Delo

Д К Л 0 310 се u у овој расправн вели : „Да је бпло у ејшскпх велпкаша, а нарочито у Вука, више патриотизма, u да су већу пажњу иоклањалп спољ њој политици, онп би претпоставили своје пнтересе и претензије државним *), а не би чекали, да долазе Турци да им решавају њихове чисто унутрашње ствари, т. ј. династичко питање и т. д. „(стр. 19.). Али где тога није бпло у средњем веку ? Ко је отворио Маврпма пут у Шпанију? Таквих сгвари пма у овој расправи на више места. Тако на ир. говорећи о једној иовељи, из које се апсолутно не може пзвести оно, шго они хоће, мисле писци да „мора човек и из дубине душе зажалити, што пису Бранковићи жртвовали своје личне ннтересе пнтересима општим српске државе“ (стр. 115.). Заиста је занимљив иојав у најновијим радовима нашпх исторпка претерана осуда Бука u његове породице. У осталом иисци су смели с ума, да су онда бнлп интереси куће Лазареве н „српска државна мисао“ једно и исто. 0 неправедној осуди Букове иородпце говорио сам всћ оиширниЈе у приказу Новаковпћеве расправе „Срби н Турцп“ („Стражнлово“, 1898.), која је очевидно утицала у том иогледу п на писце ове књпге. С тога нећу ионово о томе говориги, тпм мање што се протпв Новаковићева мишљења пзјаснио и проФ. Јпречек (Ai-chiv frir slav. Phil. 17, 261.). Колико су иисцп далеко отпшли оцењујући ондашње људе u прилике са данашњега гледишта, види се пз њихова мишљења, да је „Сгефднова држава после 1413. год. била у правом смислу народнам !... Напред сам номенуо, да је једна од главннх мана ове радње, што је један нзвор другога реда (Константин Философ) узет за основ излагања, са свпма иогрешкама u непотпуностима. Та иогрешка је тим већа. што ни сви радови о том добу и извори нрвога реда готово никако нису употребљени. Јако је исцрпена (поред Константина Фил.) нзврсна расирава Љ. Ковачевића о десиоту Стевану за време турских међусобица, Новаковићева „Срби и Турци“ и Мпјатовићев „Деспот Т>урађ.“ Остали радови о том перцјоду или нису никако згиотребљени или непотнуно н неиажљиво. Али много је горе с изворима. Богат материјал млетачке архиве , којн нам је сада готово сав приступачан , није пикако уиотребљен; важна иисма дубровачке архиве (код Гелчића н Јпречека) такође нису употребљена. Чак нису ни блнзу колико треба исцрпљени ни Миклошићеви и Пуцићсви Зборници. Све то скупа учинило је, да је спика десиога Стевана н његовнх савременика бледа а често и са свим ногрешна, због чега цела књпга губи сваку вредност. Расправа ова кипти историјским погрешкама. Проднрање Турака врло је кратко изнего; види се да иисци немају јасну слику о гоме догађају, нити о узроцима његовим. Догађаје, који су добро познати и о којима је у нас занста већ сувнше ппсано (1402.—1413.) развученп су тако да њнхов опис никако не одговара нелини радње; да су ту употребљени изво])и, који су удосадањим радовнма испуштенп, не бих ни•) Очоппдно јс ондс омашка у стнду; ннсдн су Оез сумње о(5ратно мнсднли.