Delo

542 Д Е Л 0 ново дете, али вндч се н она лака црта (Anstrich) како се он још евега добро сећа. Вешт глумац умео бн из те улоге иачпнитп себи узор-улогу. Он је п весео, алн му у истп мах н нож у срце забада свака реч Магдаленпна, која не у.че впше да буде дете, кћи. Он се јадник снебпва кад чује, да ће она опет даље у свет, да неће ни ноћевати у очинском дому за време свога бављења. По онпм краткнм речима, ох, како се лепо види, колико је он узбућен и да му пуца срце, а он то крије. Са свим је природно : он полази вратима и говори слушкињи, да оде у гостионицу и да донесе ствари госпођичнне ; она му вели : „ти заборављаш, оче, да су за тај посао потребне моје заповести !u Њега савлада бол, али се он уздржп и мирно вели : „Та — збнља, изгледа, да сам то заборавно . . . а ти збогом пошла и на мпру, ћерп мрја“. Њу је требало задржати. Отац је видео да је он и сувн ле слаб за тако што, те излазећи пз собе, }>ече пароху да је он задржи. Њнх дврје остадоше на само, иошто је парох измолио неколико тренутака разговора. „То ли је дакле тај човек, којн се лаћа, да разговором од неколпко часова са свим уништи и сломије моју вољу .. .“ велп она иронпчно га гледајућп на свој лорњет. Диван лп је то н мајс-торски изведен дијалог што се сада развпја између благога пароха и необуздане, плахе девојке ! Као оно два венгга борца, када се мачевају танким мачевима, тако се они бише разлозима у своме двобоју-днјалогу: она је узбуђена, плане као огањ — он благ, тих, мирно говорн и кратко, и та је краткоћа победи. У сред разговора уметнуо је иисац — врло добро пзрачуњено — малу појаву, у којој се магерина глава нромоли кроз одшкринута врата, те занита иароха, хоће ли она остати, најпосле макар само да окуси залогај вечерас у родптељском дому.. . Парох jo] нежним речпма нрилази, она замишљено, нола сломљено већ, седи у столици, он јој с нова почне говорити, она још може да макне мачем, алн је уморна — она малаксава и најзад нристаје да остане, али под једном иогодбом, да је ннко не пига, шга је доживела тамо у свету. Парох радостан јавља вест : сви су ])адоснп, свп одлазе на вечеру, отац са сузама у очима стнска немо руку пароху, алн се ужас-ава кад чује погодбу и завеса пада. — Као што се впдп у оба је чина лен е<г>екат, који узбуђује и занима. У трећем чину Магдалена је код куће. Још јасније искачу противности нзмеђу ње и њена завичаја. Њена маћеха прегледајући јој РУ бље прича радозналој тетки. како је нашла и свилене кошуље: ,,та то је грех!“ снебива се морална тетица. У разговору, који се водп мало после нзмеђу Магде и пароха, она исказује како се осећа у кући где се родила и где је провела детињство. Њој је чудно у души, пзгледа сама себи као илустровани број новнна које излазе на Божић, где је пуно месечина, заручења п лајтнанта.... „Али ја знам да се сама играм собом', за тим: „Ја бих да узмем ту седу главу (очеву), да је метнем у крило, па да јој кажем, ти, ти старо дете, ти! Ја морам себе да сломиЈем.