Delo

540 Д Е Л 0 Али то је еве ирошло. и писац нас уводи у драму тек дванаеет годпна иосле тога догађаја: ми то чујемо из говора у иочетку чина, алн гве се сме тек да наговенЉује. Млађа ћерка крпшом воли свога }»оћака, којн је не може да узме, јер нема кауције, не да им новце нека тетка и млади потпоручник се усуђује да пред својом драгом спомене заборављену сестру, која би им могла помоћи, кад би се вратила богата! Алп ко зна, је ли она још п жпви ! ? То су све снови. Малена породица та живи у забаченој варошици, камо не доппру „идеје времена“, она лежи у мнрном еклонншту („stille Heimstatte“) „где краљу одрашћују јуначни војнпци и њпхове чедне младе, где се не дпже вика о борбу за опстанак и право ннднвидуалитета“ и тамо где „почива снага. цвет огаџбпне. ..“ Из тпх, и још неколико кратких речи, красно је нацртан тај миран н непомућен живот. У том се кутку развија идилскп жпвот : отац је у породици правн римскн pater familias ; он је умпровлшни потпуковник — правн и најчнстнји тпп немачкога пензнонованог ОФпцира. Он је напуњен застарелнм. арнстократеким идејама, његова му околица иоштуЈе ндеје и они свн живе срећно п задовољно. У кућу им долазп умировљени ђенерал и стари Шваба ироФесор (све чисти тииовп): они играју преФеранса а ири том се прениру о задацима вештина и о „идеалним добрима“, иуше на дугачке луле н претресају градске новостн. У њпхову је друштву и млади. озбиљни иарох, који је благ у говору, а „е душама уме да влада као каквим иокретним стварима“. Кад је једном потпуковнпка ударила капља у руку, он се увек налазио око њега. иричао му по ваздан. (а та је нес-рећа опет некако била због Магдалене) и он га је наговорио, да се нрими нредседннштва у друштву, које се брине за добро сиротиње једном речју тај парох мује био душевни лечнпк. У кућу њихову долази u облигатна тетка (она што не да кауције), која је један од најбоље погођених карактера у драмп ; то вам је постарија уседелица, које с-ваки дан с-ретате у обпчном животу, које памтимо из дегнњства с-вога. п које нам изгледају, да су само за то на свегу. да дочују н даље причају, ко се удаје п ко је какво одело имао на шеталншгу, ко је бно где на „јаузну“, u т. д. 1>ећ је месец дана. од како се у варошицп спрема велпка свечаност, нека певачка ирослава, на kojv су позване и неке стране невачнце, чнст пак ириход те славе намењен је добротворним сврхама. и наш потпуковник је особито заинтересован у целој ствари, у његовој кући се скунљао ириређивачки одбор, он је дух, који беше покретао ствар, а све само из милос-рђа, које му је улио у душу млади парох ; он сам за ссбе велп саветнику Келеру: (којн је јединп једном срео у свету Магдалену, но никад нцје радо иричао о том виђењу) „Та сваки bojhiik треба оно мало снаге у кос-тима, што му је иресто оставио, да жртвује олтару.“ Светковина је електрнзовала целу варош. Свет јурн иб улпцама, и скуиља •се пред кућом где су невачп одселп.