Delo

ЈЕДНА ГЛАВА 113 ПСТОРНЈЕ 265 шићевп из раннјих годнна: свн завршују теоријом, која се ослан.а на прнчање Константиново, на всру узето како су била само још два племсна поред Словена, срнско u хрвагско н да овој деобн на двоје, овому дуалисму још онда одговараху два главна диалекга: штокавски-сриски, чакавски-хрватски диалекат. Миклошпћ је своје мишљење нзнео у Lautlehre (1852) стр. VIII— IX које је завршио речнма: „Малене су разлике између српскога н хрватскога учиниле да о њима заједно раснрављами. Миклошић је дакле 1852. год. мислно да су између оба диалекга разлике тако малене, да их сме уједно нроучавати. Још је исте назоре пмао код словачкога. За то у толико необпчније нзгледа његово гледиште, Koje он заузима у доцнијим издањима свогл. дела, као шго ће се одмах видети, према овом иитању. Своје напомене о разликама нзмеђу штокавскога и чакавскога дналекта, изложене у чланку „Срби сви свудац (Ковчежпћ 18L9.), спроводи Вук Караџић, који није историски из)чавао јужнословенске диалекте: „Свак може видјетп да су ове разлике, кад се говори о два различна језика н народа, врло малене: а још кад се узме да их је највише могло и морало постати у пашијем краЈевима (ношто су се Срби н Хрвати амо доселнлн) за хиљаду н двјеста година, тако врло ласно може битн да су Срби н Хрвати, кад су сс амо доселилп, билп један народ под два различна имена.“ Својим је здравнм разумом Вук дошао, као што се види, да истину именује иравим јој нменом. 11. Вук, један од она три светила јужнословенске лингвпстике, у ово се питање није више упуштао. Од вредностп је међу тим пратити даље Данпчићсве п Миклошпћеве кораке. Према ондашњим прпликама, за Даничића у Београду беше немогућно, да би се могао дубље упуштати у проучавање прошлости срнско-хрватскога језика, истом онда добп обилату грађу за то из дубЈ>овачко-далматинске књижевности, кад се нЈ)еселио бно у Загреб. Вавећи се овима студијама, из којих је нотекла н његова Историја облика, стекао је уверење, судећн према утицајима међусобних односа, што трајаху читаве векове и према променама што се догоднше у народу, који чнни срнско-хрватеку целину, да не може одвојнги онако сриски од хрвагскога, као што је то ире огледао (Гласник Срн. Учен друш., књ. IX). У исго је доба нашао, да се с именима игго данас вЈ»еде, не поклаиају диалектичке разлике, које се могу уочити, п да од онога мешања народа за читава столећа п пз онога процеса обнављања (препоЈ)ођаја), што јс за тим наступио. имамо као последњи видан ресултаг нростран иојас оног, што је у језнку заједничко, тако да сада најбоље одговаЈ>а нстпни. главној меги нашсг изучавања, ако се пође од иотиунс |)авноиравности пмена, узимајући да је језик сам но себи скроз истп. Пшпућн расправу. „Прилог за исторнју акцеигуације хрватске или српске“, Даничић јс објавио ово уверење у XX књизи Racla; а још је речитије исказао своје гледпште у пајвећем му делу, Академиском Речнику, на историској основп основаноме. Човек, којн бп се поводио за струјом јавнога мншљења, који бн тежпо