Delo

КРПТПКА П ВПГ.ЛНОГРЛФП.ТА 513 н у Србпји народни елеменат одржао и сачувао велики утицај у суђењу док је пстн тај елсменат допринео на осталом контпненту, ге је све суђење прнграбпо усвоје руке владалац са сврјим државнпм апаратом. II у колико је за енглеску дЈтжаву, са свим усамљену на брптанскпм ос-трвнма. ова појава доиста Једна благодет, дотле би се још могло врло лако дискутовати о томе, далн.је то благодет u за средњевековну Србпју, У којој је у оно време јака централнстпчка управа бпла насушип хлеб, нарочито кад сс ири томе упоређењу узму наум спољне прплнке обеју држава. Према томе ми лпчи мало на парадирање, кад пнсац говорп: ,.Као год шго Енглезп с аоносо.м говоре, да је порота установа њпховпх вајкздашњпх предака: псто тако и мп, Срби, смемо сс подичптн гиме, да је аорота дело и заслуга оиразованостн наших аредака нрпсвајајући је као своју вековну пмаовпну, пош го нам нспобнгнп докази то не оспоравају.“ Уз то је научно готово са свпм сноредна ствар, да лп је формално норотп признато у судегву ираво грађанства годпну дана ранпје у Енглеској но у Србијп илп обратно. А кад бп то баш п бпло врло важно. онда г. Авакумовпћ (спгурно у патриотском заносу) рсшава то нитање са свпм ненаучно; јер док он н. нр. на стр. 24 тврдн, да се мешовпта. порота не сиомпње у нашпм старнјнм споменицпма и да „тек Душанов законпк н договојш с Дубровнпком аосле тога времена пмају ту врсту иороте“, дотле већ на стј>. 26. хоће да нам докаже, да смо је m.i пмали аре Енглеза, код којих се она јавља 1303 године а то своје тврђење осннва на томе, што у 1едном члану Душановог законнка. у коме се о њој говори, стојп „као што је било по закону светога краља“. чнме се мислп на краља Мплутнна, који је владао од 12^2 до 1321 годпне. Према чему опет излазп. да г. Авакумовић меће нј)опзво.љно утврђење ове нороте од стране кЈ>аља Мплутпна у прву аоловину његове владавпне, и ако у поткреплење тога евог тврђења пе наводи никакав доказ. Тако исто је пј>оизволшо ii друго тврђење ппшчево, но коме „факта говоре(!) да су у старих Срба све те одредбе (које се односе на мешовиту hoj>otv) вршене, игго нпје мала сведоџба СЈшске. а особито Душанове н Мнлутинове, нлеменптостп уосећању правде како према рођенику(!) тако п према туђпнима, у случајнма, гденм је то бпло иајпотрсбниЈе н најкорпеннје. Мп прпзнајемо, да нам та факта нису позната; у науцп међу тпм нпје нп за нпјугледнпје научннке понпжење. да и за најмању тврдњу изнесу доказе, док наш ппсац не чнни то код једне овако кардиналне поставке. il норед свега овога он нам каже (стр. 34>, како се он одлучио „дауовој нрплпцп покаље са.мо начин у иЗЈ>ади(!) важнпх спомеипка нашег старог законства**. 0 ckj>omhoctii! А иоЈ>ед све те своје одлуке он нпје уочпо једну вј>ло ннтересну одЈ>едбу у винодолском статуту (чл. LVl. ЈспиКевог петЈ>оградског издања од 1880 године) о о/сенски.ч поротнипима. која у велнкој мерп даје оригпналан карактер нашем старом нравосуђу, и која ио својо) важносгн п усам.љеностн нн мало не уетуиа мешовитој поротп. Што се тпче времена. кад је поједпна врета иоЈ»оте у нас установљена, ја бпх у томе ишао много раније одг. Авакумовића. каошто сам