Danas

Mirandolina na četiri načina

Projekat Maslina ‘9B.

Jugoslovensko društvo za mediteransku umetnost (osnovano je 96. godine u Budvi) među mnogim projektima koji su tom prilikom promovisani, kao najznačajnije svakako izdvaja organizadju manifestacije Maslina, koja je započela prošle godine u Baru. Studenti mediteranskih pozorišnih škola iz četiri zemlje,- reaJizovali su vežbe na zadate teme, samostalno i u grupama, da bi na kraju zajedno upriličili nekoliko zanimljMh projekata. Cilj ovakvog okupljanja studenata bio je uspostavljanje kontakta i saradnja studenata gume koji dolaze iz različitih sredina i tradicije. Ove godine, Maslina 98. okupila je studente iz Italije, Izraela, Bugarske, Rumunije, FDU iz Beograda, klasa Varje Đukič, Akademije sa Cetinja profesora Bore Stjepanovića i novosadske Akademije, grupa profesora Radeta Markovića. Na terasi između budvanskih akava, studenli su na četiri načina izveli tri scene čuvene Goldoniejve .Mrandoline", uz veliku podršku i oduševljenje publike. Posebno zanimljivu igru Mirandoine i viteza dali su Maja Šarenac i Stevan Radusinović, studenti u klasi profesora Bora Stjepanovića. Gr. T.

Šest

1. - Šta si ono hteo da znaš? Koliko puta sam bio u 0n0m... kako se zvaše? Nije me više slušao. Samo je stezao čašu i piljio u šank. Ogoljen nedostatkom prideva, otkrivao je svoju samu srž - ono što je zapravo i bio - kugllca mesa i koščica, ne veča od klikera. Definitivno digavši ruke od njega, ustao sam, piatio piće i izašao. 2. Početak večeri je obećavao - padala je kiša i grad je ostao bez struje. Prozori su bili obasjani svetlošću poneke sveće, nije bilo mnogo automobila, a trolejbusi i tramvaji su bili uzrok saobraćajnog kolapsa. Šetao sam onako mokar i posmatrao. Svakih desetak koraka neki užurbani prolaznik („kišni trkač?“ - ne.) bi me zakačio ramenom, držeći novine ih jaknu iznad glave. 3. Probudio me, odnosno trgao me iz neke tupe zamišljenosti proćelavi šanker. M. je bio Ijubazan pa je platio piće i, misleći da sam totalno odlepio, otišao da se šeta po kiši, masnoj, tifusnoj, smrdljivoj, gradskoj kiši. M. je na svoj umiljato patetični način voleo da se izoluje i da. pod izgovorom da mu prija lagana i neusiIjena šetnjica, izigrava povećeg idiota tumarajući dlakavim uličicama stidnog grada, Lagano sam ustao sa vlažne kozne barske verovatno stolice, tiho pozdravio već umrlog barmena, odškrinuo paperjasta vrata i skliznuo kroz pukotinu. Zapahnula me sajber - realnost i, na trenutak usporila fluks prideva, ali ipak samo na veoma kratko. Samostalno sam odiučio da ga potražim po njegovim nagomilanim ulicama i da mu kažem nešto... korisno? Ne znam tačno. Možda. Neka za sada bude reč. (~U početku beše reč?“)

4. Hodao sam. Stao sam. Viđeo sam šaht. Bio je otškrinut. Pokucao sam, prvo nogom, pa rukom. Ništa. Otvorio sam ga, Poklopac je bio od livenog gvožđa i na njemu je pisalo. Sklonio sam ga i sišao. Kiša je prestala. Spustio sam se nekohko metara, čista vertikala. Tup! Horizontala, odjednom. Bila je suva. Pipkao sam neko vreme, a onda napipao prekidač i pritisnuo ga. ~Zvrrr!“ Au, ne. To je bilopečije zvono. Pobegao sam malo daIje da bih izbegao da se pravdam, napipao novi prekidač i pritisnuo. Ah! Svetlo, najzad. Plafonjera je bila čista i nije bila puna muva i moljaca kako to obično biva na nešto višoj horizontali. Seo sam i naručio kuvan krompir. Stigao je relativno brzo. Zahladnelo je pa sam se zakopčao do grla. Jeo sam još vruć krompir i listao prekosutrasnje novine. Ništa novo, bar za sad. 5. Našao sam ga u nekom šahtu kako jede krompir! To je bilo tako jebeno tipično za njega. On je tako poseban, tako neshvačen... Idiot. A ]a se jednom malo zamislim i on šta uradi? Ode! Ode bez pozdrava. Piatio je piče, doduše. Sedeli smo tako neko vreme, popričali, a onda je svetlo počelo da trepcri. Kelner je došao i rekao nara da se nosimo. Grubo je uzeo tanjir sa komadičima krompira i izgužvao stolnjak. Izašli smo napolje, ja sam seo u taksi, a on je otpešačio kući. 6. - Šta je ono hteo da me pita? - Nemam pojma. - Jel’ si siguran? -Šta? - Ne znam.

Marko Kičevski

Pozorište po svaku cenu

Noiodno pozorište n Kikindi

Počeci pozorišnog života u Kikindi vezuju se za gostovanje neke nemačke pozorišne trupe davne 1796. Prva predstava na srpskom jeziku , romantična Sterijina drama „Svetislav i Miieva", izvedena je 1834. Sećanje jednog savremenika, čija se uspomena prepričava ulicama Kikinde, kaže da je tog avgustovskog dana srpski živalj u gradu bio u prazničnom i svečanom raspoloženju. Pozorište je u to vreme predstavljalo veliko uzbuđenje, a izvođenje „Svetislava i Mileve" trajalo je čitavih pet sati. Na kraju je u opštem oduševljenju i zanosu dogovoreno da se osnuje stalna profesionalna družina na teret gradskog budžeta. Uopšte, te godine prosvetiteljskog nadahnuća beleže želju za osnivanjem stalnih profesionalnih pozorišta. Nakon Drugog svetskog rata, kao deo opšte kulturne politike tadašnje vlasti, podsticana je ideja amaterizma i otvaranja kulturnoumetničkih društava. Tako se nekom vrstom inercije 1950. formira Amatersko Gradsko pozorište u Kikindi. Od samih početaka ovo pozorište pokušava da se profesionalizuje što će mu konačno i uspeti, ali tek 1993. i to zahvaljujući rediteljima Velimiru Mitroviću, Miroslavu Benki i Ljubosavu Majeri koji i danas režiraju za_ovo pozorište. Upravnik Branislav Šibul tvrdi da kikindski teatar postoji kao

ozbiljna konkurencija Somborskom i Srpskom Narodnom pozorištu ističući racionalnost modela na kome počiva. U njemu radi petnaestak zaposlenih a glumci, kao u Geteovom Vajmarskom pozorištu, obavljaju i druge a ne samo glumačke poslove.l to je cena profesionalizma u postojećim uslovima. Jedan od alarmantnih problema ovog centra je tanak sloj publike. U opštem siromaštvu, kako ističe gospodin Šibul, veoraa je teško izdvojiti petnaest dinara za pozorišnu ulaznicu. Kikinda ima četrdeset tri hiljade stanovnika što utiče na broj izvođenja predstava. Nakon trećeg izvođenja predstava se skida sa repertoara

jer nema publike da je glerg litika da svaki grad razvik pozorišni život je prežives' svetu se sve više koristi sisi :g, gionalnog organizovanja i rišta. Pitanje o stvarnoj | postojanja pozorišta u H opravdano je i činjenicornn na šezdeset kilometara ouo grada nalazi Zrenjanin kt kođe ima pozorište. Noo Gradsko pozorište u Kikiri ostvarilo značajne nastupi.q grade na Sterijinom pozorjn sretima profesionalnih poo Vojvodine što za sada, i po; o dostatka publike, opravda c govo profesionalno postojao. Majd^

Izložba - Freske manastira KOSOVA I METOHIJE

Izložba „Freske manastira Kosova i Metohije” biće otvoren. n tvrtak, 16. jula u 21 sat u beogradskoj galeriji „Progres". Dela £ ložbi potiču iz zbirke kopija galerije fresaka Narodnog mu:u Beogradu, rekla je direktor Narodnog muzeja Bojana Borić-B S vić na konferenciji za novinare u galeriji „Progres". Na otvara: t ložbe govoriće Bojana Borić-Brešković i direktor Zavouc međunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradn; bije Boris Iljenko. Izložbu će otvoriti ministar za kulturu Srbih da Popović-Perišić. ~U godini kada obeležavamo 800. godišnjicu Hilandara, Nch muzej koji nema eksponate iz tog manastira, odlučio je da prn vi srpsko kulturno srednjevekovno nasleđe izložbom kopija b ka iz manastira Kosova i Metohije", rekla je Bojanaßorić-Breši: „Izloženo je 40-ak kopija fresaka sa Kosova, iz manastira £ rodica Ljeviška, Gračanica, Pećka patrijaršija i Dečani", rekla s stos Narodnog muzeja Sanja Pajić. ~U gornjem nivou galerije predstavljene su kopije fresaka 6 veka, a u donjem nivou iz prve polovine 14. veka“, objasnila e jićeva. „Izložene su kopije vrhunskih ostvarenja umetnostiit renesanse Paleologa ne samo u Srbiji, već u celoj Vizantiji", , la je ona. „Freske koje se nalaze u tim manastirima prelaze lokalne t ce i zaslužno predstavljaju deo svetske kulturne baštine", ret - ; još Pajićeva. (Beta)

ARTIČOKE

BIOSKOP REX; Rodrigo S. de Carvalho, mladi plesač iz Brazila, biće gost bioskopa Rex do 5. avgusta. On će od 13-17. jula održati radionicu pod nazivom ~Body and Space" (Telo i prostor) - svakodnevno od 10 do 14 sati. Takođe će intezivno raditi kao supervizor pokreta u predstavi „Kvartet", autora i izvođaća Dejana Garboša i Dragane Afirevića (muzika: Vedran Vučić), čija se premijera očekuje 31. jula. + PLAVO POZORIŠTE „Neverovatni duel" ili Drugi deo trilogije o Antonenu Artou, večeras u 20 sati. Scenario i režija: Nenad Čolić (saradnik na scenariju Katarina Ristić), igraju: Svetlana Simić, Vera

Jovanović i Ilija Ludvig, scenn stim: Ivana Čolić. URBA BAR - BARUTANA megdan): Koncert „Eruption" Y violma, perkašn) u okviru ~T 1 ture Sound of Belgrade". KAD PORASTKM 81ĆU... manja: sociolog i andragog) ul ti u Dečjoj gradskoj bibliotecp i: Jova Jovanović".+PSlHOLOŠci dionica (od 1. jula do 1. septene svakog ponedeljka i četvrtka c 18.30 sati. EKOI .OŠKO-ED UKATIVN VI zorište deteta „Peti element" “] kom i četvrtkom u Kiubu St... Doma omladine Beograd. L 16.30-19 30 sati.

18

Četvrtaß, 16. jul