Delo

КРИТИКА И НОБЛИОГРАФИЈА 3w7 голнма III,; у воденском и већем делу кукушкога нзједначнлн су се аналогнски глаголи IV вр. с глаголпма I и П врсте. — Да е пређе у т. , помогли су сонантн 1, r, и : лици, светувл. м»т>мој, стигни. Ово није опћа појава. Место е долазп у неким примерима а, на пр. демирхи сарско аднеч. адиниедин. Ово маћедон. а из е није на пстом стуињу на којем белоруско у адзин нз одит,. — Још трсба сноменутн колебање нзмеђу о н е у огите, одва. Онп примерц нмају а замсњено т.-ом на крају, а то је чпсто мор®олошка појава — сннкретнзам nomin. и accusat. облика. Сви су дакле старијп одХУ1века облици сумњивн, производ иогрешне граФике: заанема i., а што се нађе лц питање је , је ли то вредело ■/>. — Калина, а с њим ни Облак, не узима као Миклошић да је т, за а нз трачкоплирскога у бугарскн дошло, u ако је врло примамљиво истим начпном објашњавати и бугарско као и румунско и арбанашко т>, у бугарском је т, редуковано а. у румунском а и е, у арбанашкем а, е, i. Међу тнм би ra требало пре очекивати у срнском и хрватском, но што се онет находн у словеначком за а, е, i, који нема нпкаке свезе с трачкоилирским језицпма. Источна Бугарска није била средпште Трачана и Илира, а камо га у западном бугарском? Ако би пак основу т, требало тражиги у романизованом становништу, нре бн га требало очекивати у заиадним диа. лектима. Нонајпре ће бити истина. да се овај кратки и редуковани глас јавио Фонетичким путем, к»о редукција пунијега гласа, као што се развио у руском и словеначком у доцниЈе време. il румунско је т, домаћега ио])екла, као што се спонтано-ФОнетички развило и у другим местнма романске језнковпе области (сев. Француска, Абруцп, Напуљ имају редуковапо а = т>, другп крајеви за е, трећи за и имају редукованн самоглас, управо полувокал). Гастер је румун. т, доводио у свезу са туранско-бугарским утпцајем, шго нс одговара истини, како мнсли Облак. Као год што се према нзговору 'ћ деле бугарски диалекти у три груие, нсто се тако разликују нрема прегласу мекога а (ја, 'a). — у е. У источним диал^ктима преглас се јавља у акценговапим слоговима после у, ж, ш, ј ако је иза ових мек слог, на ир. ловечкн диалекат има jkcm, и јесни, жалоб-и и желби, Ненаглашени се слог без обзира на мекост слога за њим редукује : а у г: ј-ики (Јђонев). Али оваЈ преглас није одлика свих нсточнобугарских диалеката: варнан. увчари, хашшвско чаши^ а у онима, у којих има, нореметила је аналогија одношаје. — Друга група бугарских диалеката зна за преглас а у е само нод другпм погодбама: тако родонски диалекти н суховски свако а послс непчаних сугласника, било с акценгом или без њега, био за њим мек пли тврд слог, ирстварају у а(еа), којем у ахт»рчелебиском одговара шнре е : нашеа, елбалка, жаба, ч&ша, у рунчен. СтоЈене н твојана, овчаро н дочека.ч. Овн западнобугарски дналектн немају овај нрсглас, u ако онп ретки случаји, што се дешавају, сведоче, да је и овде било склоности к нрегласу, само што су палаталн могли прс отврднутн, него шго је преглас наступпо. Још се п сад чува разлнка у мекости. узрок прегласу, у нсточним н западним диалектима бугарским : у нрвима се још мести20 *