Danas

HRONIKA

Šta ljudi od uticaja i stručna javnost misle o listu Danas

GBBJNIJ li informacijama, 0DIlični autori

Public relations agencija PRA i Poslovna škola za PR obavili su, tokom maja i juna 2000. godine, istraživanje stavova i stepena zadovoljstva pojedinih stručnih i ljudi od uticaja u javnosti, prema dnevnim listovima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na dnevni list Danas.

Istraživanje je obuhvatilo tri osnovne grupe oli (ljudi od uticaja i stručna javnost): univerzitetski roso i naučnici, političari ı novinari.

Vođe projekta istraživanja su bili dr SIDobran Branković, dr Predrag Vujović i Cvijetin Milivojević, a intervjueri: Nevena Radošević, Ivan Đurov, Ljubica Vidić, Vesna Stanimirović, Sanja Lazarević, Ana Bokšić, Milica Stefanović i Adrijana Atanasković. Cilj istraživanja je bio ispitivanje stavVova ljudi od uticaja prema dnevnim listovima i stepena aNd zadovoljstva uređi-

Na putu! istine

Neka vam Bog podari mudrost i snagu da istrajete na putu istine i u buduće kao što ste i 1.000 puta do sada. Milan Rakić

Sa željom da do Vašeg 1.500. broja prestanu da nas zanimaju političke rubrike, a da sa interesovanjem čitamo samo o kulturi, zanimljivostima i sportu, čestitam Vam 1.000. broj Danasa.”

Andrija Srek, Novi Sad

vačkom koncepcijom, sadržajem i {Ormom naših dnevnih novina. Istraživanje je, metodom dubinskog intervjua, rađeno sa tri grupe na uzorku od 100 ispitanika.

Kompletni rezultati istraživanja biće gotovi do kraja jula.

U ovom tekstu predstavljamo deo odgovora nekih univerzitetskih profesora i političara koji se odnose na list Danas.

Prof. dr Milan Šahović redovno čita kolumne Ivana Torova, Nataše Odalović, Milenka Vasovića, Borke Pavićević, sve autore vikend-izdanja, prati Koraksove karikature i žali što se svojim tekstovima češće ne javljaju Grujica Spasović i Radomir Ličina. Sahović smatra da je potrebno prošjriti krug autora od kredibiliteta i sugeriše Danasu sistematsko praćenje situacije u svetu i objašnjavanje tendencija razvoja međunarodnih odnosa globalnog karaktera „kako bi se bolie shvatila pogubnost naše spoljne politike“.

Predrag Marković, direktor Stubova kulture i član G17 Plus, kaže da je za poboljšanje sadržaja i kvaliteta lista Danas

potreban veći broj tema i informacija, te novi izvori informacija, a među separatima Danasa najvišu ocenu daje subotnjem dodatku. Njegovi omiljeni autori su Torov i Koraks. Prof. dr Miroljub Labus smatra da Danas često kasni sa informacijama i da bi mogao da bude i objektivniji, a za dvobroj lista kaže da je – odličan.

Prof. dr Vojin Dimitrijević u Danasu redovno čita bra „Terazije“, „Pisma“,

„Uvodnik“ i prati Koraksa, Cerovića, Odalovićevu, Mileta Prodanovića, Filipa Mladenovića i tekstove pokojnog Nikole Burzana. Misli da bi kulturna rubrika mogla da bude bolja, baš kao i urednost lista u celini.

Od rubrika u Danasu dr Stojan Babić, sa Ekonomskog fakulteta, najčešće čita spoljnu i unutrašnju politiku, a smatra da je u ovom listu primetno odsustvo svežih vesti | istraživačkog novinarstva, ZDog čega je potrebno pojačati novinarski kadar.

Prof. dr Duubomir Madžar, sa Ekonomskog fakulteta, kaže da mu Danas kao list „odgovara“, da razume ograničenja u radu redakcije, ali smatra da bi kvalitet štampe, fotografija i slično, mogli da budu bolji.

Prema profesoru na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta dr Mladenu Laziću slabiji deo Danasa su vesti, posebno gradska strana, a mr Marija Babović, sa istog fakulteta, kaže da Danasu nedostaje više istraživačkog novinarstva i širi dijapazon tema, sa Više studija slučaja i analiza eksperata, pogotovo tamo _ se opšti problemi reflektuju na svakodnevni Život. Ona smatra da bi u Danasu trebalo da se više i sistematski pokazuje „koliko je ovo društvo represivno i razoreno na svim nivoima i u svim segmentima“.

Prof. dr Živan Vlajić, sa Defektološkog fakulteta, naj idovj e prati „Kulturu“ i „Dijalog“, DOE m Medicinskog {akulteta dr Spomenka Mujović najčešće čita rubrike „Dijalog“, „Beograd“ i „Kultura“. Ona ima zamerke na kulturnu rubriku Danasa, a da bi list bio kvalitetniji, po njoj, nedostaju raznovrsniji feljtoni 1 zanimljivija izveštavanja iz sveta kulture.

Glavni urednik TV Mreže Lila Radonjić primećuje kao „boljke“ lista Danas preobimne tekstove, sporost zbog ranih rokova štampanja, ponavljanje istih autoTa i mišljenja. Njen favorit oi autorima je Koraks, a Danasu predlaže moderniji dizajn, raznovrsnost u izboru tema 1 širi izbor autora. J

Direktor Medija centra Hari Štajner u Danasu redovno prati komentare, reagovanja, Vesti, lični stav, Koraksa (ostale autore neće da pominje, „da se ne bi uobraZili“). Štajnerovo mišljenje je da bi informacije u a Pebaio 1 budu svežije, da De manje komentara, a više vesti,

TANJA VALIČ

POpodom 1000. broja Danasa

· Nagnatle najzaslužnijim · novinarima

Uprkos svim poteškoćama s kojima naš list izlazi, pred vama se poštovani čitaoci nalazi 1000. broj Danasa. Tim povodom, u prostorijama našeg lista, danas će biti uručene nagrade „Stanislav Marinković“, za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom "novinarstvu za koju konkurišu svi novinari sa teritorije naše zemlje, kao i nagrada, koja nosi ime po našem nedavno preminulom kolegi - „Nikola Burzan“, za izuzetne rezultate u jednogodišnjem novinarskom radu u listu Danas. ~

manje kolumni, a više izveštaja.

Olga Božičković, novinar Politike u penziji, redovno čita tekstove 1 kolumne Ivana Torova, Zorana Panovića, Borke Pavićević, Sanje Domazet, Vlade Stefanovića („kad ga ima u listu“), a „rubrika koju nikad ne čita je ona Nataše B. Odalović“.

Bivši glavni i odgovorni urednik Sporta Miša Vasiljević najradije čita komentare i priloge Sanje Domazet u dvobroju, a prati dnevne komentare Ivana Torova i Koraksićeve karikature. Njegova osnovna zamerka Danasu odnosi se na preobimnost tekstova. Za poboljšanje sadržaja i kvaliteta Danasa, prema Vasiljevićevom mišljenju, potrebne su nove akcije, još zanimljivih autora, bolje hronike i a OM

I VdiniH Ćurguz, novinar i publicista, ukazuje na preobimnost tekstova u Danasu, smatra da bi novi autori i modernija uređivačka politika doneli nov kvalitet, od separata lista najviše ceni „Knjige“, a od autora redovno prati Koraksa.

„Više informacija – manje mudrovanja“ - predlaže Danasu glavni i odgovorni urednik NIN-a Stevan Nikšić koji u Dana-

su redovno čita uvodnikei komentare (po- —

sebno Ivana Torova), među separatima iz-

Glavni odbor Demokratske stranke

Beograd, Velika Plana – Demokratska stranka učestvovaće na svim izborima koji budu održani i priprema se Za njih, zaključeno je na dvodnevnoj sednici Glavnog odbora DS održanoj tokom vikenda u Velikoj Plani. U saopštenju izdatom 81 sednice se ističe i da DS zahteva izbore na svim nivoima.

„samo jedinstven nastup ODpoZiciJe garantuje uspešne izborne rezultate tako da smo otvoreni za saradnju sa svim opozicionim strankama,“ navodi se u saopštenju DS.

Glavni odbor DS predlaže da se u aktivnosti demokratske opozicije uključe nestranačke organizacije, posebno u vidu ekspertske vlade i

na Svim i7h0pima"

stručnih grupa za izradu programa buduće demokratske vlasti. C i GO osudili su pokušaj ubistva Vuka Draškovića ı „policijsko proganjanje aktivista opozicije i članova Otpora“. Na sednici su osuđeni i napadi režima na nezavisne medije, naročito na list Glas javnosti i štampariju ABC grafika. N.D.

Skupština DSS

Vojislav Koštunica ponovo prpedsernnik

Beograd – Demokratska stranka Srbije je na prekjučerašnjoj skupštini ponovo izabrala Vojislava Koštunicu za

188: PROtiv nasilja, 23 Sl0n0rne izt0na

Beograd- Nema prečeg političkog zadatka od borbe protiv nasilja, koje ozbiljno preti da uvuče celu zemlju u građanski rat, navodi se u juče objavljenoj Deklaraciji, koja je usvojena na Skupštini Demokratske stranke Srbije, OBE. 24. Juna.

Građanski rat bi predstavljao poraz Srbije i Jugoslavije, ali i svih Srba na Balkanu, i zato se moramo suprotstaviti i onima koji si-

dvaja onaj o internetu. Potpredsednik Nove demokratije Rebeka Srbinović predlaže da, radi poboljšanja sadržaja i kvaliteta lista, ličnosti iz javnog života češće pišu autorske tekstove. Srbinovićeva redovno čita

unutrašnju rubriku, a od autora Zagorku Milošević, Filipa Davida, Safetu Biševac. Prof. dr Dragor Hiber, potpredsednik Građanskog. saveza Srbije, od zamerki Danasu nabraja brzinu informisanja, preobimne tekstove spoljnih saradnika, višak feljtona. Za poboljšanje kvaliteta predlaže aktuelnije tekstove, veću raznovrsnost TuDrika i posvećivanje više pažnje „malim“ stvarima – od sporta do kulturnog servisa.

U Danasu, veli „mazohistički“ čita sve, od ·

korica do korica.

Portparo! Demokratske alternative Ivan Bender najredovnije čita tekstove Ivana Torova, od rubrika „Hroniku“, traži „Više Koraksa, a manje kvazianalitičara“, više autora iZ inostranstva, Više kulture i međunarodne politike, a manje preobimnih analitičkih tekstova.

Prof. dr Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra, misli da u Danasu ima višak preobimnih tekstova i da bi nove akcije poboljšale sadržaj i kvalitet lista. Mićunovićev omiljeni autor je Koraks, a udarna rubrika – unutrašnja politika.

Potpredsednik SDU Miroslav Hristodulo najradije čita „Hroniku“, „Dijalog“ i „Kulturu“, odnosno Borku Pavićević, Izabelu Kisić, Natašu Odalović, Veljka Popovića, Bojana Tončića, Zorana Panovića, Gordanu Logar, pokojnog Burzana. Prava stvar bi, po njemu bila angažovanje novih autora, a on predlaže spisak: Zoran B. Nikolić, Boris Drenča, Petar Luković, Miša

-Vasić, Nenad Čanak, Rambo Amadeus...

Uz sve primedbe, Hristodulov je utisak da je Danas, u poređenju sa drugima, najbolji dnevni list i da se po kvalitetu približava nekadašnjoj Našoj Borbi.

PRA

ŠILOHE IZG PO VRLO POVOLJNIM CENAMA

| Cene se kreću: | eSTOLICE Đe RADNI STO | eFOTELJE | e DECIJE STOLICESKĆSE

| MERCEDES Benz MAN FAP Famos

O O OIUNOZ

NI ja SI}

ć e ele el Đorđa Tomaševića Zi

vbranex.co.yu|_

ı, lokal E

emceniaikis: O O CIT C 3

- Preduzeće za proizvodnju i i promet delova i pribora za motorna vozila K. D.

/elolijgulo

privredni Welt

lea 355- CS

predsednika SBOBRG Za potpredsednike DSS izabrani su Vladeta Janković, Dušan Budišin, Aleksandar Pravdić, Marko Jakšić i Zoran Šami. U deklaraciji „Protiv nasilja, za demokratske izbore“ ocenjeno ie da naredni izbori treba da budu „nulti izbori koji će doneti privremenu vlast (opoziciji) i trajnu promenu“ kojim bi politička scena u Srbiji bila postavljena na „zdrave osnove“. Tiizbori treba da budu na svim nivoima, ocenjuje DSS (Beta)

lom žele da sačuvaju vlast i onima koji silom žele da je osvoje. Borba protiv ela ne može se voditi pozivima na OsVetu VeĆ 1Strajno ı mudro, institucionalno i vaninstitucionalno, stav je DSS. U Deklaraciji se ističe da su demokratski izbori na svim nivoima jedini spas za Srbiju i SRJ, kao i da naredni izbori treba da budu nulti, koji će doneti privremenu vlast i trajnu promenu i na kojima nijedna politička stranka, sama neće osvojiti vlast. U međuvremenu Srbija neće stupati ni u kakve međunarodne integracije tipa Partnerstvo za mir ili Savez Rusije i Belorusije. Na taj način će politička scena u Srbiji biti postavljena na zdrave osnove, koji će omogućiti donošenje novog ustava, Zaključuje se u Deklaraciji. IJ.

TRGOVINA | GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM || OBOJENIM METALIMA

Mayapdy ao Zika gaa