Delo

538 д е л о Смисао за лено (Schonheitssinn) развпјен је у Бечу: како на далеко није. Аустрнјски цар је силно благо утрошио на улепшање своје нрекрасне нрестонице. Бечком Kinq-y нема пара. Владар, што у Бечу влада, стекао је неизмерне заслуге сјајним зградама. које је поподизао у својој резиденцијп : — за време љегове владавине (скоро 50 година) тај смисао за лепо и за вешгину се укоренио овде за два три поколења. Царевим стонама пође и племство. Народ весео, ужива да се забавља, одушевњен за позорпште с једне стране, а с друге стране госнода, која негуЈу и воле уметност и вештину како }»етко која, ето то ће бити два најглавнија разлога, са којих се у Бечу толнко негује позорнште, музика, архитектура н скулптура, и са којих се н могла онолико развити. Мпслнм да неће бити нзлншно. ако још, пре но шго пређем на главну ствар, речем две трн речп о томе, како стоји према опшгој немачкој књпжевности (поглавнто драмској) овдашња бечка — т. ј. она која се развија у Бечу. Тај одношај изгледа, да ће се најбоље моћи ])азјаснитн п предс-тавитп овпм нримером : Не давно је у Бечу одржан збор позорпшннх дцректора и драмских овдашњнх ппсаца, на ком се збору тужише пееницп на управнтеље, што се по бечкпм позорницама даје све страно комађе, бпло Француско бнло оно, које писаху књижевницн што живе по Немачкој. „Ми хоћемо своје неснике (heimische Dichter), хоћемо своја дела да гледамо на нашим позорницама !“ говорплн еу они. II управитељи пм учинише но вољи. Једне недеље. не давно, давало се — било договором било случајно — по свима позорницама ново комађе (премијере). Пнсци беху махом Бечлнје, који пишу баш за бечка позорпшта. Ila шта је било ? Бан1 бечке новпне и бечка публнка изгрднла је u извиждала те „драме“ — јер оне не могоше издржати нп суд те дневне публпке, а камо лн строжу стручну критику. Тпх драма је већ нестало „са лица peno]»Toapau, оне беху све књнжевнп олош, који се не држи на репертоару нп за трн четири вечсра. Та кобна недеља, која је директоре упутила, да се држе као и до сада. не свога већ туђега, беше узрок, те се на свима позорницама гледало или Француско или оно пз Немачке или дивне оперете пз преминулога доба — aus der schonen Operettenzeit — када je још млађани Штраус компоновао своје умилне н нежне арпје. . . Пз те ирте, на коју се слободно може ослонитп — види се ноложај бечке књижевности наспрам оне што цвати у немачкој царевини. Одавде се пажљиво носматра шго се тамо чинн : у Немачкој је нгемонпја — Беч је Филијала ошите немачке књпжевности, али као што се внди слаба Филнјала. но мн видпмо лепу црту. а то ie : она се труди, да сложно радн са својом мајком, она иризнаје игемони|у, jej) видп. да ће само том слогом моћи доћи кад год до жељена обилата плода, јер пдући таквнм трагом она неће моћи бар забасати у стрампутнце.