Delo

Ž68 Д Е Л 0 чај са ш£ и шт. Да је некада шК било рашнреннје, у то не треба сумњати; само није бнло иотребно стару чакавштину гледатн у шК. X У неким кореннма с иалатални.м почецима пма место коренитога A (обичног е) ееверно-далматинеки чакавски дпалекат (не тако одлучно као онај у Хрватској) — а на нр. ирпјати, начати, jasun, жајан. То зна помало п стари језик дубровачкн. Још Др. Решетар, пишући споменуту расправу, не беше слободан од чакавске бојазни за Дубровнпк, с тога рече о преласку a у ја у колико има свезе с глаголима, да је ио „обема дијалектима заједнички глас“ (Archiv ХШ 101); у свима )е другим случајима само чакавскому властига замена л с ја. Нз овога се примера најбоље види, каких се извијања човек мора латити, само ако хоће да добије два преградом одељена диалекта, дакле иријати је српско и хрватско, начати само хрватско ! Има међу тим доиста нримера. да понеки чакавац не употребљава облик начати, као што ни свима штокавцима није позната Форма иријати, па се тако долазп до закључка, да је у свеколикој југозанадноЈ области местимице било раширено ја за а, јер су новија диалсктолошка испитивања доказала, да је и горнчкому u корушкому (словеначким диалештша) био познат псти такав гласовни прелаз. ('СВРШИЋЕ СЕ)