Danas
pyanas
subota – nedelja, 10-11. jun 2000.
29
VEČERAS POČINJE 11. PRVENSTVO EVROPE POD MAKSIMOM „FUDBAL BEZ GRANICA ~
Tajetdno smo jači - i S
ečerašnjom utakmicom iZmeđu Bole i Švedske na stadionu Kralj Badoin u Briselu i zvanično će početi jedanaesto prvenstvo Evrope. Od
Prvenstvo će se igrati na osam stadiona u osam različitih gradova, po četiri belgijska i holandska. Zaljubljenici u fudbal koji stignu u Belgiju posmatraće mečeve na
10. juna do 2. jula u osam gradova Belgije i Holandije takmičiće se 16 trenutno najboljih nacionalnih selekcija Starog OMJ NA Očekuje se (da Ge 31meč uživo pratiti oko 1,2 miliona navijača, dok će putem TV ekrana slika iz ovih zemalja Beneluksa stići čak do sedam milijardi gledalaca u 190 zemalja sveta.
Udpužena kanilitlatuna — iiphitna formula?
Ovaj šampionat ostaće upamćen po tome što će u organizaciji tako značajnog takmičenja po prvi put učestvovati dve države. Tandem relativno malih zemalja (Belgija se proteže na oko 30 hiljada OLD 'ilometara i ima 10,2 inilicn+ žitelja, dok Je na 42 hiljade kvadratnih ROD ia O o 15,0 miliona ljudi) tako je dobilo priliku da zajedničkim snagama pokuša da uradi nešto za šta usled limitiranih infrastrukturnih resursa verovatno ne bi dobile pojedinačnu PTiliku. Njihovo iskustvo biće od velikog značaja Japanu i Južnoj Koreji kada kroz dve godine budu bili domaćini Svetskog prvenstva. Ipak, ova dva primera ne znače da su udružene kandidature postale nezadrživi trend koji se širi svetom ı da će, kao takve, na „audicijama“ za organizaciju budućih fudbalskih smotri apriori imati prednost u odnosu na konkurenciju. To su Jesenas osetile Mađarska i Austrija kada je njihova ponuda za EURO 2004 morala da ustukne pred ambiciOZDnim i Portugala.
stadionima Kralj Badoin u Briselu (kapaciteta 50 hiljada mesta), Jan Brajdal u Brižu, Slesin u Liježu i Gradskom stadionu u ŠSarlroi (svi kapaciteta 30 hiljada sedišta). U zemlji lala i vetrenjača borbe će se voditi na zelenim terenima amsterdamske Arene (50.000 mesta), De Kajpa u Roter-
· damu (50.000 mesta), zatim svojevrsnog
umetničkog dela skrivenog u istočnom gradu Arnhemu pod imenom Zelredom (30.000 sedišta), kao ı stadiona
tribine predmeta poput baklji, petardi, zastava sa barjJacima, 0 sa uvredijivom sadržinom, kao i alkoho]nih Oi droga i drugih stimulativnih supstanci, a tu se spisak ne završava...
Svetski panvak najveća pnepnireka „lalama"
Kada je u pitanju sama fudbalska igra i izgledi pojedinih reprezentacija da dođu do završnice, tu su prognoze i mišljenja podeljeni. Ipak, iskustvo kaže da igranje na domaćem terenu uvek ' ima veliki značaj, posebno ako je domaćin – kao Holandija na koju u
Filips u Ajndhovenu koji može da ugosti 33 hiljade posetilaca. Organizatori su saopštil: da je zasad prodato 97 odsto od ukupnog. broja ulaznica Za prvenstvo, preostao je određeni broj karata za 14 mečeva prve faze takmičenja. Jedno lice moglo je da kupi najviše dve ulaznice, a Za njihovu preprodaju na
Neštherland=_
Belgium
ovom slučaju tipujemo – U Dposlednjih dvanaest godina igrao avnu rolu na gotovo svim veliim takmičenjima. „Lale“ su počevši od EURO 1988 uvek odlazilena evropska svetska prvenstva | sa ekipama prebukiranim Drvoklasnim individualcima, perfektnim na tehničko-taktičkom polju (Gulit, Van Basten, Bergkamp, Overmars), a opet snabdevene dovoljnim brojem „radnika“ koji će na sredini terena obavljati „prljavi“ deo posla (Rajkard, Vinter, Davids, Sedorf). Međutim, žetva nije bila posebno bogata – „narandžasti“ su oti-
„crnom“ tržištu (popularno „tapkanje“) predviđene su kazne od 40.000 do četiri miliona belgijskih franaka, što približno iznosi od 1000 do 100.000 dolara, kao i zatvorske kazne u trajanju od šest meseci do tri godine. Na poslovima prijema ı rasporeda navijača na tribinama angažovano je 3600 treniranih stjuarta – redara, a striktno Je zabranjeno unošenje na
šli najdalje do polufinala u Engleskoj 1996. ı Francuskoj 1998, kada su na penale bivali eliminisani od Francuske, odnosno Brazila. Imajući u vidu da je ekipa koju Je selektor Frank Rajkard odlično izbalansirao stigla do forme u pravo vreme (sudeći po pripremnim mečevima), čini se da je vreme za naplatu dugova sa njihove strane konačno došlo.
Prvi zvanični šampionat Evrope tesno je povezan sa procesom osnivanja kontinentalne fudbalske asocijacije. Svetska fudbalska Organizacija (FIFA) osnovana je daleke 1904. godine, a prvenstva. sveta regularno su se održavala svake četvrte godine – ne računa-
počevši od prvog Mondijala koga je 1930. or-
ganizovao Urugvaj. Po povratku u O usJo di
vanju posel
ključivo o}
bal, koje ao.L O | Živelo j je svoju premijeru | 1950. Bodin kada je Španija predala |
nerala Franka kojijeodbioi pomisao da bi izabrani tim njegove Zemilje mogao dai igra protiv reprezentacije jedne komunističke zemlje. Sovjeti su prihvatili poklon i i bez borbe se plasiTali na završnicu Kupa nacija u FrancuSkoj. Tamo su u polufinalu bili bolji od
na pariskom Parku prinčeva savladali Jugoslaviju s sa 2:1 golom Ponedeljnika u 117. minu-
tinenta. Za utehu „plavima“, čak četvorica naŠih igrača (Šekularac, Galić, Kostić i Durko- VK) izabrani su u idealni tim turnira.
su Grci odbijanjem da igraju sa Albanijom sa
· PREGLED DOSADAŠNJIH EVROPSKIH
Ti [PRIDE] [D[[]|CPMRS) (0) (O/AIIIUJI fa
Jući, naravno, period Drugog svetskog rafa —
Čeha (3:0), da bi u finalnom meču igranom
Ipak, malo je nedostajalo da se slavni hod tu, čime su postali prvi šampioni Starog kon-—
Kvalifikacije za Kup nacija 1964. obeležili
kojom su zvanično još od 1912. bili u ratnom · Stanju. Završnica je igrana u Španiji, a doma- —
ćini su – u želji da ponovo izbegnu reprezen-
taciju SSSR – sproveli dirigovani žreb” kojij odredio da se u po j
_je već doš o dotle, Franko nije mogao da do-
zvoli sebi da još jednom preda meč, u finalu ~·
i u glavnom gradu vlastite zemlje. ] sam dik-
_ tator našao se na tribinama stadiona Santjago Bernabeu, a Španci su golom Marselina u 84. minutu uspeli da pobede „mrskog nepri
jatelja“ sa 2:1 i prigrle pobednički pehar. Odluka o prvaku Evrope 1908. pala je na u Italije, pošto je „nokaut“ sistem kvalitikacija zamenjen serijom kvalifikacionih grupa.
- _U borbi za titulu, domaćinu se suprotstavila–
__naša reprezentacija, koja je pre toga savlada-
- la svetskog prvaka Englesku (1:0). Originalno
i Pariz 1953. go Snivanju UEFA, što
finale završeno je rezultatom 1:1, uz poznate
kontroverze u vezi sa arbitražom Švajcarca
Rađost i | PO SSSR posle pobede nad · RJ AD (2:1) u Parizu 1960:
ibrži Italijani na krilima ı ekstrazvezda Macole i Rive slavili laku pobedu rezultatom 2:0.
„azura“ završi Već U polufinalu. Susret sa SSSR u Napulju završen je bez pobednika · (0:0), da bi radost Italijanima doneo ~ običan metalni novčić koji je iz ruke nemačkog sudije Češnera pao na „pravu stranu“, Valjda nijedan meč ekvivalentne važnosti nije u istoriji fudbala rešen na bizarnijinačinn. ~
___Cetri godine kasnije u Belgiji, tim SR Ne- mačke sa Bekenbauerom, Necerom, Brajtne-
romiUlij em Henesom nije imao pravog kon. Do prve od svoje tri evropske krune
uren E preko 0 | || iu fina-
A\MPIONATA (1960-1996) ·
šnim turnirima. Najbolje selekcije Starog
slovačka i branilac trofeja, SR Nemačka, po_ Holandije, odnosno Jugoslavije. Pošto je po_ sle 120 minuta bilo 2:2 pristupilo se izvođe_ Dju jedanaesteraca, a nezaboravni lob Panen· Haliji i pored promene imena u „Prvenstvo
Umesto četiri, za pehar se borilo osam repre-
lu SSSR a 0). Me je ujedno okončan i niz od četiri uzastopna učešća Sovjeta na zavr-
kontinenta 1976. je ugostila SFRJ. U finalu na beogradskoj Marakani sudarili su se Čeho-
sle polufinalnih preokreta u mečevima protiv
ke doneo je ČSSR-u veliko slavlje. _ Naredni turnir održan je 1980, ponovo u
Evrope“, doneo je i novi sistem takmičenja.
zentacija podeljenih u dve grupe. Njihovi pobednici – SR Nemačka i Belgija – plasira-
li su se u finale, a „panceri“ su povratili
_ naslov odlučujućim golom Hrubeša u 88.
minutu. Francuzi predvođeni Platinijem, Tiganom i Žiresom osvojili su titulu 1984. _ na domaćem tlu pobedom nad Španijom (2:0), da bi 1988, u Minhenu, na tron konačno zaseli Holanđani, savladavši u finalu SSSR istim rezultatom. ____Politika je ponovo stupila na scenu 1992. u Švedskoj. Jugoslovenski tim zbog | sankcija UN vraćen je kući pred sam poče_ tak prvenstva, dok su dezintegracioni procesi u SSSR uticali da se reprezentacija ove zemlje pojavi pod sterilnim imenom „Zajednica Nezavisnih Država“. Ispali su u prvoj rundi posle remija sa Nemačkom i Ho· landijom i poraza od Škotske (0:3). Evrop· ski šampioni postali su Danci – zamenici „plavih“ – koji su golovima Jensena i Vilforta u finalu savladali Nemačku, po prvi put pojačanu igračima iz bivše DDR.
Poslednji šampionat organizovala je Engleska 1996, a njega karakterišu novo udvostručavanje broja učesnika, sa osam na 16, kao i uvođenje pravila „zlatnog gola“. Ono j je predviđalo da se tim koji u produžetku prvi postigne pogodak proglasi pobednikom, a utakmica prekine, sve sa ciljem da se izbegne drama izvođenja penala. Pitanje prvaka Evrope rešeno je upravo na taj način, kada je Oliver Birot već u 95. minutu prevario golmana Češke Petra Koubu, za pobedu Nemačke od 2:1. Kakve li ironije po Cehe, novoustanoviljeno pravilo brže-bolje je ukinuto iste godine.
IEiI}i}I}||
Po mnogima najveći konkurenti, svetski prvaci Francuzi, žrebani su u grupu D zajedno sa Holanđanima i zajedno će morati da prebrode prepreke u vidu Ceške ı Danske. Novi selektor „trikolora“ Rože Lemer zadržao je najveći broj heroja od pre dva leta, s tim da većina trenutno deluje još impresivnije nego tada. To se odnosi na a Tirama, golmana Barteza, kao ı mlade napadače Anelku L posebno, Tijeri Anrija koji je ove sezone zabeležio fenomenalan napredak u dresu Arsenala, postizavši golove praktično po želji. Zato se susret trećeg kola grupe D Holandija Francuska, 21. juna u Amsterdamu, bez mnogo ustezanja 0 proglasiti „finalom pre finala“, koje se lako može i reprizirati 2. Jula na popularnom roterdamskom „Tiganju“.
Španci kao favoniti iz dnugon plana
Među onima koji bi mogli pokvariti takav scenario u prvom redu nalaze se Spanci. Selektor Hoze Antonio Kamačo oformio je kolektiv koji je tečnu, napadačku igru razvio do te mere i su u kvalifikacijama za EURO 2000 Španci pratili DOOM ha (Austrija, San Marino, Kipar) kući sa po 8-9 golova u mreži. Posle nekoliko ozbiljnih promašaja u poslednjih šest godina čini se da je „furija“ konačno spremna za najveće domete. Pravo na optimizam pruža im i činjenica da su se u polufinalu Lige šampiona ove godine našla čak tri španska kluDa. Ipak, oprezni Kamačo upozorava:
– Koliko Je meni poznato, reprezentacija Spanije dosad nije pobedila ni na jednom velikom takmičenju. DOk IO ne UCIHIIIO., nemamo pravo da se poredimo sa ekipama poput Nemačke ili Italije. Mi, naravno, možemo da igramo ravnopravno sa njima, ali kada dođe trenutak odluke njihov šut će se od stative odbiti u mrežu, dok će naš otići u polje – slikovito objašnjava čovek koji je CIveno-plavi dres ı sam nosio 81 put.
Na kraju spomenimo ı branioce trona, Nemce. Pored neubedljive forme koja ih prati već više od dve godine, protivnika će imati i u tradiciji koja neumoljivo govori da na deSOL dO OOSRIh EP još nijedna reprezentacija nije uspela da odbrani osvojeno. Ne treba zau da su „panceri“ sa tri evropske titule ubedljivi rekorderi, kao ni to da samo u Francuskoj 1984. nisu uspeli da prebrode prvu rundu. U svojim redovima imaće kapitena Mateusa koji se bliži jubilarnoj 150. utakmici za „elf“, dok povratnik Tomas Hesler ı Ulf Kirsten u slučaju plasmana u finale broj nastupa mogu zaokružiti na 100. Najvećeg rivala u grupi iA, Nemci će imati u Odi koja u takmičarskoj utakmici nije uspela ıl. ih savlada još od DOM, SP 1966. na Vembliju.
DOO. DoMH ostalih učesnika EURO 2000, dakle neefikasnih Italijana, Portugalaca i Rumuna koji i se ne mogu uhvatiti „ni za glavu, ni za rep“, sve boljih Ceha, nikada ambicioznijih Turaka i konačno, naših nacionalnih
„plavih“, kreću se u domenu mudre narodne izreke: može, ali ne mora. Ivan Bogunović
FOTO: ROJTERS