Danas

Religiozno nesvesno modernoj ruskoj kulturi

ERA I LIK Mthaila Epštejna

■ gledni ruski teoretičar književnosti, semiotičar i filozof, Mihail Epštejn : italačkoj publici je poznat po n&ej“, koju je prošle godine ob;Warodna knjiga". Ovih dana je oe izašla i druga njegova knjiga »bm jeziku, „Vera i lik“, u izdacosadske izdavačke kuće „Matiiia“. Knjigu je prevela i belešku asačinila Radnaila Mečanin. iffll Epštejn, koji je inaoe profesor iin univerzitetu u SAD, u knjizi !iik“ proučava odnos vere i lika, cieligioznogi umetničkog ili kuli ture. Autor se ne zadizava na ivanju večne teme odnosa ueligije i umetnosti, već ga inte-3 e svega novi tip religiozne sveoolje rečeno, religije koja postoji : . to jest nesvesno. Za autora i co interesantan period sovjetdba ruske kulture, u kojoj je reli-

giozna svest sistematski gušena i suzbijana, i brzo i nasilno prevođena u podmčje nesvesnog. Ispitujuči rusku kulturu XX veka, posebno se zadržavajući na književnosti, gde je po njemu „religiozno nesvesno" najviše indikativno, Epštejnkoristi, između ostalog, i domete savremene psihoanalize, pomoću koje dolazi do zaključka da je područje u kojem se lik [telesnost] uzima za samu i jednu stvarnost područje u kojem ne postoji ni umetnost ni religija, već samo pseudoumetnost i kvazireligija, koji zajedno čine oblast idolopoldonstva. U eseju o Venediktu Jerofejevu i religioznosti njegovili karnevalskih likova, Epštejn postavlja pitanje ~da li je Revolucija zapravo bila nestrpljivost osećaja, neumenje da se do kraja oseti vlastita žalost, želja da se svako osećanje prekine i otupi trenutnim praktičnim izlaskom iz njega“.

Nedim Sejdinović

Simulacija maski u pozorištu

Alhemijske radionice Maje Ristić

: fj|| vogodišnji letnji proI gram Biblioteke grada otvoren je ciklusom fpoezije „Plavi rukopis", u •fkoga je predstavljena zbirka ra ..Alhemijska radionica" Jstić. Jbirci su govorile književni ri Divna Vuksanocdć i Tatjarianović, a njeno štampanje avlja deo nagrade „Spasoje Bflgojevdć", dodeljene mladoj rinji od Međurepubličke zat za kulturno-prosvemu de[ Pljevlja, koja je ujedno i izmkopisa. tznaoenjske planove ove zbirrmula se Divna Vuksanović, aenuvši da je pokušaj prikai geneologije sveta varki je-1 njenih lajtmotiva. U trijaduukturi - potpuno u funkdji radatka - koju čine delovi:

Maske, Pozorište lutaka i Simulacija, Majina interesovanja za mračne strane ličnosti, odnos privida i egzistencijalnog transponovana su na njene stihove. Pesnikinja objašnjava da upravo zbog toga što je pozorište vrsta simulacije i bazirana na tome da stvori neku iluziju o životu ona koristi njegovu terminologiju, slike i scene (samo u prvom planu), da bi njima prekrila neka egzistencijalna stanja čoveka. Autorka „Alhemijske radionice" kaže da je želela da stvori koherentnu formu i da je kao sredstvo da to ostvari izabrala ponavljanje pojedinih slogova i reči u slobodnom, eskperimentalnom stihu. Tatjana Stojanović smatra da pesnikinja svojom formom svesrio i vrlo uspe lo komunicira sa pesničkom tradicijom. Ona kao bitnu temu poezije

Maje Ristić izdvaja prostorno-vremenske odnose primećujući da se na toj relaciji dešavaju pomeranja važećih zakona mehanike, pošto se u isto vreme dešavaju i poetska transformacija u formi, i ona u doživljaju sveta. Karakterišući ovakvu poetsku orijentaciju kao temeljno istraživačku Divna Vuksanović kaže da ona ne pokušava da da odgovore na bazična, egzistencijalna pitanja, već ih samo postavlja. „Zbog toga se potraga pesnikinje za suštinom podudara sa smislom potrage alhemije za kamenom mudrosti".

Aleksandm Gmzdanič

To je samo pop i rok

Mcuina Perazić na Radio Pdareuca

- Vrlo sam nostalgična pa mi je zato pesma „Budi ista kao more“ sa mog najnovijeg albuma „Ista kao more“ i najdraža. To je obrada stare pesme sarajevskih „Indeksa“ i srećna sam što sam ovom obradom pokazala kako „Indeksi" mogu da zvuče u novom fazonu. Uskoro ću početi sa promocijama novog aJbuma po diskotekama na matricu. Sa bendom ću početi da nastupam tek na proleće, kad se uvežbamo. Beogradski koncert je planiran za mart mesec naredne godine. To je, da tako kažem, nekakav moj ratni plan. Da li će neki diskograf izvanično objaviti moj album u Hrvatskoj zaista ne znam. No, ako ništa drugo presnimavaće se. Definitivno znam da će se slušati u Hrvatskoj jer sam sigurna da ta-

mo još uvek imam dosta svoje publike. Pitate me, dali mi je neko u Hrvatskoj zamerio što sam ovaj album snimila u Jugoslaviji. Za sada se nisu izjasnili, ali neki će mi verovatno zameriti. Međutim, ja o tome nisam ni razmišljala jer sam imaJa drugačiju ideju u glavi. Želela sam da pokažem svim akako uopšte nije bitno odakle je ko, več koliko je ko dobar čovek i stručnja u svom poslu. Ovde zaista ima dosta dobrih Ijudi i do sada mi niko nije zamerio što sam album snimila na tečnom riječkom, odnosno Jrrvatskom jeziku - istakla je Marina Perazić u izjavi za emisiju Radio Požarevca ~To je samo pop i rok“ povodom izlaska njene nove ploče „Ista kao more" u izdanju City records iz Beograda. V.P.M.

Nove nagrade Milošu Radoviću za film MOJA DOMOVINA

Kratki igrani film „Moja domovina" reditelja Miloša Radovića osvojio je protekle sedmice još četiri nagrade na dva međunarodna festivala u Porlugaliji, saopštio je danas producent filma ~Komuna“. Na festivalu Vila de Konde Radovićev film je dobio Gran pri i nagradu Radiotelevizije Portugalije kao najbolji film prikazan na toj smotri. Film „Moja domovina“ je na međunarodnom festivalu u Algarveu osvojio nagradu publike i nagradu žirija mladih. Sa ukupno 21 nagradom osvojenora do sada na više od 40 smotri, Radovićev film je jedan od najnagrađivanijih kratkih filmova u istoriji jugoslovenske kinematografije.

U Pragu prikazan SAVRŠENI KRUG Ademira Kenovića

Filmska priča o traumama ratnog Sarajeva, „Savršeni krug" reditelja Ademira Kenovića, prikazana je preksinoć u Pragu u okviru projekta Fonda za otvoreno društvo koji ove godine češkoj publici predstavlja umetnike s prostora bivše Jugoslavije. Publici sastavljenoj pretežno od „bivših Jugoslovena" sa tek ponekim češkim poznanikom, obratio se nakon projekcije scenarista Abdulah Sidran. On je rekao da na lepše i prave umetničke priče o ratnom Sarajevu treba sačekati da odraste naredna generacije, dok je „Savršeni kmg“ obeležen hendikepom cinizma njegove generacije.

RIM, 14. JUL

3 H Z O cć 6 H £

Top model Naomi Kampbel u večernjim haljinama Gaja Matiola prekoputa reke Tibar (Most Anđela). Kolekcija je predstavljena u okviru Rimske modne nedelje koja je počela 13. jula.

rtak, 16. jul 1998.

19

mm 15. aßTvcr 1998.