Delo

Д Е Л 0 ЗС2 цама: манджа, трандафил. и словеначки дпалекат у Гаилској долпнп има да се л реФлектује с en. пак увек с о замењује, а пољскп диалекти носалпо е замењују простпм самогласппком. Калина зарад објашњења насала у маћедонском скреће иажњу на преглас пољскпх насала : zonb zenba, Облак велп да међу њпма не може битп нпкаке свезе а пзузеци као семоота, ренка, менчно пре ћо бпгп да су нетачно заппсанп, по што нп Мзтов, нп Новаковић нп Драганов не дају иотврде у публпкованој грађп. Исто је тако погрешно тумачен мендр. облпк који спомиње Грпгоровнч у Очер. пушеств. нити је пак лако изпћп на крај с ленх н ремб узајмљених у другим језицима, јер Словенп само изговарају лока, а несловенн лгнга арб. мутан глас близак је к е (е), отуда на геогр. картама е. Гласовп у јандза ( = |лза) јантт>рва (iат/ш) иреибнца (га])лб-) не одгоBapaiy пољским гласовима у clonb—denbu, по што овде нпје узрок квантитета ироменп као у иољском но ј. За старо љ> сви диалектп са сачувинпм рпнесмом пмају ђк и rL.« плп n m плп an, am а не on. Објашњење on у ottonde не стојп у свези с носним реФлексима, као што то сведочв) сложене партикуле у север. маћедон. диалектпма otonde otovde где је ot-onde *ом>-д1 и овде: ^овц-д^ћ — Према овпм сведоџбама Облак сумња, да је насала било у бугарскоме у ХП. в. јер данашња велика разлпка нзмсђу јужних маћедонских и свих осталих дпалеката доиире у ХП в. те није хронолошка колнко локална (диалектичка) особина. У Душанововој грч. листини има насала: (ГоиупихтуЈс, JZcpevfroffAatjoc, пдшсох^е^гј. к. се у бугарском замењује с ђ. а, о, али је ђ најчешће: гогово у свима источним диалектима, за тим у јужним н поточ. маћедонским говорима (солунскн, кукушки мгленски, воденски, лерннски, ресенскп, костурски иа охридски, струмички, демирхисарски, неврокоиски), за тим у западним крајевнма бугарских земаља: у софиској, видинској и врацанској покрајини. Изузетак је у том, што источни и.ма ђ без обзира на акценат и положаЈ носнога самог. у речп, док .маћедонски имау срединп речи ђ, на крају а за лц софиски и видински акценговано л—ђ, неакцентовано а, као што се находи местимице у источним диалектима (габровски котелски, хасковски, сливенски. панађурпшки — по сведочанству Цонева) У средњнм и северним маћедонским диалектима и суседнима им бугареким се изговара као а (Велес, Штип, Битољ, Иустендил, Самоков, Газлог, Џумаја, Дуиница, Орханнје, Корча Сер. н Централна Средња Гора). У Кратову је обично у, ређе а. Ченински л; наглашено о, ненаглашено а, дебар. диалекат има о и а, родопскн — рупчански исто гако, а ахЂрчелебиски н.ма у наглаш. слоговима оа, у неиаглашеннм а. — Калина всли да се у Фонетички из развкло у бугарском иреко on, о — сужавањем као у нољ. и румун. Ово је у по мишљењу Облакову српски глас, као што сведочи и раширеност му (трнскп, брезнички, царибродски, ломски. кратовски, кумановски), а у ж се се чујс у куГха но целој МаћсдониЈи осим најјужнијега јој дела, у прнлпп- гово|»у нма п у у кус, гуска, усудиле, мученици, мудро, ооружан п т. д. ,\ Верк. збпрцп биће у п у сереском говору: судим, мудро. путнн-