Delo

КРПТИКА II БИБЛПОГРАФИЈА 311 шта за.мерно, али овако је то развучена парафраза и сувише познатнх догеђаја. Међу тим догађајн, о којима Конст. ‘l'. кратко говори и о којима није до сада готово ништа пнсано (1420.—1427.) изнетп су тако кратко. као да нз тога доба нема нпкаква матернјала: међутим за то доба има доста пзвора, само нх писци, наравно, нису употребнли. — Али )е без сумње најкарактерпстичнпје, како је у овој радњи описан Стеванов сукоб са Млецима (1421. —1426 ). Нама је тај сукоб познат у свима поједпностима ; мн знамо цео развој сукоба , све преговоре , одношаје у оним крајевима и т. д. 0 свим тпм догађајпма има у ово.ј књпзи — 20 реда ! Па и у том је толнко нетачности, да је готово свака реченица погрешна. Пр плике у околнпм нокрајинама и државама нли су једва додирнуте илн већином нема о њпма ни речи. Догађајн у Угарској, Зети и Влашкој, одношајн властеле босанске. стање у Византпјп, тежње млстачке, и т. д. — све је то у оном мутном времену имало утнцаја на државу деспота Стевапа; али о свему нема у овој радњи ни говора. Наша се псторпјограФија толихо већ развпла, да0 оваквих радова не треба. Наводпти све погрешке н ненотиуностн, које су ме нагнале, да се о овој књизи неповољно пзразим — не би имало смпсла. јер бнх морао наппсатн читаву књигу готово као сама расправа што је. Писци су читали Руварчева „Кнеза Лазара“ (бар се нозивају на њега), па ппак пишу онолико и онако о томе, који jc Горјански био зет Лазарев (стр. 23: в. Рувар. „Кнез Лазар“, 9.). Поменуо сам да зборнини Мпклошпћев и Пуцићев нису псцрпени: него као да су н те изворе писцп тек из треће руке уиотребљавали. Како се нначе могла поткрасги иогрешка (и то три нута) да је Вук 21. Нов. 1392. uucao Дубровчанима! Да су нпсци нрочигали Хуберову расправу : Die Gefane:ennehramig etc., они би зацело нотнунпје и тачније изнели угарско-српске одношаје 1389. —1394. u не би нисали. да су на Ровинама Турци погучени. Писци мнсле, да се кнегнња Милица „иротивила удружењу СтеФанову са Жигмундом* п да се „тек по смрти Милпчипој СтеФан вишс приљубио уз Маџаре" (стр. 98.). Наравно, нисцн су према Ковачевићевој расправи у трећој „Годншњици“ узели, да јеМцлица умрла 1401. г. Но како се она још 1405. налазнла у животу (Споменпк 11-, 49.—50 ), а Дубровчани још за њена жнвога нишу. да је Стеван са Жигмундом „8 великои лгобвћ и 8 1€динств8“ (Пуцић , 63.), то је њихово мпшл>ењо са свим погрешно. Нонајбоље је израђено уиутрашње стање удржави деспотовој. Међу тим и ту има доста ногрешака и многе су ствари врло непотнуне. Карактеристика деспота Стевана, коју читалац из целе радње добпва, са свим је иогрешпа, као што су иогрешно схваћенп и изнети и ноједпнн моментн. Многа Факта, која бацају јаку светлосг на оно доба u на деспота Стевана, нпсу никако унотребљена. Тако на пр. ипсци