Delo

300 Д Е Л 0 рцски развитак бугарскога језпка, те му је оно у једну руку „исторнска граматпка бугарскога“, Облак находи, да се Калина није могао послужити богатим диалектолошким градивом, шго је угледало света у исто доба с Калининпм „студијама“ или мало после њих, а које бп му много номогло при објашљењу многнх иојава и лпнгвнстичких одношаја. Така се грађа находи у збиркама стнограФ. материјала Илнјева, Шапкарова, па у „Књижицама за иочит ’ н „Сборнику“ бугарскога лшпистарства просвете (нод редакцијом Шпшманова), и другим мање поузданим збиркама. Али ни многе старпје ствари ннје употребпо Калина, ослонивши се само на неколнке збпрке (Миладивоваца. Верковпћа, Јастребова, у Период- Списан.). Још бп понеку ногрешку пзбегао, да је Калина знао за монограФију Донева о источнобугарском диалекту, Л1нлетићеву о псторијп деклннацпје у бугарском, Матова „За исторплта на новоблгг. грам.“ свс раДове, којп су пре JberoBa рада угледали света. Овај је оглед Калинин био одиста смео: није шалнп посао нредузегп писати историју језпка бугарскога, коју ннје смео нико лредузети од gons bulgarica. Као што вели Облак, и као што су н други зналци раннје рекли, Калинино дело нпје у многим тачкама одговарало захтевпма, који се стављају једној историји језика. Пстнна, у њем су изнес-ене многе црге и особине дналектнчке, али геограФСка им рашпреност и доследна застунњеноет но диалектима ннје изнесена или су то само спорадички случаји, јер до чега стоји одредити погодбе за прједине нромене и јвихово објаш1вење о том нас Калнннно дело не може обавестити. Тому је много крив п сам недовољан материјал с којим је Калина располагао. Због овога je посао изишао нравн мозаик — често набрајање имена геограФСких. Калина je нутовао по бугарским крајевима, да на мссту нроучи диактолошке одношаје и сабира грађу; али се на свој материјал врло ретко нозива. Из путова1ва је бар могао нзвући толику корисг, да схвати у каквом одношају с/гоје нравн гласовн живог језика нрема оној крпежп у ортограФији, којом су запнсани многи текстовн. — Нешто боље унотребљена је грађа из сноменика бугарскога јсзика, и ако су и ту нропуштени неки знатн i сноменици издани Нрајсом, ШаФариком, Срезневскнм и Венелнном. То је до душс Калина надокнадпо, шго је у путу по Бугарској (у Софији п Пловдину) проучио впше од 100 пснознатих н необјављсних сноменнка бугарскнх, Главна је заслуга Калннина у то.м, што је не само нрнкупно диалектичке особнне садашњег бугарског, него и што се трудио да им пратн развнтак у средњо-бугарскпм сноменпцнма. Тако пак ноступ хјући могао је нрикунити доказе за то, да се главнс особине бугарскнх диалеката простпру у најстарије доба бугарске писмености. Облак нак држи, да нијс гребало остати на средЈво-бугарским сноменицима , пошто Калина старо-словенскп узима као маћедонски диалекаг — бугарски, него ирећи у својем расправљању п на словенске — нанонске споменике. Псто би гпко боље бчло, да се нустио у нроучаваље нарочито сноменика с великом мсшавино.м народнога језика, у место што је бележио лЈнога од-