Delo

506 Д Е ,1 0 пет дана, Г4—8 сеп.) и свако, ко га је познавао, утркивао се да му ово бављење учшш jhto пријатнијим, а i:o га није позиавао, трчао је да га види, да с њим говори, те да се сам лично уверн о свима оним реткнм особинама које га красе, и о којима је тако много c.iyiuao. Леднога дана извезао се са г.г. НоваковиI.cm, Кокачевићем, Милићевићем u др. до Младеновца, и разгледао ону лепу околину. Ту је код Црквина видео u онај камен, белег Впсоког СтеФана где је душу испустио, што је онако дирл.ивнм речима на томе белегу урезано. Чнм се време проленшало, кренуо се (9 септ.) да нроиутује по Србији, и бно је у Крагујекцу, Краљеву, Жичи, Врњцнма, -1>убостињи, Крушевцу, Нншу п Пироту. Скочио је на два дана и у Софију, и одатле се вратио у Бсоград. Па нуту су га дочекнвали и иснраћали сви, а нарочито проФесори и калу1>ери, оном пажњом, каква му и приличн. Осим тога г. Јагић је ужикао гледајући кнтњасту Шумадију, лепу Мораву u шумну Иингаву са велнчанственом Сићевачк^м Клисуром. Са келнком је пажњом разгледао нове зграде као крагујекачку гимназију јтојјолнкница ннје тога дана радила) н цркву, нишку цркву, н др. а нарочито ее зауставио на днвннм Фреекама Д1»евне Жиче, које још нису нашле свога оцењивача, иити су носле честитог владике Јанићнја нашле ктитора којп ће нх рестаурирати. Љубостпњски жиbouhc је мање важан, а на крушевачкој цркви га иикако и нема. Са пијететон је разгледао u Ђеле-кулу у Нишу над којом јс онако лспо и укусно направљена она зградпца. На овоме путу пратилл су ra г г. М* Ђ. Милићевнћ и Љуб. Стојановић. По повратку у Београд задржао се овде још два дана f 17 н 18 сент.). У очи поласка члановп Академије, проФесори Велике Школе и ироФееорп срсдњих школа нриредили су у част његову вечеру на којој је блло преко 61 особа и где су у пријатном разговору н не ван.у провели до после пола ноћи. Из Београда је г. Јагић отишао (\ 9 сеп.) у Фрушку Гору да ноходн свога нрпјатеља арх. Руварца, u узгред је још свратио у Опог.о п у Крушедол, на се преко Пеште вратио својима у Беч. Лко је г. Јагићу бављеи.е у Србнји достаBit.io uo.ia онога задовољства, колико су га имали сви они који еу ra овде видели, онда смо тврдо уверени да lie нам он онет скоро доћи. Љ. Два пона доцента. — Паш цењени сарадшп: др. Мнлан Решетар пост вљен је нсдавно за нрив. доцента за елов филологнју у бсчК 'М университету. A у лајпшпиком ог иорена је опег катедра за југословеиеку flap. li'јесију, те је иоверена иознатом пнсцу о нашпм нар. песмама др. Аамусу Серензену, који је ради тога и наимсноваи доцентом тога университета. Ми обојици од срца честитамо. Трајко Китанчев. — Бугарски варод оилакује не/авну емрт свога књчжевиииа иесоика и пародпога борца Трајка Китанчева, воји је и пером у pj ци и речју радио па нросвећивању свога парода u буђпБу свести његове н као паставц к и као народни заступиик н као књчжеввик. Као паставаик у Петронавловској духовној сенипарији еаставио је »Историју бушрске литераT}jpe,€ која је осгала у рукоииеу. Он ue долази у ред оппх који хитају да своје умие радоио што пре изнесу ua јавност, с тога је сразмерно мало радова његових н штампано. Превео је и Сервапгесова „Дон-Кихотеи н ирви том Беклопс Псгорије цивилизације (Пловшв, 404 стр.). Бугарска »Мист.лк11 донела је у свесци за август његову баладу „Дедо Нсдћлчо*, коју је снсиао ирема нар. веровању у заи. Маћедонији о Краљевићу Марку, који чека дап кад Ке да ожнви. Китаичсв се учио у московском уииверснтсту; био је и ирсдселиик мпћедоискога друшгва. Доиао је затвора због иеке замишљепе завере, то се ту и i ооолсо. Рођеп јс год. 18о8. у с лу Подмочапима, а умро 1. anrvста ове годиие.

» Антон Оушник. -- 12. августа умро је Словснцима мање галеитоваи, али ииак врло марљив књижевии радник Аптон Сушник. Кад се има још на уму, да је као корсктор имао да се борн за одржање cnora .живога; опда његове кратке цртице и слике још јачн привлаче чнтаоца. У „Слопапској књижницн" св. 41. штамиапа је њсгова ирза овећа сли ка Posavček (стр. 83), која пајбољс казује врлиие и мане пишчепе. „Dom in Svet“ у 18. броју донео је пик две њсгове леие цртице Р r v i i d e j a 1 н S г e č п a v r n i t e v. Јосип .Јендоншек. — Слопеизчки народ изгубио је иедавпо, 7. сеитембра, још јед| ога cnora просвсгнога радпика, којвјесвојпм зиањем мпого користио мароду свом. Децдопшск је родом из Рогаца (Ројича), а школоиао се у Цељу, Марибору u Грацу, у ком јс иоходио университет учећи клаенчну и слоиснску ФНЛОЛОГНЈу. Нокојиик јс бно IIроФссором гчмпасијскин у Нељаку. Радио је и на књизн. 1899. годипс издао је за Немце „Словенску гр'матику“, аснремиоје н „Слопепску читапку*, али му оста у рукопису. Пнсао јс о Сломшеку, а бавио се доста и словеиачким језиком чистећн ra од т\ђица. Умро јс у 42. го tiini f Луј Ластср. Септембра 16. умро је знаменити, н не само свем ученом свету но п широј публпци п .Triipone п Лмерике добро нознати Француски научник Луј Пастер. Он је отац, творац Сактериологнје} која јс н у хнрургнјп li у медицинн всћ толпки прсврат учинила. Пастерова гснпјалпа открића дала еу већ ,.о данас и у хирЈргнјч и у мсдицини рссултате, о којима ее цре ни сан.атн није могло, а нут који је он указао и којим данас иду толикп нспптивачи п науч