Delo

КРИТИКА II БНКЈШОГРАФИЈА 299 каснијим писцима међу основе на а : В.њчета, АндретЧ. — У лнстинама се находе рашпрени адверби, заменице н речце с но, зи, ђс, ре: каконо, този, вакиие, \лкоре, н таконози. Зи сс умеће у саму оспову: u»Brbз'ћхк ; у јекавским крајевима се зи сматра за реФлскс Аорист за потенцпал уиотребљаван бнва ценан : не би uscb емо, да Gu eu емо дали. Дубров лпстнне имају п својих речи а често долазе и туђице илп неупотребљаване као хижа за куКа узета нз босанске листине. Особнне су речннка дубров. лнстина : не$м'ктелиство, Bt>CTi> ‘scientia’, вид'\> ‘certe’, словинвски-срп. језнк ; многобројни талијанпсмн : барика, комишиони, можХд, протестати, стран\,р, тХрма, облегати. Дубровачкп нпсари узнмају нзразе за ве]»у и обреде у иравославних у обпчају, поглавито што су то нзрази црквенословенскн : Исус амини ; Иван п Ирод ио новогрч. изговору. У сннтактичном погледу нма много погрешака у дубр. листннама Xl\: в., које ;е лако објаснити, кад се зна, да их нисаху племићи талнјанском внчннјп но српском п црквенословенском; такп су случаји неправнлне употребе иредлога: \мдb u*ni>кина градиска, си д$бровчаноми (ilat. pl.), ei> cebrSio м^ченике П])едлог оди с ioe. : W4i> вашеми ириињстшо нтд. од\> иостало ирема талијанск. <li нз правилнога о. Пз талијанског јс особина дубровачкога дпал. узимати предлог с инф. : за аочтити те, за Хгоднти вами ; длље инфннитив с будем : када хот\>ти б$д$. Но што су пнсарн у државној каннеларијн дубровачкој бплн мештани, а који су често пнсалн ћпр и за домаће потребе, може се закључитп, да је диалекат, којим су ппсали, бло дубровачки, па бпло писано нпсмо херцегу св. Саве или босан. краљу или деспоту у Србији и да се тај дпалекат досга одваја од диалскага, у којима иисма ових кнезова Дубровнику унућена беху пнсака. А шго се није ни сад као ни пре баш много одвајао дубр. диалекат од херцеговачкога, узети треба, да је пре XVI п XVII в. овај дпалекат још ближи бно херцеговачком. Одрицати језику дубров. листина, што нема одлнка говора дубровачкога садашњег, да се није говорио у Дубровнику — то никако није умесно. Други за нас врло знатан носао: „Једну главу из нсторије јужнословенскнх језика“ II. Јагића дајемо чнтаоцима у сри. преводу. Нарочпто је од вредности и трећи носао. критнчка студпја 13. Облака нод натнисом „Нсколпко глава из бугарске граматнкец (Arch. XVII., стрг 1*29. —185. 430,-477.), Овај је чланак израдпо Облач у облику реценсије пзнев ноиравке н донуне познатом делу А. Кплине : Studiia nad historiја jezvka bulgarskiego Krakow, 1891, czecć I. 385 стр. II. 205. (онггампаном из Rozpravj i sprawozdania akadem. umjejetnosći wyd/,. pliil). Држећи ce споменутога дсла, Облак je ссбп ставио у задагак да онајзанимљивијим одељцима из науке о гласовпма п облицнма бугарскога језнка рече неколнко речи, крнтички проираћајући Калнннно расправ' љање, местнмпце га допуњавајућн и иенрављајућн. II ако је Калина у својем делу изнео све што му је могло доћп до руке, да расвегли нсто-