Delo

СУМОРНА МИСАО (Јован Гаврило Сајдл) Са свих страна радост навалила на ме7 II ружичне замке разапете стоје ; Ал’ за праву радост за безбригу праву И весео живот — не зна срце моје. II ја чујем шапат, у сред звеке чаша, Кад нектаром друштво живот дерни слади Овде игра, песма, радост и в сеже, А на другој страни умиру од глади ! И кад бројнм своје сиромашко благо, Па захвалим Богу из дубине груди, Што ми моје труде ио награди илаћа Осећај се чудан у мени иробуди : Залогај ми худи заседне у грлу, Умукне снокојство, умртве се нади ; Јер ја имам хлеба, без крвава зиоја, И на другој страни умиру од гладн ! II кад грлим л>убу, грлим чедо своје, Све благо на свету, пун чедне милоштет Осећам и тада неку тугу тајну, Да ми ипак нешто недостаје јоште ; Да не буду гладни, нн голи, ни боси, Моја мушка рука неуморно радп ; Благо оном, ко се за то двоје бори ! А на другој странп умиру од глади I