Delo

372 Д Е Л 0 му рекох после, али му ту казах : «за злато рђа не пријања ! ..» — Е та тп ваља ; то си му истину казао, — вели Митар. — Ја. После већ кажем : што непознати дописник вели то и то, одговарам му да је то лаж н клевета, и за то ћу га тужити суду... — Зар истина ? — истрча неко с питањем — Хм, да видим. . тек нек се и он уплаши. — Е, ваљано ! Па шта му још каза ? — и ту Митар крупно опсова. — Море каз7о сам му много ; каз’о сам му .. хм .. ко ће то све да упамти. Кажем ти.. ’нако .. све кратко и оштро. — Кад ли ће изаћи у новинама ? — Хм... поче капетан да се мисли : — данас сам предао. сутра полази, прекосутра стиже. . изаћи ће у соботу или недењу. Тако му вели закон. Као да нам свима уђоше мрави под кошуљу, те не можемо да се станимо на једном месту од нестрпљења : да нам је да преспавамо све те дане, па кад се пробудимо, да нам одмах падну новине на руке. Тако се у великом узбуђењу разиђосмо кућама, а сутра дан, рано из јутра, бесмо сви пред каФаном, те видесмо кад ирође поштанска двоколнца и однесе предмет наше жудње и очекивања. Наступише дани тешког чекања. Умолисмо нашег телеграФпста да удеси са својим друговима у Београду, да му они јаве жицом чим изађу новине са исиравком. Каже нам он да ће му бити јављено насигурно II ако нам изгледаху дани дугачки, опет некако брзо прође то време, те кад освану субота. а ми свн седимо на зборно место п чекамо кад ће телеграФ да се отвори. Пре осам часова пођосмо к пошганском здању, али сретосмо уз пут капетана и од њега сазнасмо да није тога дана изашло у новинама. Као да нас ноли хладном водом. Али куд се све чекало, сачекаћемо и до сутра. Освану недеља. У девет часова дотрча момак нз телеграфа са једном цедуљицом и даде је канетану, који сеђаше с нама нред каФаном. Док каиетан разгледа хартију мн муг