Delo

290 Д Е Л 0 Радост п дика Хрватском роду Слава ој слава Башему году! (Кад пјесма престане, ступи прва вила, киаарство напрпјед и про говорнј. Кипарство: Од сестара најстарија Ја се клањам Твојој славп ; Мом умпјећу колијевка је У пстинн u наравп. Ја природн живот дајем Споменике градим свнјета, На олтару Твојем ето Да ти служп моје длпјето. Сликарство: Ко прољеће у природи Шаренплом цвпјеће кити, Moie боје Тебп служе Да н})Оцвјеташ кроз њпх u Ти ! Што пјесничка душа снз^је, То по менп живјет пма; Што му душа пророкује, Но менн се људства прима. Г л а з б а: Ко што ронац у дубпне морске Запути се, да бпсерје тражп; На дну душе п мени је станак Л\едно савјест вјечну стражу стражи. Ја сам души, шго је сан жнвоту, Ја ју крепим, ио мени се дпже II кроз сФере чисте хармоније Но мепи се душе рају блпже. С тог ме ирими у криоце своје, Мајко блага, харно чедо твоје ! II л е с: Уз сестрицу глазбу слађаним ритмом Бодим ја коло земљицом свом Ножице хитре }>адо ме слиједе Хрватски вијск ме љубио дом. Бидљиви нзЈ>аз радости ја сам, А п љеиоте вјечите знак; Б})х збиље свјетске весело титрам Сунчаним трацим златеЈш зрак.