Delo

КРИТНКА II БИБДИОГРАФИЈА ке, мушкото, рубове п т. д. док суседни солунски, ајватовски, суховски, демирхисарски говори имају г: чак у има и у родоп диалектима напр. ахгр-челебиском: јуруже. — Друкчнје треба узимати у у ст. словен. н у источннм дналектнма, по шго је у праслов. иило гласовних дублета као што сведочи словенач. nujuo нољ. nudzić, слов. gnusno нољ. guus’ иу, ст. слов. ноужда, ноудити, гноушати са. соум1>н\јти — све дакле нримери који у нстом или у слогу за овим нмају n плн m. то је била диси.милација слогова: *n о n d j а: *и u d ј а mense n-i>cb: .нкслц!. = иом^нљти: поминут[, (руско). Али оно често оу = Лч у Marian cod. није могућно другојаче објасннтн но српским у гицајсм, као оно оу у Supras. cod — дачким му пореклом. У Зогр. јеванђ. оу ie ногрешно ностало асоцпјацнјом са оу шго цде за њпм. II у средњобуг. сиоменнцпма нма примера за оу у чнје бугар. норекло Калина не сумња (Струм. октоих: силок>, и.ЈЂггш, у Берлинск. зборнику од 17 примера у наставку л је замењено с оу у нет примера.) За руконисе мисли Облак, да треба претноставнти да су оу добили из српскпх ирегледа или од срп. пренисивача, u ако је у средњем веку српски утицај на маћедонски могао бити сплнпјп. У средњобугар. сномецицима Х1П—XVI в. пма а = Лч само на крају, од XVI в, u у коренитом делу речи љ за љ се раније јавља — у XII в., као шго сведочи употреба <v> за i>, l (јеванђеље Григоровићево; Загребач. октоих — у средини речи ђ, на крају а нод утицајем говор. језика). Калина наводи четири о за <к, све саме погрешке, јер је оу н S могло бити у нпсању непотиуно изведено: нити је о = * у Cođ. Mariau, Синај. псалт. у којој свези. будућије ногрешка, с дебарскпм о, jep би се реФлекса пзговарању * као о морало наћп у доцннјим рукописпма. Немогућно је е из а преко т> после ј: није Фонегички, но аналогијом пренесено пз осталпх облнка. Калнна ногрешно доводи у генетнчко-историску свезу реФлексе нз & посгале: није а и о из љ основа за i>, већ љ место б у родоп. говорима развпјало о п а, ако је бно акценат на љ: ного-та, главоа-та (асс. sing.). Ово сведочи н нсторнја речн у среди : од XII в. имају љ, не о н а; истом доцније и ови гласовн. кад н а за 'L U3 I>. Према замени <v> Калина дели дналекте у пет група, ата деоба не одговара стању ствари, jep су иојаве из разнпх диалеката у једно скунљене: четирп груне нигде не ностоје- Различито језиково попашање према <v> у среди и на крају није само диалектичка особина, но хронолошка. а основа му је чисто Фисполошка: ст. слов. је бнло * = оп(в. и*нТ|.скоумоу, сжндарк aovvddgiov): слов. елемснги у румун. un, um = *on, *om н m an (cn)=*an и i.n Ј\Ашословенски,дчалектн, шго ce говораху у областн старословенскога (нрквеног) језнка илн у блпзннн му н.мају замену за л>: љм 1>н, m n? т ј. л> = оп је љп. Калииа је огледао и да да сведочанство за петоструку ијгомену <к нз нстојшјс бугар. језика. Али само ради нримера да споменемо, како је то неснгурно. Нашао је међу •фнлопопољским и софискнм споменнцнма неколнко с оу = а. за које Об-