Delo

30lo Д E Л 0 опет диадектима неакцентовано а даје о, само што ннје обема процеспма: а—љ , а—о иста хронолошка основа, као што узпма Калина, јер је а = о огранпчено на западну Маћедонпју. Нз рукописа цптоване потврде нпсу ништа друго до писарске грешке. Исто тако нпје основано нп доказано Калиннно тврђење да слабљење а у i> као стара нојава датује из XI века, јер су најстарији примери пз Струмпч. октоиха. А баш и да се не сумња у поузданост прпмера, косплп бп се са сувременим језнковним стањем, јер у њима -b долази место наглашенога а. Калпнпно тврђење, да се у целој области бугарскога језпка, и ако не свуда, е изговара носле грлених, непчаних и течнпх као руско и пољско е а у неким диалекгима п после свих сугласника, није пстинпто, јер он нреноеп на самогласник мекост сугласнпка, остатак старе Јотације (палаталпзацнје). Само се онда може говорпти у смнслу руском н иољском о мекостн е, ако сам сугласннк ппје мек, допуштајући иосле себе мек и тврд пзговор. У западним ее дналектпма нпкако и не зна за меко е. Ово тврђење Калина нреноси и на споменике, нретностављајућн да в означава ie, алн је оно немогућно у опће применити. — Међу тнм се у бугарском опажа, како нестаје јотације — умекшаности п оиамо, где је пре ње било, те се у том иогледу примиче малоруском. Тако је н е огврднуло и иочело се ка гласу а нагибати (у ахт>рчелебиском говору еа), и ако је у опћс врло тешко одредити, где је е, ie, 'е и је због нетачне бугарске ортограФијс. У току развптка бугар. језпка нссгаде јотације н мекости. Глагољица, као што се зна, нпје нмада знака за нрејотовано е (ie), а то се ставља на терет нетачној граФици, па се узима да је црквенословенски пмао само меко е (ie), а тому нде у прилог п то, што ни сама ћирилица, иначе потпунпја азбука, у почетку немаше свих знакова, особито за бележење јотације, но се иомагаше на више начина. Али нам ииак некако сумњиво изгледа, што ЗограФ. јеванђел>е, које прави необично танке разлнке, пред е, кад дођу л, н, р ипак означава мекост особитпм знаком — да тако писање нема основа у самом старословенском, т. ј. да оправдано беше тврдо е. Нејасно се чини, за што не бн н за је направљен био знак, кад је за io скројеи, у ћнрплпци пак и за н-:, а нначе се пише у глагољ. споменицима ле, не, ре. Можда ће иотребно бнти манути се мислн, да нс стоји ни у какој свези са његовим немањем у данашњим бугарским диалектнма то неозначавање ирејотованога е. Лако је се могло старословенско ie претворптн у е, а само му се мекост очува у ле. не, ре. Можс бити да јс у источ. бугар. говорнма, судећи према ћирилнци, било ie за доцнпје е, а да со због доцније иромене с тим не слажу данашњи диалектнчкн одношајн. — Из богатога се диалектичког матерпЈала види, да је у маћедонскпм диалекгима и i долазило меето е, нпти jc ,,;iK то Фопетичка замена у оним случајима, што их Калина наводи ii.i диалеката: нрилеиског, охрндског, кукушког, јер ти диалекти не знају i ак\ нојаву, осим као ресултат\аналогиЈ*е : плачиш, речиш нрема гла-