Delo

КРИТИКА II БНБЛИОГРАФИЈА 305 ката има 11=е, средња: од Родоне до Солуна има 'b = ја “а, источна rb=Ja (ea) н е нрема одређеним погодбама. Западна a средња су једноставније. Псгочна нма дакле ja, које умекшава иретходни сугласник, ако је акденгован слог и ако нема за овнм мек слог, нначе је b = e, у једној групи тих диалеката акценговано L : •>a (ea), неакцентовано е, i: vreamir dv eati. Средину нзмеђу прве и треће групе чине диалекти источно од Солуна па до Родопе, у којнма је >а (еа) : лак, tr<>ava, б'аше, d'ati, s'ačeha. — Западна група обухвата Маћедонију без Југонсточних јој долова (два часа нсгочно од Солуна к североиетоку ндући све до Дунава између река Вида н Искре. — П онај средњн нојас с t=ia (ea) обухвата дналекте од две руке : према квантигсту и нагласу. Али у источним дналектима замена rb с Ja и е није стајала до акцента, јер је пред тврдим слоговима ненаглашено 'b = ’i> посталом нз ’a —, као што је н i из b место нред меким слоговнма, — дакле ирема прнродп слога иза b: ’ii се преглашавало у ’a н е. Пначе је у диалектима с ea н е за i јер све стоји до акцента, а не тврдоће пди мекостн слога, те и нема правог прегласа tt а (еа) нод акцентом : ea, ’a, без љега широко е (еа). Таке је судбине у неким диалектпма бнло и чисто е : а сва је нрилика да је такога квалитета било црквено словенско (старословенско) b, које често прелажаше у "П, као што се то находн у словачком ^=’Г, ја и у словенач. дпалектима. Што се тиче ове замене i према акценту, бугарски другује са другим јужнословенск. језицима ; а словачкн п пол>скн пмају сличних иојава с источним бугар. диалектима. — Прасловенско је i> ="е, али глагољско i> је. = ја, еа, као што се и данас говори у солунској околпнп. Така се вредност b глагољскога провлачи у ианонску иериоду. Само нам диалектн пз солунске околине иомажу да објаснимо уиотребу глагољ. ■b за b (= Т) и и. У суховском се дналекту a после ч, ж, ш, љ нзговара као u b: č'a, ž’a š’a Га. Према овом глагољ. rb реФлектује изговор гласова b и и у јужннм маћедонским диалектима, док би ћирплнца представљала с ra п b северномаћедонске. Онакав глагољски јужномаћедонски изговор rb могао је некада битп раширенији, као што сведоче узајмљене речи у цинцарском у Маћедонији нлп из византијских извора: rioUenog (/ТрилЛшЂ), Iloicrdoitci’u (Призр^н-^). Ну врло лако имаће те речи и цннц. cirap (чргћиЂ) и др. нзговор средине, кроз коју су дошле Византинцима. Самогласннк а редукован је у источнпм дпалектнма у ђ с ређим изузецима, ако је веровати граФици неке грађе, а баш је за нсточне дналекге бугарске тешко удесптп ортограФију; која би бележпла све гласовне ниансе. Калина узима — али не с разлогом — да је а нередуковано чешће у источ. говорима, увршћујући овамо и а нз — m accus. sing. именица ГГ — сколопидбе. Јужни маћедонски говори, а н средњн исто тако имају редуковано, само не тако често, а = Ђ. Али се редукција ограничава у источ диалектима на неакцентовано а. Кадина узима, а с њим се слаже и облак, да је на истоку пре била изгубљена дужина “п но на западу, само што је неакцектовано а прешло у i>. У некпма Дело VIII. 20