Delo

34S д е л о Британије. истакло на дневни ред гштање о трговинскоме уговору између Србије и Аустро-Угарске, у суседној су монархији оживеле успомене из год. 1862. и обновиле се тежње за привилегованим положајем грговинским у Србији. У Рајхсрату бечком, барон Шлумецки (садањи иредседник Рајхсрата), изјављивао је већ у седнпци од 24 марта 1879 год. да се Аустро-Угарска не може задовоњити највећим повлашћењем за своје производе при увозу у Србију, већ да се мора старатн да своје трговинске интересе заштити од сваке евентуалности, прпбављајући својему извозу нарочити прнвилеговани постунак у Србији. ДиФеренцијалне царине утврђене уговором од год. 1881, дале су међу тим сразмерно у доста ограниченој мери задовољења овим тежњама, Искључиве нривилегије царинске, под именом пограничног саобраћаја, простнру се на предмете, који 'сви скупа износе тек један двадесети део од целокупнога српскога увоза. У осталом кад је већ после закључења трговинског уговора између Србије и Велике Британије иостало неизбежно, да се трговински одиоси између наше отаџбине и суседно монархије утврде путем уговора, Аустро-Угарска се морала задовољити у главном погодбама, које су се на основу највећега повлашћења имале проширити и на Велику Британију и па остале државе. Сваки диФереицијални поступак, ма нод каквом Фирмом и ма нод каквим изговорима он био прнкривен, носи у себи повреду уговорне обавезе о највећем повлашћењу. Аустро-Угарска је с тога, морала свести своје захтеве за искључивим привнлегијама на што мању меру, како не бн изазвала протесте других држава. Из истога разлога, она је такође своје нарочите царинске привилегије распрострла поглавито на такве својо производе, којима на српским пијацама не ирети туђинска већ, било стварна било евентуална, домаћа сриска конкуренција. Јер у колпко је Аустро-Угарска налазнла веће тешкоће да свој рачун од Србије наплати па штету туђинских утакмичара, у толико је јаче сриска производња морала да поднесе терете његове исплате. На први се порлед даје одмах копстатовати, да сви предмети побројани у одељку III нрилога Б. улазе у ред оних пропзвода, којп ствара било домаћа индустрија, било најиростија