Delo

СА БЕЧКИХ ПОЗОРНИЦА 541 Ето с тпм стањем нас је уиознао песник у првом чину. На крају нрвога чина. баш кад су господа од партпје преФеранса сели за сто п почели заједати старог учу. кад се ђенерал разједно. што сав свет трчи као луд за неком славном певачпцом дал' Орто. н када се проФееор усудпо да из далека са страхом прекори госнодина ђенерала што тако говори о славној невачици. а треба да су сви срећни, што су је добили за своју прославу — у тај мах улази иарох у собу са тетком. коју је срео на улпци. Тетка је задухана, пште брзо чашу воде, врло је узбуђена. једва говорп. седа изнемогло у столицу: на благом лицу пароха вндн се немир. етрах, он се рукује са свима некако хладно. и моли господу да га за неколико тренутака оставе на само са госиодином домаћпном, ствар је врло важна н хитна Све бпва. Тетка почиње да јеца, плаче, пште руку нотпуковнпкову и његове жене а своје сестре: нај.зад парох рече све : славна певачица која је дошла из Пгалије да учествује у прослави није нико други, но њихова заборављена кћл, Магдалена. Вели, пуна је ордена. а с-вако се срећним цени. кога она ословп. У тај мах опет слушкиња, као већ неколико дана, уноеп анонимно цвеће за младу госпођицу. Слушкиња вели, да туда нод прозорима свакп дан пролазе и неке гоеподске кочије, застану под прозором, неко изнутра гледа горе, и онда опет брзо свега нестане. Јасно је сад било. ко чини то све. Парох наговара оца, да се смилује: он будн у њему очинске осећаје благим речима и отац доиушта да је нарох доведе у кућу. То је садржнна првога чина. Пнсац је у „Заеичају“ хтео да изведе судар између два с-вета, два живота: између онога, какав је у ирвом чнну. који ето изнесос-мо и између онога, у ком се кретала његова ћерка Магдалена. Први свег, то је онај старн живот, пун предрасуда, конзерватпван, а други је модерни, крји се родио уелед нових иотреба данашњега силно развијенога друштвенога живота, други је родила друга половина овога века fin de siecle. У појави Магдалениној се види већ тај жпвот, коме је она класична иредставница : она долазн у сјајном гоеподском друштвеном оделу. Фини огртач јој на раменима, носи лорњет и меша талпјанске речн у говору. — Она се прославила, постала је славна и чувена певачпца у великом свету, с њом ходн и путује читава војска слугу и слушкнња, ту је и засебна ,,Фризерка'“. учптељ невања. нма папагаја, мачке, без којих се она не може ни да макне никуда. Она је господар н бог у тој држави. Једном речју прави уметнички, безбрижни живот. Она на пр. хоће, када јој није што по вољи. п да лупи тањир о главу својим слугама, који знају само талијански и т. д. Ето така женска је сада дошла у онако миран жнвот. где сваки посао нде тачно на сат, где се у десет часова леже а тачно у седам ус-таје. Дивно су изведенп они први тренуци њена доласка у очинску кућу. Свака особа је тачно окарактерисана, отац, маћеха. сестра. тетка и иарох. У оца се пробудпла природна љубав, он je u радостан као да је добио