Danas

Monopol _ S vremena na vreme u novinama. se provuče poneki tekst u kojem se · traži zabrana uvoza Za poneki proizvod koji domaći proizvođači mogu” da proizvedu u dovoljnim količina. ma da zadovolje potrebe domaćeg tr· Žišta. Često se pri tom tvrdi da se de· vize rasipaju Za uvoZ proizvoda koji. su po kvalitetu, čak, boljiod uvoznih. ___Poslednji takav primer je izjava direktora Zaječarske industrije mleč-

· nih proizvoda IMPAZ Zorana Golubovića koji je začuden podatkom da _jeove godine data saglasnost za uvoz 130 tona dečje hrane. Devize su se, smatra on, mogle i korisnije upotrebiti umesto što se za njih uvozi inostrana dečja hrana koja nije ni pribli_Žna po kvalitetima proizvodima GaO una pit O

___U tekstu koj · pregled naveden je i b

Jo:

oš glas bije naše direktore politikante, ali je situacija Još lošija sa članovima naših upravnih odbora, jer tek je tu nemoguće dospeti bez Jakih veza i političke zaleđine. Biraju se po sistemu Ja tebi ti meni, neretko bez ikakve logike i kriterijuma i najčešće bez uticaja zaposlenih čiju sudbinu bitno odre-

Umesto najstručnijih ljudi, za članove upravnih odbora se biraju predstavnici političkih partija, funkcioneri, kojima tu nije mesto. Cesto im Je najvažnija sama isplata apanaža, koja Je u nekim preduzećima i ustanovama astronomska.

U dosadašnjoj praksi bilo je uobičajeno da se ovim članovima novčana nadoknada isplaćuje jednom

Kada Je u pitanju odgovornost članova upravnih odbora, ona gotovo da i ne postoji jer oni su samo mehanizam vladanja preduzećem van preduzeća („vlast u senci kao sistem“). Jedino su u slučaju stečaja akcionarskog društva, na zahtev akcionara i poverilaca društva, dužni da vrate primanja po osnovu stimulativne nadoknade isplaćene u poslednjoj godini

đuju. Uz sve – za to dobijaju veliki novac, a odgovornost gotovo da i nemaju. Stoga 1 ne čudi da su neki miljenici sreće (čitaj – vlasti) – najčešće direktori i članovi političkih foruma i organa vlasti – članovi i desetak upravnih odbora! A mnogi vrhunski stručnjaci sa akademskim i profesorskim zvanjima, ljudi sa nespornom reputacijom vrhunskih eksperata u poslu kojim se bave, dakle ljudi čije bi znanje u radu upravnih odbora određene firme

_ bilo od neprocenjivog značaja – ne-

ma nigde.

Clanovi upravnog odbora mogu biti lica zaposlena u tim preduzećima i lica izvan tog preduzeća. Član upravnog odbora koji nije zaposlen u tom preduzeću u njemu ne oštvaruje zaradu, ali za svoje angažovanje ima pravo na novčanu nadoknadu (u skladu sa članom 270 pomenutog zakona) koju utvrđuje

· Skupština preduzeća u srazmeri sa

zadacima svakog od tih „spoljnih“ članova i finansijskim stanjem preduzeća.

mesečno u visini od najmanje jedne prosečne neto zarade po zaposle-

nom ostvarene u tom mesecu U-

preduzeću, a u poslednje vreme sve se češće određuje u određenom paušalnom iznosu, naravno ne malom. Visinu ove naknade sada Zakon precizno vezuje za obim zadataka člana odbora (što znači ne moTra svima biti isti iznos) i za finansijsko stanje preduzeća – što znači da primanja mogu biti varijabilna, u zavisnosti od tekućih bilansa, tj. ostvarene dobiti. II

Još jedan član Zakona o preduzećima se odnosi na ovo pitanje – 273, koji predviđa da se elementi utvrđivanja primanja „spoljnih članova uprave“ mogu utvrditi posebnim UgOVOrOm.

Clanovi upravnog odbora koji su radnici tog preduzeća su naizgled u lošijem društvu, jer njihova je prava uloga da disciplinuju ostale radnike. Oni u momentu izbora u upravni odbor već ostvaruju zaradu i druga primanja prema elementima pojedinačnog kolektivnog ugovora. Izbo-

ebi ti memi

rom u upravni odbor ta njihova zarada se ne menja, jer oni ı dalje nastavljaju da obavljaju svoje poslove na radnom mestu na koje su raspoređeni. To drugim rečima znači da ne postoji radno mesto „član upravnog odbora“ koje se posebno vrednuJe, već se status člana ostvaruje izborom od strane skupštine i traje koliko i mandat. Međutim, to je varka za naivne jer taj ı takav član upravnog odbora ima pravo na naknadu pod istim uslovima pod kojima se ona isplaćuje članovima van to preduzeća. A kako je po jednom Od osnovnih Njutnovih zakona fizike nemoguće biti (pogotovo raditi) na dva mesta istovremeno – znači taj i takav srećković istovremeno zarađuje dve plate u isto vreme u istom preduzeću!

No, ni tu nije kraj „čerupanja“ preduzeća od strane njegovih upravljača. U članu 269 Zakona o preduzećima piše da se „Statutom može utvrditi da se članovima uprave za njihov rad obezbedi stimulativna naknada“. Zakon ovom odredbom

uvodi posebnu, dodatnu isplatu, za

sve članove uprave. Stimulativna isplata se može isplaćivati članovima upravnog odbora – licima van tog

DRAGAN PEJIĆ

obavljanje poslova članova uprave, kao 1 za finansijsko stanje društva“. Visina stimulacije je teoretski neograničena, a praktično je određuje skupština preduzeća.

Ni tu nije kraj ove privilegovane „gospode“ i drugova. Osim redovnih ı dodatnih primanja, imaju pravo i na nadoknadu troškova koje su imali obavljajući tu funkciju – dnevnice, putne troškove i ostale dokumentovane troškove.

A kada je u pitanju odgovornost članova upravnih odbora, ona gotovo da i ne postoji jer oni su samo mehanizam vladanja preduzećem van preduzeća („vlast u senci kao sistem“). No, da ipak ne budemo isključivi, recimo da se odgovornost pominje u članu 271, a glasi: „Ako se posle određivanja pri-

Umesto najstručnijih ljudi, za članove upravnih odbora se biraju predstavnici političkih partija, funkcioneri, kojima tu nije mesto. Često im je najvažnija sama isplata apanaža, koja Je u nekim preduzećima i ustanovama astronomska

preduzeća, povrh njihovih redovnih naknada za rad u odboru i direktoru i članovima upravnog odbora – licima zaposlenim u tom preduzeću, povrh njihovih redovnih zarada koje ostvaruju u tom preduzeću po ug0ovoru, odnosno po merilima iz kolektivnog ugovora. U članu 270 piše da se „suimulativna naknada može isplaćivati u paušalnom iznosu, međutim, i nju treba vezati za zadatke ı

manja članova uprave pogorša fi-

· nansijsko stanje preduzeća, skupštna ima pravo da smanji ranije

utvrđena primanja“ i „u slučaju stečaja akcionarskog društva, članovi uprave, na Zahtev akcionara i poverilaca društva, dužni su da vrate primanja po osnovu stimulativne nadoknade isplaćene u poslednjoj godini“. I to je sve. Velike pare – mala odgovornost.

Indija posfaje majveći proizvođač kompjuferskih programc

Programeri ubrzali celu ekonomiju

Niko nije mogao predvideti da će Indija postati jedna od glavnih proizvođača kompjuterskih programa u dvadeset prvom veku. Indija Je trenutno na putu da postane jedan od glavnih izvoznika softvera u svetu. Prošle eodine, većina dohotka u ovoj industriji od nekih 5,7 milijardi dolara je došla van granica ove ogromne zemlje. Analitičari predvidaju da će do 2008. godine Indija prodavati gotovo 90 milijardi dolara u kompjuterskim programima.

Mnogi veruju da je softverska industrija velika šansa za Indiju da ostvari ekonomski porast kakav su zabeležile mnoge zemlje u jugoistočn0J Aziji. Banka za ekonomski razvoj Azije predviđa da će ove godine društveni dohodak Indije rasti brže nego što raste u Kini. Ekonomija će se u Indiji uvećati za 7 odsto, dok je očekivani porast u Kini oko 6,5 odsto. Indijski ekonomisti ističu da ova stopa rasta može da dostigne 9 odsto do 2003. godine. Jedan od glavnih elemenata u ovom razvoju Je doprinos softverske industrije.

Jedna od najvećih i najuspešnijih programerskih firmi u Indiji je Infosyssa direktorom Narayana Murthy na čelu. Firma je u početku iznaj mljivala programere američkim klijentima kao jeftiniju radnu snagu. Tim putem su njihovi inženjeri saznali

softverske potrebe zapadnih kompanija i ubrZO posle toga počeli da rade na raznim soluciJama za problem milenijumske bube. Prošle godine firma je zaradila oko 66 miliona dolara. U martu 1999. kompanija je izdala akcije u Americi i tako postala prva indijska kompani-

Je i dalje zemlja siror

ja sa akcijama na američkom tržištu. Akcije su porasle oko 500 odsto u roku od godinu dana.

Infosys je druga kompjuterska firma po veličini u Indiji. Na čelu je Wipro, firma koja tre-

nih ljudi

nutno vredi nekih 15 milijardi dolara. Njeni klijenti su među najvećim kompjuterskim kompanijama na svetu. Wipro prodaje programe koji pomažu skandinavskoj firmi Nokia da obavlja finansijske transakcije preko interneta. Takođe pomažu Microsoftu u razvoju novih internet aplikacija. Predsednik firme Azim Hasham Premji planira da izda akcije u Americi do kraja ove godine u vrednosti oko 500 miliona dolara. Kao osnivač, gospodin Premji poseduje oko 80 odsto akcija ove firme u vrednosti oko 12 milijardi dolara. Ovo je teško zamisliti u zemlji gde prosečni Indijac zaradi oko 300 dolara godišnje.

Iz ovih 0 mnogi mladi ljudi studiraju informatiku. Indija proizvede oko 120.000 programera godišnje, duplo više od SAD. Njihova budućnost je mnogo svetlija od prosečnog studenta Zato ŠtO u DroOseku zarađuju oko 25 puta više od prosečnog Indijca. Ovo pruža priliku ljudima iz svih socijalnih slojeva da se izdignu iznad svoje loše ekonomske situacije.

Takav progres ne bi bio moguć bez reformi koje je Indija sprovela početkom devedesetih godina. U to vreme, vlada je ukinula sistem licenci koje su deljene isključivo neprofitabilnim državnim kompanijama. Vla-

da Je, takođe, dozvolila privatnim firmama da slobodno koriste strane valute i da izdaju akciJe ı dugove na stranim tržištima. Ovo Je omogućilo brz priliv finansija potrebnih za dalji razvoj kompjuterske industrije. Strane firme kao sto su IBM ı Coca Cola su se ubrzo vratile u Indiju i zaposlile na hiljade Indijaca, među kojima mnoge programere. Ovo pokazuje da nije važno koliko su dobre škole i koliko su inteligentni ljudi određenog društva – ekonomski napredak je nemoguć bez potpunog otvaranja privrednog sistema.

Ipak, treba zapamtiti da milioni ljudi u IndiJii dalje žive u potpunom siromaštvu. Naprednoj softverskoj industriji ne pomaže činjenica da u Indiji postoje samo 22 miliona telefonskih linija, oko 2,2 telefona za svakih 100 stanovnika. Preopterećenost postojećih elektrocentrala uzrokuje česte nestanke struje koji mogu biti pogubni za kompjutersku industriju. Indija koristi 24 odsto manje električne energije nego što joj Je potrebno i situacije se neće promeniti uskoro. Koliko god brzo Indija uvećava elektro-kapacitete, potražnja raste Još brže pod pritiskom visoke stope ekonomskog progresa. Ipak, treba očekivati samo pozitivne vesti što se tiče indijske kompjuterske industriJe. Broj ljudi koji se posvećuje ovoj delatnosti raste iz dana u dan ı njihova pristupnost svetskim tržištima može samo da pomogne ovoj zemlji od milijardu ljudi.

Vladimir Đukanović