Danas
Djanas četvrtak, 8. jun 2000.
12
NISSAM
OPLAŠĆENI SERPIS
www.nissan-If.co.yu
OMA, LE RUTOCeENTRB
011/488-14-04 : 063/268-994 . 4881-008/7149 ; 063/231-275
e Sa RE : E i :-- o COLLIIČEĆĆ ORIGINALNI REZERVNI DELOVI: ZASTAVA 750, 101, 128, 1100/1300 JUGO 45/55/60/65 FLORIDA 1, 3 EFI,/1, 4 LADA, LADA SAMARA MALOPRODAJA, BEOGRAD 27. Marta 66, tel. 3235-770 V. Ilića 94c, tel. 4893-907
OVLAŠĆENI SERVIS
CITROEN
Zemun, Crnogorska 17
Tel. 011/ 619 114, mob.tel. 063/219 114
UGRINOVACICĆA
O.
TEL/FAX: 190-712, MOBTEL: 063/214-804
PEUGEOT
SEPCIJALIZOVANA RADIONICA
PEUGEĆCT JI MI
Prvomajska 106b, Zemun, # 615-130
Ovo je prostor za Vaš mali auto oglas
„Zak ekspres“ – komisiona prodaja vozila, prenos vlasništva,
osiguranje, registracija.
Tel: 011/457-585
Audi GT cupe (1987), očuvan
Tel: 004/1133-050
Huudovolje sve zahtevnije Že-
lotro Markot dizajn
enoov Tehnoce
gažovanih na razvoju i konstru-
isanju novih vozila i lociranjem projektantskih timova i pratećih funkcija jedno pokraj drugog Reno Je uveo potpuno novi oblik poslovanja. Na taj način omogućena je mnogo efikasnija i brža realizacija projekata a uz to se ostvaruju uštede od najmanje milijardu francuskih franaka tokom razvoja svakog novog proizvoda.
U novom Centru zaposleno je 7500 specijalista različitih struka tako:da je razvojni proces novih vozila skraćen na 36 meseci a uskoro će taj period biti skraćen na dve = godine. __-
Doba u kojem su proizvodači mogli da prodaju isti model po 10 pa ı više godina, odavno je prošlo. Da bi se uvećala profitabilnost danas konstruktori moraju da usavršavaju i modernizuju svoje familije modela kontinualno kako bi mogli pravovremeno da
Koen svih službi an-
lje kupaca. Tako je, primeTa rad, Reno Jansirao osam modela automobila u periodu od 1945. do 1965, 17 od 1965. do 1985. a 14 u periodu od 1985. do 1997.
To brže zanavljanje modela uslovilo je i skraćivanje razvojnog procesa. Uz to bilo Je neophodno i skraćivanje vremena dostizanja punog kapaciteta planirane proizvodnje. Taj period iznosio je kod megana 7,5 meseci a već kod klia II skraćen je na tri meseca. Takav napredak mogao je biti ostvaren baš zahvaljujući kvalitetnijem radu tokom perioda razvoja i konstruisanja. |
U periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata automobilska
industrija bila je po pravilu organizo-
vana po principima „funkcija“, koje su delovale sukcesivno ı sekvencionalno. Za razvoj i konstrukciju bio je odgovoran tehnički sektor a za fabrikaciju – proizvodni. Potom su nastupali tehnička priprema, nabavka i prodaja. Ukupni napredak mogao je da bude praćen samo na nivou generalne direkcije.
Ovakav način poslovanja postajao
ada je mala torinska firma Će| bila apsorbovana od stra-
ne fabrike Fiat koja je veoma naglo napredovala, ta fuzija se posebno odrazila na sudbinu dva čoveka. Bili su to Vićenco Lanča i Feliče Nazaro, dva mladića stara oko 19 godina koji su se već bavili svim vrstama testiranja i eksperimentisanja.
Feliče Nazaro bio je sin trgovca ugljem u Torinu i sa 15 godina započeo je svoju profesionalnu karijeTu u Ceiranu obavljajući razne poslove, od perača delova pa do mehaničara. Svoj zanat učio je na najteži mogući način. Visok, tih i gotovo sa aristokratskim manirima mladi Nazaro govorio je odlično francuski što je i bilo uobičajeno u Piemontu tako da je ubrzo stekao veliki ugled i kod poslodavaca kao i među ostalim radnicima. Radio je pod direktnom kontrolom Lanče, koji je bio nešto stariji i kada su prešli u Fiat, nastavili su sa svojim dotadašnjim eksperimentima.
Lanča je veoma brzo stekao ugled izvrsnog trkača, pogotovo Još nakon pobede sa „fiatom“ u 1900. godini u trci od Vićence do Padove, što je ujedno bila i prva pobeda „fiata“. Nazaro je po ugledu na SVOg pretpostavljenog dokazao svoje kvalitete već u narednoj godini kada je vlasnik Fiata raspisao nagradu · od 5000 lira za privatnu trku protiv trkačkog „panarlevasoa“ u vlasništvu
-· kovođenje projektom presta-
je sve neefikasniji a početkom 1970ih potpuno neodrživ. Broj familija automobila se uvećavao a njihovo zamenjivanje bilo je sve učestalije. Proizvođači su bili prinuđeni da obave zamašne organizacione promene i ubrzo je uvedena funkcija menadžera razvojnog projekta, koji je obavljao nadzor nad svim delatnostima uvođenja novog proizvoda. Taj menadžer je planirao i koordinirao poslovanje svih službi angažovanih na projektu ali ni to nije dovelo do većih promena u pravilimđ igre. I dalje je nastavljena gotovo neizmenjena šta-
fetna trka i većina funkcija je i nadalje delovala sekvencionalno.
Krajem 1980-ih godina kod Renoa je došlo do radikalne izmene. Uveden je proces unakrsno funkcionalnog poslovanja pod rukovodstvom direktora projekta. Sve službe uključene u projekt bile su sada zastupljene ı združene U jedinsivenom projektnom timu koji je delovao tokom proizvodnog veka određenog vozila. Ru-
lo je da bude sekvencionalno-· i postalo maksimalno funkci'onalno tako da su poslovi obavljani koherentno i simultano. Prvi model kod kojeg je primenjena nova organizacija bio je klio I i taj novi vid poslovanja usavršavan je od projekta do projekta. Direktor projekta dobijao je sve veća ovlašćenja i značaj. Postao je pravi dirigent orkestra, odgovoran za doprinos mnogobrojnih solista. Do tada postojeće barijere su uklonjene,
porodice Koleleti. Trka je održana pod nadzorom auto-kluba Italije na stazi Torino-Bolonja a saputnici u „fiatu“ bili su senatore.vnjeli i V. Lanča. Mada nedovoljno poznat svojim gazdama Nazaro se prijavio za VOžnju sa službenim merenjem na istoj stazi, sa novim „fiatom“ [12 KS). Pri vožnji sa oko 80 km/h „fabrički fiat“ je na klizavom putu i po teškoj kiši naleteo na ivičnjak, oštetio osovinu i otpao iz takmičenja. Pa ipak, nadmetanje nije okončano pobedom favorizovanog „panara“ već'Nazarovog „fiata“ koji je ostvario prosečnu brzinu
od 53 km/h bio za četiri minuta brŽi od francuskog automobila. · · U tom periodu glomaznih bolida i
problemi su efikasnije razrešavani, ostvarene su uštede u vremenu, smanjeni troškovi, poboljšan kvalitet a pritom · su ı kooperanti uključeni u proces razvoja i konstruisanja tako da su plodovi timskog rada postajali sve UOČIJiVIJI.
Tako se koncept simultane tehnologije postupno razvijao u integralni razvoj proizvoda. A da bi se ostvario dalji napredak u oblasti poboljšanja kvaliteta, umanjenja troškova poslovanja i skraćenja vremena realizacije projekata, u 1994. -uvedena je jedinstvena reorganizacija tehničkih službi sa dve nove jedinice:
- Služba za tehnologiju vozila, odgovorna Za razvoj novih proizvoda i usavršavanje proizvodnih procesa, i
- Služba tehničke pripreme ı proizvodnje, zadužena za razvoj komponenata ı njihovu proizvodnju.
Uporedo sa reorganizacijama u 1989. doneta je odluka da se sve službe skoncentrišu na jednom mestu i to u Tehnocentru. Izgradnja i opremanje Tehnocentra završeno je u 1998.
Da bi se omogućilo da 7500 zapo-
slenih u Tehnocentru međusobno efikasno komunicira i sarađuje primenjen je potpuno inovativni arhitektonski koncept gradnje. Tehnocentar se nalazi 15 km zapadno od Pariza na kompleksu od 150 ha. No i pored svoje veličine Tehnocentar je
Feliče Nazaro, IPO IP} (OS) |P|J&}\<)
snažnih vozača, Feliče Nazaro uveo je potpuno novi stil vožnje – izv_ „džemiimepski Belice JG uspevao tako tiho da menja prenose u menjaču ali potpuno istom brzinom kao i njegovi bučni rivali. Drugim rečima Nazaro je simpatisao svoje vozilo i lansirao nove metode upravljanja vozilom: Bio je to prefinjen, brz i elastičan stil ali bez trunke senzacionalnosti.
U 1907. pobedio je na „Targa Floriu“ uz poboljšanje vremena u odnosu na prethodnu godinu za 25 minuta. Pritom je u vožnji proveo 8:17 časova. U boksu je obavljao sve radove na kolima zajedno sa mehaničarem: zamenjivanje pneumatika, dolivanje goriva, ulja i vode ı sl. Kada je nakon trke skinuo vozačku kapu, kosa mu je bila doterana, ruke čiste i čitav izgled neuporedivo DTristojniji u odnosu na ostale učesnike.
Još Jedan kvalitet izdvajao ga je od ostalih: Nazaro je u svakoj prilici sistematski i brižljivo pripremao svoje vOzilo. Nisu to bile neke radikalne izmene, ali nije bilo nijednog zavrtnja ili navrtke ili rascepke neproverene. Sve površine bile su ispolirane a gdegod nije ugrožavana sigurnost mase su smanjivane na minimum.
j
zona sa 1,5 km komunikacije. raspoređena di moguću razme Prostorije su m ruju i/ili sužav ju zavisno od | Jekata. Citav 1 van je oko tri g
— Pristupni obuhvata radn izgrađen je sa tom objektu : konstruisanje · nacionalnosti) modela i odelji ka. Osim toga” osoblje, recept tar za konferis za istraživačke
— „Košnića, pravo srce Teh: soka 30 m i u tom objektu ol radovi.
- Centar = (47.000 kv.m.) žna orga! izvoda. L cijalista Cc Za sve pri Vanje VI nja kao fabrikacii
Sem ti objekti: kv.m_) 25 novih m: rade i pad za ispiti" strojenja: za održa:i
Tehnocenta: prikaže brojka: krivenog pros 7000 vozila, 2. nih prostorija (od kojih 150) 750 km telefoji
_ kablova i 5000”
Početkom vv
· tivno mali broji: pe za organizg?; le prava retkos:c Je drugi na GE,
čajnije pobede! menutih, u 190.
· (Irci za „Carski
„Targa Bolonjej, Floriu“, u 19145! 1922. na GP FitH Mnogobrojr:| tori napuštali s: te je izgledalo:ni ne doprinose komercijalnomr čio da ukine sve Međutim i u ti
· je nastavio dassi
eksploatacioni.:n nekoliko nedel 5
1940. u Torinu |
Žž