem dobrim vinom, a pohtika me više nikad neće zanimati. To mi je tada rekao jedan od našrh najduhovitijih satiričara. Tako se gase liberalije. Ovo bi moglo da se predaje na Fakultetu političkih nauka za buduće diplomirane poUtikologe i organe reda. N. P.

LETS START THE WAR

- Zaklao sam brata u nastupu besa.

- Civilima sam vadio oči da me ne bc

- Istina je da smo klali žene i decu, aL

zadovoljstva.

- Zaklao sam jedno dete. Da me želj {

- Silovao sam samo one zarobljenic'.

gled.

- Napad je uspešno završen. Übio sa^

- Svi učesnici rata su ratni zločinci. - Ratnim zločincima dobro dođe sva~

(Aforizmi iz novog rukopisa)

Poslednji džokeri memorandumske elite

Siniša Tucić

Najnovija gibanja u i oko Francuske 7

Upliv politike u književnost je neizbežna pojava. U istoriji ne beše iole poznatijeg pisca koji nije iznosio sopstvene stavove o ideologijama. religiji, nacionalizmu i sličnim opsesijama svoga doba. Emil Zola se držao kao socijanst, Vladimir Majakovski pevao je u slavu Oktobarske revolucije (pa se, kasnije, razočarao), Gotfrid Ben se, na svu sreću, na vreme izvukao iz kandži nacističke ideologije, iako je u početku bio duboko uveren kako ona omogućava preporod nemačke nacije. Apolitičnost, bar na ovome svetu, ne postoji. To potvrđuje i velika misao Karla Marksa da i apolitičan čovek izražava radikalan politički stav. Poslednjih godine činilo se da je vrhuška iz Francuske 7 [nekada toliko glasna) zaćutala i postala apolitična. Nije biio ni abera sa te čuvene lokacije dok je država u devet paklenih krugova pljačkala sopstveni narod, nisu se oglasili ni kada su vandali odlomili glavu na spomeniku Ivanu Goranu Kovačiću (koji je u velikoj poemi ,Jama“ osudio ustaška zverstva nad srpskim narodom). U minulom vremenu Uprava Udruženja književnika Srbije, iz svojih stupidnih nacionalno-egoishčkih interesa, stavila se u službu sistema vlash koja istrebljuje čitav jedan narod, nazivajući njegove pripadnike teroristima.

Kako se iz dnevne štampe moglo pročitah, 10. juna gmpa srpskih pisaca je, nakon dužeg vremena, smogla smelosh da ode do Prišhne, jer se verovatno dalje i nije smelo, da bi u toj svetoj kolevci srpstva (u njoj danas krvavo umiru i srpska i albanska deca) sastavili takozvanu Deklaraciju o Kosovu i Metohiji. To bezvredno parče papira potpisala su čehri poslednja džokera memorandumske elite: Slobodan Rakihć, predsednik Udruženja književnika Srbije, Miloš Đorđević, predsednik Društva književnika Kosova i Metohije, Sehmir Radulović, predsednik Društva književnika Vojvodine i Vladimir Nashć, predsednik Udruženja književnika Republike Srpske. U tekstu punom svinjarija nižu se pasusi šovinističkog zla. Srpski pisci ne prihvataju pohtiku nasilne izmene demografske slike Kosova i Metohije, ne prihvataju permanentni progon srpskog naroda, silovanja i paljenja manastira, iako ceo svet zna da je u ovim bezumnim idejama najveća avangarda bio baš njihov šhćenik, ludi lekar i pesnik sa Pala, koga dohčni neumorno brane od zasluženog suđenja u Hagu. Sonetni jurišnici u svom dušebrižničkom zanosu strahuju za 1.300 spomenika koji nisu ni taknuh, a pre-

ćutkuju činjenicu da je vojsk:i blike Srpske, kojom je koma njihov kolega Radovan Karau vreme rata u Bosni srušila, sp minirala približan broj muslirii verskih objekata. Ako su jeda r nica, Visoki Dečani i ostali srp. nastiri preživeli 500 godina ropstva, apsurdno je tvrdih da £ kraju XX veka bilo ko sruših. Položaj književnika u danu svetu je minoran. Čak je i ~c otac srpske nacije“, književnil l ca Ćosić, to oseho na svojoj k. žrtva glasačke mašinerije kd;c smakla sa mesta predsednikr slavije. No, ako neki Ijudi, kr pesme, čija je lirska duša tann put vlasi na vetru, imaju hrafa; se suprotstave NATO pakh bombardovanja Republike projekhlima sa osiromašenirr r jumom, onda i ja kao tek prirr možda i najmlađi) član Društ ževnika Vojvodine, sa jednors vljenom knjigom pesama, n moram da se suprotstavim r zmu poslednjih džokera mes; dumske elite u bombama kojhc ju na bilo koji narod, nadajuC;.. će buduće generacije i Srba i a : ca stvarati književna dela slavcr/ sku slobodu, a ne iz bilo kakvv; hčkih ciljeva.

16/Dana s

Subota- uedelja, 11-12. jul 1998. Svs