Danas

ak je i onaj šatirani pramen Halida Muslimovića mogao da asocira na Dejvida Bouvija. Cak su mnogi oprostili i Draganu Kojiću Kebi kad Je želeo da nas „ofarba u crno“, bez kompleksa prepevavajući „Paint it black“ Rolingstounsa. Simpatičan je bio i spot Dragane Mirković koja Je ležeći u nekoj laguni, kao šumska vila, htela valjda da održi vizuelni kontinuttet sa spotom u lokvanjima dueta Nik Kejv-Kajli Minog, istovremeno izbegavajući njegove morbidne konotacije. Sto se tiče Stinga tu smo bar sigurni. Prefinjena autentičnost ovog sredovečnog Engleza isuviše Je veliki izazov za domaće „estradne umetnike“.

Kao što su se izjalovile čaršijske priče da će neko uticajan ız JUL-a dovesti u Beograd Rolingstounse (da se njihov bubnjar Carli Vots od starosti sruši baš na našoj „Marakani“), tako su propale ı ambiciozne najave ekspertske Grupe 17 da u sklopu projekta „Rokenrol za demokratiju“ budu promoteri Stingovog nastupa u našoj prestonici. Obećanje ludom radovanje. Zbog „Stonsa“ ı mnogi zakleti desničari shvatili bi da im je „srce na levoj strani“, kao što nije mali broj ni onih koji bi

TKABINA JE U

bombama ili besomučno pendrečenje građana po beogradskim ulicama. Najbliža destinacija za Jugoslovene ı na aktuelnoj, svetskoj, Stingovoj turneji „Brand New Day“ ponovo Je Budimpešta ı „Kiš stadion“ 12. juna 2000. Da se „turizam“ u Mađarsku ne mora svoditi samo na kupovanje šunke i sira pokazuju i najave da će i ove godine u Pešti na Stingovom koncertu priličan deo publike činiti Jugosloveni mnogi od njih zahvaljujući renomiranoj beogradskoj turističkoj agenciji „Robinzon“ koja već 19 godina sa velikim uspehom organizuje rokenrol] „poklonička“ putovanja u Peštu.

Slavni Gordon Samner, poznatiji kao Sting (danas u 50-oj izgleda kao maneken i mladić), rođen je u Njukaslu. Sin je mlekara, završio je učiteljsku školu, a u muzici se oprobao svirajući džez. Već na početku karijere izgradio je nadimak Sting (žaoka), jer u to vreme nije skidao majicu sa Žuto-crnim prugama koja je podsećala na veliku pčelu raščerečenu na ljudskim prsima. Po prelasku u London basista Sting sa gitaristom Endi Samersom i bubnjarom Stjuartom Koplendom oformio je bend Polis („The Police“). Njihova muzika, originalna eklektika popa, roka, pan-

subota = nedelja, 10 – 11. jun 2000.

sa poslednjeg „Brand New Day“ albuma-Stivi Vondera, Ceb Mamija i Džejms Tejlora. Solo karijerom Sting je svoje traganje oslobodio kreativnih limita koje neminovno nameće rad u standardizovanom bendu. Prvi solo album iz 1985. „San plavih kornjača“ (Dream of the blue turtles) prilično Je džez orijentisan. „Nothinp like the šun (1987/88) obeležen je ekološkom problematikom, mega hitom „Englez u Njujorku“ i hrabrom obradom jedne Hendriksove teme. Na istoimenoj turneji Stingov muzički dekor upotpunili su brazilski Indijanci. Od kritike najbolje ocenjeni, mračan i ličan, album „Kavezi duše“ (1991), Sting je posvetio ocu umrlom u toku snimanja. Na „Mercury falling“ (1996) do izražaja su došl]i Stingovi šaroliki muzički akvareli i hibridi - suptilni način percepcije zvukova koji pulsiraju.

KK KESHA MI

zbog Stinga rado mešali „asfalt za demo-

kratiju“ i to entuzijazmom udarnika sa omladinskih radnih akcija „Brčko-Banovići“ | „Samac-Sarajevo“. Jedina preostala nada je, izgleda, da se posla promotera prihvati Milutin Mrkonjić i jednostavno kaže Stingu „sviraš tu i tu, tad i tad, po mogućstvu dva dana pre roka“. Ali Sting nije most, iako je u odnosu na mnoge svetske muzičke zvezde moralno superioran. Svoju muziku i planetarnu popularnost intenzivno koristi u akcijama zalagalJa za poštovanje ljudskih prava (saradnja sa „Amnesti internešenelom“ i „Hjuman rajts vočom“), kao i za skretanje pažnje savesti čovečanstva na ekološke probleme (spašavanje šuma u Amazoniji i tamošnjih domorodaca). Da je upoznat sa „tihim genocidom“ prasića uoči svakog 29. novembra - takozvanog Dana republike, Sting bi verovatno, kao zagovornik vegetarijanske ishrane, mogao da proširi humanitarnu delatnost i konačno zasvira u zemlji gde ima sigurno dovoljno fanova. Ako Brižit Bardo može da piše Putinu da Zaštiti od šintera i kafilerija moskovske pse lutalice, mogao je i Sting da nađe neki razlog da zasvira u Srbiji: klanje svinja, Zaštita medveda na Tari, spasavanje Zlatibora od vikendica, plavuša i kafića, odbrana Beograda od kioska, da ne pominjemo protest protiv bombardovanja naroda osiromašenim uranijumom i kasetnim

LASKEU

ka i regea brzo nalazi publiku i van Ostrva. Kasnih 70-ih i početkom 80-ih Polis se etablira kao kultni bend osvajajući vrhove top-lista. Iza „muzičke policije“ ostalo je pet uticajnih albuma, pre svih nezaboravna „Sinhronizacija“ (Sinhronisiti) iz 1983. godine. Ne morate biti Stingov fan, ali teško da vam kroz nostalgičnu i umornu dušu ne prostruji mirotočiva jeza kad čuJete višestruko nagrađivane pesme „Svaki tvoj dah koji udišem“ (Every Breath You Take) i „Neka tvoja duša bude tvoj vodič“ (Let Your Soul Be Your Pilot).

Sredinom 80-ih Sting intuitivno osvaja nove muzičke teritorije komponujući sve

Magični eklekticizam-od džeza preko Baha do alžirskih etno začina - do perfekcije je doveden na poslednjem „Brand New Day“ albumu do sada prodatom u 10 miliona kopija. „Desert Rose“, pesma sa istočnjačkim prizvukom trenutno se nalazi među pet najbolje prodavanih evropskih singlova.

Novim dvogodišnjim putovanjem oko sveta Sting će spojiti dva milenijuma. Turneja „Brand New Day“ startovala je okto-

· bra prošle godine u Las Vegasu. Poslednji

evropski šou je ovog leta u Parizu nakon čega se „Zaoka“ ponovo vraća u Ameriku. sting se ne uzbuđuje previše zbog asket-

stvari koje koristimo

__- Pogledajte stvari oko sebe i zapitajte se od čega su napravljene? Odakle dolaZi drvo od koga su napravljeni zvučnici mog stereo uređaja, gde je posečeno dr'vo od koga su napravljene moje-gitare? Da li je to drvo odumiruće vrste Zaštićeno zakonom? Dok sam živeo u džungli sa Indijancima naučio sam da oni gene-

ralno znaju odakle dolaze stvari koje oni koriste. Poenta je da tragate radeći Svoj posao..Ja sam odgovore pronašao u svetu najgoreg šljama kome muzičari pripadaju. I što dublje ponirete u tu muziku, što joj se više predajete ona sve više postaje duhovna i vi ste sve bliže odgovorima, u suštini, ako hoćete i samom Bogu - objašnjava Sting. ·

intrigantnije koridore. Sa 10 solo albuma i kamarom Brit i Gremi nagrada stalno provocira sebe i svoje fanove na nova traganja i hodočašća. Rušeći žanrovske tabue, harizmatični 00 sve smelije kombinuje džez, rege, folk, etno, pa čak i kantri promovišući muziku merdijana. Njegove pesme reciklira i Kurta i Murta, ali druidski glas u kome se presijavaju egzotični kolori i turobna engleska kiša prepoznaje se kao što bi svaki stari roker i u samom paklu, međ hiljade grešnih krika prepoznao promuklog Džo Kokera. Stingova široka interesovanja evidentna su i po izboru eminentnih saradnika: Lučano Pavaroti, Brenford Marsels, pa do uglednih gostiju

skog napora koji zahteva 101 koncert i spavanje u više od 70 hotela širom planete.

- Poznajem većinu tih hotela kao što oni poznaju mene. Mnogo puta sam odseo u tim sobama da se u njima i na Dutu osećam kao kod kuće. Tipičan dan na turneJi uključuje polusatnu tonsku probu, dva sata Joge, piće ı krevet - kaže Sting. On ističe da će turnejom pokriti sve ćoškove planete (a Srbija?), ali koncerti van nje nisu planirani jer su „marsovci prilično zločesti i grubi“ (Srbi jesu nebeski narod ali Još uvek nisu marsovci). Publika na Zemlji i različiti vidovi ispoljavanja entuzijazma ljudi su inspirativno zadovoljstvo za Stinga. Međutim, kad je „prostorija puna marsovaca onda ste svesni da ste na poslu“. U tome Je valjda i razlika između inspirativnog koncerta za pamćenje i rutinske tezge. Koncerti koje je Sting prošlog meseca održao u pulskoj Areni i Ljubljani pokazali su da publiku do ekstaze ipak najpre dovode Polis hitovi - „Roxanne“, „Message un the Bottle“i za bis sačuvani, verovatno najveći hit benda, „Every Breath You Take“. Za razliku od prošlih, primetno je da Sting na ovoj turneji mnogo manje filozofira i „soli pamet“ publici svojim društvenim angažmanima. Uporno eksperimentišući on i dalje na uzdi drži dosadu ı monotoniju koje se kao latentna pretnja probijaju kroz njegove pesme ali nikada ne postaju njihov usud.

Svoju muhltimedijalnost ı moć transformacije Stingč Je dokazao ı u 14 lilmova, a ostaće zapamćena briljantna rola opakog Fejda Raute, nećaka Još većeg satrapa barona Vladimira Harkonena ız Linčovog filma „Dina“ rađenog prema istoimenom romanu, kultnoj SF sagi Frenka Herberta. Sting je srećno oženjen sa manekenkom Truđi Stajler sa kojom ima čopor dece. „Ne volim da sedim i mojim klincima držim lekcije. Mislim da su dovoljno inteligentni i da su izgradili sopstveni osećaj pravde na šta sam Ja posebno ponosan. Moja deca su veoma osećajna i zbog toga sam srećan“, kaže tata.

Sting živi na velikom imanju sa zamkom iz 15. veka u engleskoj pokrajini Viltšir. Naglašava da život ne posmatra kroz novac ı ne oseća se krivim što ga ima jer ga je pošteno zaradio. Zagovornik je vegetarijanske ishrane, jogu upražnjava 20 godina, promoviše istočnjačku mudrost, posebno filozofiju života. Uprkos neobičnim interesovanjima nije ekscentrik kao što zbog slave nije sujetan i uobražen. Intelektualac, socijalista, britanski džentimen i elegantni pozer Sting je idealan autoritet za promociju borbe za zaštitu ljudskih prava i očuvanje prirode. Ko Je imao sreću da na „hjuman rajts“ koncertima sluša Stinga i Pitera Gabrijela kako pevaju prateće vokale Brusu Springstinu na „Tvist end šaut“ temu Bitlsa sve mu je jasno. Stingova deviza je da preispitamo našu savest.

Zoran Panović