Delo

507 В Е Л Е III К Е iiIIii.ii свега света обсКава још много таквих добитака и рссултата. Кох, Беринг, 1*у, Никсра, Мараљнјано, Китазато — сви су онн Пастерови Ijaun и учсници. Настср јс н.ихов генијални родоначелник ! Антисептика со родила пз н.егових откриКа ! Прва знаменитија нснитнван.а Пастерова су — иснитивање нроцеса <q>en>a и труљења. До Пастера со нроцео врења објашњавао но теорпји Либига као ресултат делован.а беланчевинастих или азотастих материја на шеКер, које се растварају нод угнцајем ваздуха. Кисеоник ваздуха бноје, дакле, једнни узрок тога појава Квасац, по м.пил.ењу Либнга, нроизводн врењс за то, што је иајпре бно у додпру с ваздухом ; иочнњуКи да се раствара, он делује на шећер, u врењс онда настаје. Пастер је дошао ш мисао, да врење долазп отуда, што оно органско биКе, које се зове Ферментом (квасцем), ночиње ноказнватн појаве живота: врење је, дакле, ресултат живота, а не распадан.а н смрти. У квасцу су гл.ивпце, које живе, мпоже (*е, деле, п тај њнхов ннтенснван жпвот раств >ра шеКер у угл.ену киселнну и алкохол. Својим огледима Пастер је доказао, да врења не може бити без квлеца — мнкроскоискога бнКа које прнпада бил.ном свету, н даживоттога биКа рађа све појаве које нри врењу онажамо. Сличне пој >ве бивају н при труљењу. Раснадање нзумрлих животних ткан.а додази од живота малих, онаких биКа као што су Ферменти од којнх долази врење. Мисао о том постојала је н пре Паетсра. али као ненотврђена одбачена је, и Либиг је с норугом писао у својим „Хемнјским лекцијама“: „Лјудп, којн хоКе да објасне труљење плн распадање животннх сунетанцнја микросконским организмима у њимараде каодецакоја објацгњавају брзину тока Рајне кретањем водемпчнпх точкова нзмеђу Мајнца п Нпнгена“.“ Иенитнвање жнвота микроскопских органнзама довело је Па тера право пред питање : о спонтаиом, самом од себе постанку организама. Откуд тих микросконских организама, како оии посгају ? Тада је баш чувенп Пуше нравио огледе н настојавао доказати : да за постанак тнх малих организама нису потребне никакве клипе. II доиста огледи Пуше-а биди су толпко уверл.нвн. да је в Кина научнлка ночела ссроватн у снонтанп постанак живих биКа Међу тим Пастер је ту теорију cnoj.iM нсобично тачним н вепггим огледима — просто уиинггио. Он је доказао да жпвога биКа без клице нема, и да тпх клица има свуда, и у ваздуху. н свуда: негде нх је више, а негдс мање, нпр. у всликим внсинама jie.taтивно врло мало. . Овн огледи Пастерови, који су доказали нрпеутност клпца, које пропзводе врен.с п труљење, одмах су се одазвалн благотворно на — хнрургпју, где јс као природна ноеледица дошла антисеатнчка метода Листерова. Наравпо да еу се онн одазвали врло повол.но п на унутрашњу медицнну, на натологију. Унутрашња мсдицппа није само посредно брала нлодове oi гснијалних Пастеровнх откриКа. Паетер је евоја испнтивања настанио на самом медицннском терену. Ои је сам отиочео 11пз испнтивања о узроцима japa■iuu~r полестн, на је за неке, путем којим јс всК пошао био, нашао п лек. Нрво неннтивање н.егово у том ногледу било је исгштивање сиСирске >cyic У крви животиња, које су од сибирске куге бодовале, нашао је Давен бацпле који су нодсеКали својим обликом иа Фсрмент ... врења, која је описао Настер. Давен је тим бакцилнма нриписивао узрок сибнрске куге, алн огледи другнх научника нпсу нотврдили огдеде Давенове. Убризгавање крви животиња, угинулих од куге сибирске, у веие другнх жнвотпња, изазнвало је симптоме болести и брзусмрт, алн у крви ових ж 'вотнња ннје се нпкако могло nalin онпх Давенових бацила, теје тако изншло, да болест н смрт од снбирскв куге пе нроизводс мпкроорганнзмн ио некп житки други отровн, који су непознагп. Да би решно то нитање : да ли болест нроизводе оин Давенови бацилуСн, нлп опа житка средина у којој се онп иалазе, Пастер је бацпле изоловао п ирон ч-но нх у вештачки спремљене течностн, где су мнкроорганизмп живелн, множнлн се и образовали колонпје ; од овах колонцја један малн део прсносио се у другз опет таке течностн, где ове жнвотињице могу живетн и множити се, па се одатле, нстим начином, после оиет одвајао један део итд. После неколико таких иреноса било је сигурно, да нема нн трага од оне течности, у којој јо била прва колонија. Тако су се добивале тако зване „чисте културеи, с којнма су се заражавале здраве животиње и од војих су оне одмах гинуле са свима симптомима сибирокс куге. У њиховој крви нспитивач је нашао масу Давенових животињица. Пспитујући својства њихова Цастор је објаснио п гај чудновати «акат, за што испнтивачн ннсу нашли ове животињнце у крвн оннх животнња које су угинуле од вештачки пренесено спбнрске куге на њнх. Микрооргаин iMii, који пронзводе гу болест, раснадају се п губе своје жпвотнс особино после 24 сага откад животиња угнно. Тада у крви пропиче други агенс, гакозвапн сентичкн внбрион. Пспитивачн, који оу оглоде Давенове провсравали узимали су крв од животнња угинулнх пре 24— 48 сата, и услсд тога онп нису у крви налазилп микроорганизме, те пнеу на друге жпвотиње нп ир “носилн сибирску кугу него септикомцју. Овим радовима Настер јо уларио те.чсљ бактсрнолотјн п показао нстннскн пут којпм нал.а ићи у иснитнвању својстава мнкроорганизама н њпхова утпццја на жпвотпњс којс сс нспитују. Ово иснитпвање снбирскс куге Пастср је допунио нсинтпвањем иачина којим се највороватннјо з >ражују жн-