Delo

Д Е Л 0 Ш лак. вели да je то просто српски реФлекс, јер Нрохоров поговор (postscriptum) пре је српскп но бугарски, исто тахо Абагаров. Прасловенско л у бугарском је е, које неки иут у н еакдентованнма слоговпма у неким диалектима источнпм ностаје i: иет, питт, ; у некпм опет диалектима у акцент. слоговима ж је = {а (ја), а, у неакцентованима 'L : ттиаски нма ]аз\\к, охридски : ]1>аик, ca, та (са, та). трновски: — девиат, девит, м\>а, .нђ, са, сб, разградски : деввЂг, свиштовски : кулади ; варнански: колкдници : коледа, јамболски : куладе итд. Ова је замена налнк у неколико на замену прасловенскога а у словач. и руском. Замена је ишла према акценту : а с акцентом Ш. hi, а без њега ’l, rL, по што је у овима диалектима свако неакцентовано а = 'l. Дакле а је дало отворено >а, из кога је могло постати, кад отврдне група сугласнпка напред: а п дал>е е: l’a, n’a, t’a нли с очуваном мекошћу : Га, n'a, t’a нлп la, na, tii: le, ne, te. Ово нам помаже разуметн, откуда у средњобугарскоме гћ место а, јер то ће рећи, да се у неким бугарским диалектима ћ иоклоиило по изговору с а. Сличан прелазак ia у ћа имамо у чешким п моравским говорпма( у којима после п, в, в. м, л, н, т, д има а. — Другога је норекла а из а у почетку речп иосле непчаника : јазико, јачит', ожадпети ц братучед u a = 'Б : ]1>зик, јт>чмен, чћдо (чедо), у дебар. јозик, јотрва. За а Калина ноставља шест група бугарскнх диалеката, при чем сиорадичне појаве генерализује у онће типове, јер нема дналеката с онаким обележјем, нанр. да се а иретвара само у ja. — Погрешно узима Калпна да су се а и у средњобугарском нретворилп у б — као што то показују сувремеии диалекти. Пстина и данас нма нримера за мењање а у ж и х у а : асс. sing. душе-ta зиме (terram), диње (дању). — од Барне до Дебра. Данашњи бугарски има место л; — а (= е) после Г, n’, p’, r’, b’, v’, m’, u надатала, u то само на крају а не у иочетку речи, а не у свима диалектима. Уираво A (= On ) је прешло пре у а (en) него што се нретворило у an (an). — <а нак ирелази у ж само у почетку речи и у основнима слоговима, иод којима и љ у а. Лескин (Archiv II, 287, IV, 568) је доказао да су л u а носле Г, n’, р’ r’, b’, v’, m’ и непчаника имали вредност е. Примери genit. свое, сво<наше наш&, никое, никох*, accus. pl. na — е u а>; upuerb, и иршптЂ, ириеше п ири&ше у Берлин. Зборнику, Загребач. рукоп. Миханов. октонху, Ирашк. рук. Х\' в. — сведоче, да се рсФлекс од <л (е) u онде изговарао. где се у средњобуг. споменици.ма иисаху <y> и а -- а у последњим слоговима јп'чп. Својом прошлошћу ова мешавима а и * допире у X в. и фнзиолошкн је основана. — дакле из онога је доба, кадјош жив.ваше назализам у бугарском у почетку н у срединн речи ; а прелаз <v> у а на крају Ј»ечн онда је нзв|1шен, још док су се тп гласови назално нзговарали. Облак износи нарочнто мишљење о претварању <v> у <ft у средин на крају речи — не слажућп се с Лескином (Archiv II, 280). Многа еу ннтања скопчааа за ћ у нстојшји бугарскога језнка п правониса. Нрема ћ-у се бугарско-маћедонски диалектн деле у три групе,. нс као што се од Гјшгоровнћа уобичајило у две. Западна група диале-