Delo

СА БЕЧКНХ ПОЗОРНПЦА 539 Говорпћемо прво о драми у 4 нпна, која^се зове „Завичај* (Heimat) а коју је писао X. Сулерман. Тај комад се представљао на новом позо])ишту Ramrauđtheater-y — ове зпме скоро недесет иста. Но свој Немачкој се у најновнје дооа немачке књнжевности прочуло име Берлинца Хермана Судермана: за ово десетак година није од његовпх романа нп један дочекао мање од 12 нздања: његов роман (од 1887) „Frau Sorge“ — који је преведен и на српскн под натппсом „Баоа 6рига“, алп коме је суђено да лежи у рукопису, док му се не нађе пздавач — дочекао је п 24 издање. Ти бројевп су најбоље сведочанство, колпко су се публицн допали сииси његови. Нсмци се још многом чему од њега надају, јер Судерману је тек 37 годнна. Када се пшавпо на књнжевном иољу, нао је као бомба у некако миран, устајан ток немачке лепе књижевности: њпхови чувенн романсјери поразилазилп се ван немачког живота. један ппше и студује средњевековну сеобу народа (Dalra), други се задубно у исторпју старога Мнсира (Ebers), а Spielhigeu н Frevtag су мало ио мало засгарилн — свп тн впше не могоше пружити чнталачком свету оно, што Француски романсјери пружају својој публицп: у њих не беше онолпко модернога реализма који хоће сада свет да чпта. Неко је требало да дође, па да снажном руком оштрије новеде ту — да речемо — учмалост. Тада се иојавио реалпста Судерман, којп се латпо немачкога друшгва, немачкога жпвота н немачке прошлостн. Његова дела необнчно силно нрожета иравнм духом немачкпм, у њпма беше иотребног реалпзма — и тако само могоше његова дела стећи онолики број читалаца, колики збиља имају. У драмама својнм он знаде вештачкн да удеси н пзрачуна потпун еФекат, којим се толико одликује модерна драма : особига му је у том погледу драма „Пропаст Содома“, која је у с-воје време чинила читаву буну но свима немачким позорннцама. Говори су му по све кратки, а језпк и дикцију му хвале и најстрожн критичари. „Завичај“ му можда и нпје нрава драма : он је више нека слнка, нацртана је срећа и задовољство малене породпце помућена догађајем^ због кога умпре огац ударсн канљом. Садрлшна драме је : По други пут ожењени отац има две кћерп нз нрвога брака, од којих је једна много старнја него друга. Старија кћн због удадбе нпје нпкако могла да ее сложн са строгим оцем: тој неслозн беху последице, да сс с-тари отац одрече своје ћерке, која мораде наиустити роднтељски дом ; — она оде н би заборављена ... Прошло је било дванаесг годнна од тога доба : огац маћеха и млађа ћерка и сви остали, који долазише у њихову кућу, сви беху заборавили на ону, која као сироче мораде оставити очинску кућу и отићи у белн свет : нпко никад не спомнњаше пред оцем, нп у опште у кући, некадању ћерку и еестру Магдалену .. .