Danas
Danas
Moskva – Američki predsed-
nik, Vladimir Putin, održaće svoj prvi samit ovog vikenda. Mada su iznenađenja malo verovaina, obojica su najavili napredak u pregovorima o kontroli naoružanja, u znatno VećoOj meri nego što se očekuje,
| Predsednik Klinton koji se nalazi na evropskoj turneji, dok njegov mandat ulazi u poslednjih nekoliko meseci, moraće da
da je značajan samostalan fak-
dokaže da nije politički slabić, · Putinu, koji je u ovo vreme prošle godine bio skoro nepoznati inaugurisan je pre samo mese dana, neophodno je da pokaže
__ Pred subotnji rusko-američki samit u M OSkUL. Prpdsgadnici MRČI optimisti oti saradnika
nik, Bil Klinton, i ruski predsed- l] sve razlike i pitanja oko proti. vraketnog odbranbenog sistema, mada je moguće postiči više · rekao je Klinton, koji će u Mo· deljka. Putin je rekao da očeku_je dobre rezultate od samita na kome će biti reči i o ekonomi· skim i regionalnim problemima
___Očekuje se da će dvojica
ja sa plutonjumom.
brambenog sistema. „Bio bih veoma iznenađen ako bi razrešili
rezultate nego što se očekuje“,
skvi boraviti od subote do pone-
kao io kontroli naoružanja.
predsednika potpisati spora zum o centru za rano uzbunjivanje, kao i o uništavanju OTUŽ- |
„Ovaj susret vrlo je zn.
oboe Ova povik nove foe u
tor u svetskoj politici. Predsa- osima“, rekao ICO odnosima“, rekao
mitna nadmudrivanja Disu Di- | šta novo tako da se teško može |. o očekivati neki značajniji prodor. sekretara, Ipak, obojica lidera deluju mno- _ deno je go samopouzdanije nego njiho- Moskvi vi saradnici, čak i kada je re
kontroli naoružanja, gde su stavovi dvaju strana veoma udaljeni povodom američkog plana da nastavi razvoj antiraketn
9
petak, 2. jiun 2000.
U sukobu između Etiopije i Eritreje poginulo više od 120.000 vojnika
Adis Abeba – Premijer Etiopije, Meles Zenavi, izjavio je da je rat oko sporne granice sa Eritrejom završen. „Rat protiv Eritreje je okončan pobedom, nakon što je oslobođena celokupna teritorija Etiopije koju je neprijatelj okupirao“, rekao je Zenavi u izveštaju koji je emitovala državna televizija. Premijer je upozorio da će, u slučaju bilo kakve eritrejske provokacije, vojska Etopije preduzeti adeKvalne mere.
Etiopija tvrdi da su njihove snage od pre tri sedmice, kada Je počela ofanziva na Eritreju, ubile na desetine hiljada eritrejskih vojnika, a još toliko ih je zarobljeno. Juče je etiopska štampa citirala govor komandanta oružanih snaga Koji je rekao da je veći deo vojnih Jedinica eritrejskih divizija uništen ili im je naneta nenadoknadiva šteta.
„Dok se na desetine hiljada neprijateljskih vojnika ubijeno u akciJama, još na desetine hiljada nepriJateljskih vojnika je zarobila naša herojska vojska“, ističe se u novinskim izveštajima u Etiopiji.
Navodi se, takođe, da su samo dve eritrejske divizije ostale bez gubitaka.
Prema tvrdnjama predstavnika federalnih snaga u Cečeniji ,
Opkoljeno 800 pobunjenika
_ Moskva - Ruski vojni iZVOIi u Čečeniji saopštili su da su opkolili veliku grupu čečenskih pobunjenika u okviru plana za potpuno uništenje gerilskih jedinica. Izveštaj, koji su pobunjenici negirali nije moguće potvrditi iz nezavisnih iZvora, Jer Je stigao dan pošto Je Moskva pretrpela najveće gubitke u osmomesečnor Tatu DIOtIV separatista na severnom Kavkazu, kada Je, od eksplozije nagazne mine poginuo visoki ruski funkcioner. Agencija Interfaks, citirajući vojne izvore u komandi u Mazdoku, na-
vodi da je 600 pobunjenika opkoljeno tokom bitke u kojoj su federalne snage koristile artiljeriju i napadale iz vazduha u blizini sela NožŽaj-Jurt.
Pobunjeničke snage negirale su da je u najnovijoj operaciji ruskih snaga opkoljeno više od 400 pobu-
njave sa obe strane iz različitog oružja, ali da je zarobljeno 400 mudžahedina, to je potpuna laž“, tvIdi se u saopštenju čečenskih pobunjenika. Agencija Interfaks saopšulila je da su federalne snage Za DoO-
Sofija – Bivši predsednik Bugarske, Petar Mladenov, preminuo je u sredu uveče ıti Soliji, posle duge bolesti, javila je državna Opa BTA. Mladenov (64), Je bio visoki funkcioner u režimu Todora Zivkova, ali učestvovao je i u njegovom TUSsenju i III
Za razliku od većine drugih istočnoevropskih zemalja. bugarski komunisti srušeni su _udarom iznutra, koji je izvela grupa reformista, pod uticajem
FOTO: ROJTERS
njenika. „Bilo Je sporadične puc-
slednjih 24 sata ubile više od 25 pobunjenika, a od toga je njih 20 poginulg. prilikom bombardovanja sela Aleroj i Kurčaloj u jugoistočnoj Cečeniji.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, osudio Je ubistvo Sergeja ZveTrova, visokog ruskog funkcionera i naglasio da će odgovor čečenskim banditima biti odgovarajući. Pobunjenici su negirali bilo kakvu umešanost u ovu poglibiju, ali su potvrdili da je u zasedama koje su postavili poginuo veliki broj ruskih vojnika. (Rojters)
Milis Rhea slavi poheilii
- FOTO: ROJTERS
__Na liniji fronta: Eritrejski vojnici u blizini luke Asab
Gorbačovljeve „perestrojke“, predvođena Mladenovim i bivšim premijerom, Andrejem Lukanoviu načelu
Predsednik Bugarske postao
je u novembru 1989. godine, ali
već u julu naredne godine, pod Suva – Vođa državnog udara u
pritiskom anfikomunista, pod-| pacifičkoj ostrvskoj republici Fidži,
neo eOostavku: _______| Džordž Spajt, sastao se juče prvi Sef države Petar Stojanov u | putsa novim vojnim šefom države,
telegramu saučešća ocenio je| što je u glavnom gradu Suvi vojni
„danas da o Mladenovu „ne moŽe jednostrano da se prosuđuJe, niti van konteksta vremena u kojem je živeo“. (Beta)
predstavnik opisao kao „krupni proboj“ u tekućoj krizi talaca. Rešenje krize može da dovede Spajta ili neke od njegovih pobunjenih pristalica do mesta u novog civilnoj vladi Fidžija, mada nije verovatno da bi Spajt mogao da postane premijer, izjavio je predstavnik armije, kapetan Eroni Volava.
Volava je razgovarao sa novinarima pošto Je Spajt proveo tri sata sa vojnim pregovaračima u kasarni iz koje komandant Fidžija, komodor Frenk Bainimarama upravlja zemljom od kako je preuzeo kormilo u ponedeljak. Pregovori bi mogli da dovedu do sporazuma o
POKRETAČ AKTIVNIJEG - METABOLIZMA:
opao uu u u U u u O]
NR ITaI
O u ONIE
PRAVO REŠENJE. ZA SUVISNE KILOGRAME
OGLAS
Susret pučista 1 predstavnika vojske na Fidžiju
Snpona7lim i Ialje neizvestan
oslobađanju talaca, rekao je predstavnik. Spajt Je na sastanak otišao u pratnji pristalica koje Je uveo u svoju „vladu.“
Kriza na Fidžiju počela je 19. maja kada je Spajt sa sedmoricom naoružanih ljudi upao u zgradu parlamenta ı zarobio više od 30 talaca, uključujući tadašnjeg premi-
jera. Spajt Je iz svog uporišta u.
okupiranom parlamentu prešao u obližnju Bainimaramovu kasarnu nenaoružan, u pratnji 40 fidžijskih vojnika koji su predhodno bili upućeni u parlament da traže puštanje talaca.
Vojska, koja je prvo rekla da će uspostaviti civilnu vlast kako bi vratila demokratiju, sada kaže da će možda upravljati Fidžijem 1 tri naredne godine, dok se ne napiše nov ustav i zakažu izbori. (Beta)
Sa druge strane, Eritreja je u sredu saopštila da je njena vojska neprijateljima nanela gubitke i da je od 12. maja ubijeno, ranjeno ili zarobljeno oko 60.000 etiopskih vojnika. Zvanična Asmara poručuje, međutim, da primirja neće biti sve dok se etiopske trupe ne povuku
Vojni analitičari smatraju da obe strane, u ovom dvogodišnjem Dograničnom ratu, preteruju kada go-
vore o Žrtvama suprotne strane, dok svoje gubitke minimiziraju. Bez obzira na preterivanja, analitičari smatraju da Je na obe strane poginulo preko 120.000 vojnika.
Eritreja je bila etlopska provincija do 1991. godine. Dobila je nezavisnost nakon referenduma održanog 1993. godine ali je ušla u rat zbog spornih pograničnih teritorija u maju 1998. godine. (Rojters)
2 L____ 008 9.000
721
Najrobi – Mnoge zemlje u Africi danas su u lošijem stanju nego što su bile šezdesetih godina kada su stekle nezavisnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke. U dokumentu pod nazivom „Može li Afrika dospeti u 21. vek?“ eksperti Svetske banke procenjuju da zemlje podsaharske Afrike treba što pre da izvedu osnovne političke promene da bi O da se nadaju da će u ekonomskom razvoju stići ostatak sveta.
Prosečan prihod po stanovniku u Africi manji je nego krajem šezdesetih, navodi se u izveštaju koji su zajedno sastavile Svetska banka, Alrički Konzorcijum za ekonomska istraživanja, Afrička banka za razvoj, Globalna koaliciJa za Afriku i Ekonomska komisiJa UN za Afriku. Ukupan prihod celog tog regiona jedva je nešto veći od belgijskog, a deli se između 48 zemalja sa prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) od nešto preko dve milijarde dolara. Da nema Južne Afrike, statistički podaci bi bili još porazniji, dodaju
Izveštaj Svetske banke „Može li Afrika u 21. vek"
autori studije jer bez te zemlje afrički kontinent ima manje puteva nego Poljska, a sa 10 miliona telefonskih linija, od kojih je polovina u Južnoj Africi, većina Alfrikanaca živi dva sata daleko od najbliže elektronske komunikacije. Tek svaki peti stanovnik Afrike koristi električnu energiju, dve trećine seoskog stanovništva nema dovoljne količine vode, a tri četvrtine žive bez elementarnih sanitarnih uređaja.
„lako izazovi sa kojima se Afrika suočava mogu da izgledaju nesavladivi, taj kontinent ima ogromne neotkrivene potencijale i skrivene rezerve rasta“, izjavio Je glavni ekonomista Svetske banke, Alen Gelb. U studiji se navodi da Afrika mora odlučno da deluje na čelri glavna sektora: – rešavanju kontflikata i poboljšanju rukovođenja da bi se izveo politički i ekonomski razvoj; većoj jednakosti ı većim ulaganjima u atrički narod; povećanju konkurentnosti i diversifikaciji privrede; boljoj podršci međunarodne zajednice. (Beta, Rojters)
· Zagreb – Hrvatska vlada juče je usvojila ı u saborsku proceduru uputila Predlog zakona o Hrvatskoj radio televiziji (HRT) kojim HRT postaje javna ustanova. Kako je navela potpredsednica vlade, Zeljka Antunović, HRT bi, kao javna ustanova trebalo da samostalno odlučuje o sadržajima svojih programa, vremenu emitovanja ili prenosa, vodeći TO o interesima javnosti. Odašiljači i veze se ovim zakon-
. skim prei
ogom izdvajaju iz HRT i postaju trgovačko društvo u vla-
· sništvu države, a u roku od godinu dana, predviđena je i privatizacija trećeg programa HRT. Veće HRT je u roku 0d 30 dana dužno da · donese Statut HRT i raspiše konkurs za rukovodstvo te kuće. (Beta)
Ppgiližen mantat snagama UM i Zapatnoj Sahani
Ujedinjene nacije – Savet bezbednosti UN produžio je za dva meseca mandat svoje misije u Zapadnoj Sahari zbog podela i sve većeg skepticizma u vezi sa održavanjem referenduma o samoopredeljenju. Samo 12 članova Saveta je glasalo za rezoluciju 1301, koja predviđa mogućnost rešavanja konflikta starog 25 godina drugim načinima sem održavanjem ref{e-
renduma koji se odlaže od 1992. godine. Namibija je, podsećajući na svoju vezanost za „neotuđivo pravo“ Saharaca na samoodlučivanje, glasala protiv, a Jamajka ı Mali su bili uzdržani.
Rezolucijom se mandat vojne i civilne misije, koje nadgledaju primirje koje je na snazi od 1991. godine i pripremaju referendum, produžava do 31. jula. (Beta, AFP)