Delo

КРИТИКЛ И БИБДИОГРАФИЈА 309 љивије u уједно најпоучнпје доба у историји нашега народа. То је доба, када јенаш народ ступио на праг модернога „животаи ондашње Евроне, када је гогово стигао био до онога степена, на коме су се тада налазпли народи, којн су били покретачн оних чиљеница, које се данас називају „историјом света.44 Деспот Стеван Лазаревић је првн модернн владалац срискога народа у средњем веку. Колико за сада можемо да мотрнмо на наш народ у то доба без обзнра на навалу Турака, видн се у њему нов жнвот, нове тежње, нове мисли, један нов степеп у развитку. напредннји и снажнијн него нкоји, што га је нрешао наш народ у својој асторији од Немање. Недаћа је хтела, да је баш у то доба кристалисања и врења, којејс носилоусеби клпцу иривременога растројства. дошла навала Турака. Алн је услед тога новог укрштаја тај перпјод aauie историје добио још више чара за студију. Осем тога олакшава ироучавање тога доба прилпчан број извора, чега нема у ранијим вековима. С тога су од ночетка наше нове историјограФије готово сви нисцп с особитом вољом нриступилп том перпјоду. Али баш с тога, што су се у то доба на Балкану укрштали тако силни утицаји, u с тога што има доста извора, али инак не толнко да нам све потанко осведоче - поред свнх радова најбољих нашпх снага, то доба није нам још свестрано, јасно и верно пзнето. Извори нису покупљенн (пма их доста н непзданих), на оценн њнховој још је доста мало рађено , народне траднцпје још утичу толико, да се нп најбољп писци не могу са свим да ослободе предрасуда; све то скуоа било ie узроком, што ми до данас још немамо добре радње о том материјалу. Али се опажа рад и — напредак. Само тако п можемо једном добити оно што нам треба. Тај перијод наше историје тако је важан и тежак, да је заслужно испитивање једнога Ковачевића и прагматичку студију једнога— Ранке-а (јер ми га још немамо). Ногрешкаје већ била штоје београдска општина (одпосно Академијски Савест Велике Школе) истакла награду на тако велику u тешкутему. Ми смо имали нрилике видети, да су награде београдске општине бпле нздаване на лоше радове и онда, кад је тема била лакша и ужег обпма. Расправу о десиоту Стевану Лазаревићу, за коју бн трсбало u потпуно снремним људнма доста времена да је добро нзраде, написала су два великошколца за — два и по месеца!.... 11a инак се проФ. Вуловић о тој радњи „веома ласкаво пзразио

Три су главне мане ове расправе : цело нрпчање нолази сувише са данашњега гледишта; — као главан матерпјал су употребљени изворп другога реда, — на иослетку многи нзвори (особпто нрвога реда) нису никако употребљенн. Средњи век није бно век, у коме је љубав спрам варода u отаџбине избијала на површину и бивала нокретачем великих дела. Још мањи Фактор, него та љубав, био је готово у свима државама средњега века — народ. Ila ипак се у том погледу код нас готово редовно грешп. Тако