Delo

274 д е л о сада ради на лпквидацији Турске ! Пма иуно сумњпвих околностн, које наводе на веровање, да су Енглезп кривп плп заслужнп, како се узме, за јерменскп отиор у М. Азији, садањп грађански рат п демонстрацпје јерменске у Цариграду: да онп подстпчу Јермене п морално их храбре. Енглески листовп нуни су страховптпх детаља о масакрпрању хришћана у м. Азијп, а штамна је десна рука дппломацпјп енглеској. Ову сумњу појачава и писмо руског посланика код Порте, Нелпдова, патрпјарху јерменском у Цариграду, кривећп у њему много Јермене за покоље u буне, п тражећи од патријарха да он својпм утецајем стпша своје земљаке, који иолажу нсоправдане нретенснје на заштпту велпких сила Потражпмо ли узрока оваквом енглеском држању, наћпћемо га у узајамном и универзалном карактеру интереса данашњпх културних народа, у ономе, што смо у прошломе 6pojy „Дела“ наговестили. Енглеској требају одрешене руке у Источној Азији да бп поправила свој ноложај u надокнаднила морални губитак, претрпљен у кинеско-јапанском рагу. РуеиЈИ треба датп пуне руке носла на другој страни, да бп се њен угецај из Кине лакше потиснути могао ; треба растурити рускокинески споразум u не сачекати неспреман довршетак сибпрске железнпце. Буде ли се нак деФинптивно решавала судба Турске Енглеској не гине Мисир, јер од протектората до анексије само је један корак. Источна Азија а за тим Мисор диктовалп су енглеској динломацији, иоред хуманитета, кош овде игра безначајну улогу, да се тако ватрено прихвати јерменско пнтање. Свакако је u један споредан разлог био ту, идеја о јерменској самосталној државп, која би имала утецаја п на Јермене у Русији. Тиме би се Русији дало такође посла и у М. Азији u својој рођеној терпторији. - Све остале пак заинтересоване силе хтеле би да одложе решење псточнога нитања, — свима јс сада незгодаи тренутак. Русија из истнх разлога брани интегритет Турске, из којих Енглеска жели ликвидацију, — њој греба времена да у Кини и Kopejn учврсти свој положај п ни.је јој до заплета на Истоку. Аустрија, која се још налази и у сретном иоложају beati possidentes, не могући да рачуна на енглеско нријатељство, које је сувнше снекулативно, не може ни желеги сада решавање источнога шггања, јер је једногласност интереса двојног савеза далеко и опробанија и реалнија но тројнога. За Немачку, држећи се Бизмаркове иолитике, који не би дао ни једпог пруског гренадира за балканске ствари, не би морао да важи casus foederis и у источном питању. Она би радо уверила Русију да им се интересн не косе н будећн суревњивост код Француза ваљда би успела да растури двојнц савез н тиме скинула с дневнога реда нптање о реванжу н Елзасу и Лотрингији. Страх од неизвесности исхода овакога рата, послсднца његових, војна неспрема за њ, љубав к миру итд. само су секундарнп узроци са којих се жели да се оцложн решавање судбине Турске. Свс велеспле, сем Енглеске, желе, дакле, категорички да се очува мир на Истоку. Два су средства да се циљ постнгне угушитн грађански рат у М. Азији u датн реФорме у целој отоманској