Delo

КРПТиКА II ВИВЛНОГРАФИЈА 301 ступања од старословенскога у гласовима и т. д. Пошго су средњобугарскн споменицп већино.м нздавани у одломцима, тешко је разлнковатн оно, шго се говорпло, од обнчне граФике, отуда пак различно одређивање квалитета неких гласова у Миклошића н Лескина. Критпка у обрадп оваког градива много заостаје иза саме грађе: често су тумачења површна. многе појаве одвојено посматране, не на правом им месту. Опажа се оскудица у наралелама нз других словенскихјезпка, нарочпто из српског н словенског. јер би отуд узеге паралеле бнле умесниЈе него ли пољске, које ногрешно наводн. мислећи да су привидно пстим процесима не сасвим други но нсти узроци. Опажа се да нисац много верује оному, што је написано. ОртограФСке навнке, или пнсарске погрешке бивају узимане за израз пзговараних гласова Не опажа се никаких критичких погледа на нерационалну и нетачну оргограФнју у неким бугарским збпркама уиотреб.Ђавану. У оваком uoслу, разуме се, могло се поткрасти u нехотпчних грешака, јерје човек грешан створ. Облак је пстакао најзнатније моменте пз науке о гласовима u обднцима за псторпју бугарскога, те је могућно према њима представнти прцближно, како је текао развитак језпка у опће u дпалеката ионаособ. Носнп самогласнпцп (д; и л). Калпна је судбпнн носних самогласннка и њпховпх реФдекса посвегпо некпх шесст сграна, али се ипак објашњење не може сматрати псцрнпо u тачно. — Данас се њ чува у ‫дг<, thHiAue, гангливит, окЂнтм, блл>нда и т. д. (прпмери пз ћостурске околпне). Облак je наЗал чуо у grnd’a sakande у суховско.ч днадекту. За а нма наир. назал звентел. лендина. аенгавац, телента; унесено ж на псторпјскп неоиравдано место: вентар, врентено пз костурског краја, у суховском. дпалекту р ntel, а у бугар. јеванђељу пз ХП.—XIII. в. ИАтелЂСекундаран носни самогласник находп се у гегском диалекту арбанашкога (Gust. Maver, Alb. Studien III.). — 0 рпнесму треба наноменути 1.. није познат у јужнпм маћедонскпм диалектпма свима, већ само око Сухог (петочно од Солуна) н око Костура с Корчом; 2. оба се носна самогласна у дпалектииа са сачуванпм ринесмом потнуно разликују, мешајући се у унотребп онамо, где стоје место чистих самогласника. — Ринесам нас упућује, где треба тражпти пшеђу маћедонеких диалеката домовину старословенском — црквеном. У овом је погледу bji.io старпнска разлнка, а судећп по ХШ слова Грпгор. Нанзијанскога доиире доу X. век; 3. Ринесам се чува само у затвореним слоговпма коренитим. ређе суФиксалним, никад у огвореннм ни на крају речн (упор. по.ђски. у чијим су диалектима назалн у иоследњим слогови.ма ирсшли у чисте самогласнпке). — Има остагака рипесма и у другим маћедон. диалектпма: у охридском ренде (3. л. једн.), девендесет (девет), и]>екодримском : иендесет, воденском и мгленском: ренд, мл>ндд>р. нсто гако у кукушком, струмичком, демнрхнсарском. невроконском, ајваговском. разградском. У Брацигову (код Пештере) досе.Ђеннци су пз костурске околнне и чувају насаде. У дебарском дпалекгу нема носних самогласнпка сем у нозајми-