Delo

312 Д Е Л 0 мисле, да је Стеваново помагање Турака 1389.—1402. г. бпло оправдано, а сам Стеван је 1406. г. норучнвао уМлетке „quođ respectu erroris, quem alias commisit, quan<lo adhesit Turcho, dispositus est omnino velle mori christianum“ etc. (Listine. 5, 76.). Или бар да су ппсцп употребилп оне Стеванове повеље Хпландару u Мплешеву, које су запста врло карактеристичне и занимљпве (Monumenta Serbica 331.—4.). Пз ппсама, која су Дубровчанп Стевану иисалп, не сме се нпшта изводити- Колико је важнпји за оцену личности Стеванове догађај са децом Мароја Дннцуловића! Г. 1423., баш у доба, када је Стеван ратовао у Зетп. умре у Србији Дубровчанин Мароје Динцулпћ и у свом тестаменту оставн десиоту Стеваиу 105 лптара сребра. Стевану је онда требало нована, али „видеввшп негакостЂ нњгове (Маројеве) госпогж и нм5гове дТце и HieroB4x'L шсталћхЂ" ппше Дубровчанпма: лГазс8дпсмо да бн ишози кђ намк 8 р8ке не дошло : онћхзи сто и ueTb литарв сребра узаависмо д\?тци Маро\еви да се whu гћлзи uomoi$u (Пуцић, 2. 79.). Сва како је за оно доба и за деспота Стевана најкарактерпстпчније писмо, у коме Дубровчапп јављају љегову смрт Жигмунду (31. јулија 1427.). I)ie 18. prescntis mensis Julii magnificus dominus despothus Rassie suam ехtremam diem clausit, de cuius morte, quamvis erga nos et cives et fideles vestre civitatis Ragusii durus ct rigidus quandoque plus debito fuerit, tamen quoniam fiđelis erat sacri diadematis celsitudinis vestre et erat malleus et propugnaculum inimicorum fidei Christiane, non possumus non dolere summeque lameutari“ Diplomatarium Ragus. 324.). Ha послетку морам још напоменути, да у ово) књизи има често израза. којп не доликују историјској расправи , на нр. Вук је шуровао са Угарском : цар Манојло је обијао ирагове западних дворова п т. д. Прнчање је често развучено , кад икад сасвпм сноредннм стварима (на пр. стр. 12—13, 14—15, 27, 40, 52, 230. и т. д.). Ко хоће да види какав је где-где стил, нека прочита другу ноловпну 57. стр. — неће се покајати ! Беч, на Мнтров дан 1895. Ст. Станојепић А 1 m а n а с h d е 1 а q u е s t i o n s o e i a 1 e p o u г 1896., sous la direction de P. Argyriades. Paris. Цепа l • 50 д Ово jc шеста година како г- Аргнријадес издаје овај алманах, носвсћен друштвеном питању. Поред календарскога дела, којп је иросто алн лепо урсђен и у ком има доста сптннх а потребннх података, алманах доноси ннз малих чланака у којима се расирављају поједина дру