Delo

330 д е л о Диминој. Од тада јб Днма већ онат драмски пнсац, каквог га данас цео свет познаје. Брига о наравственостп, смело прпстуиање решавању поједпнпх друштвеннх пнтања, спгурност у руковођењу драмскога догађаја, пзвесна хотимична суровост , духовптост , реалпстпчно п вешто цртање карактера, крепак, металпчан стпл, којп су обележја доцнпјега начпна Дпмнна, већ су ту. Комад је пмао много успеха, пзазвао много преипрања, u тадашња папредна крптпка одушевљено поздравп у Дпмп обновпоца Француског драмског стпла. За „Полу-Друштвом* даде Дима, од 1857. до 1859., „Новчано Пптање“, „Природнога Сина“, „Блуднога Оца“. Изнурен сувпшнпм радом, крене се у то доба, радп одмора, на подужи пут. По иоврагку, опорављен, наставн прекинути рад, u саставп, 1864, своју нознату озбиљну комедију „Женски Пријатељ“, која ће се скорнм прбдстављатп п на нашој позорници. Но пошто је критика ннје примила како је Дима очекпвао, он сс зарече — зарпцања нисаца позната су са своје сталности — да неће впше писати драма. Реч нпје одржао ни годпну дана Већ друге године, 1865., наппше, уз сарадништво Емила' де Жирарден, нов комад. За тим, иосле још једне драме коју је израдио опет уз туђе сарадннштво, u поред романа „Ствар Клемансовљева*, нанпше 1867. једну од својпх најпознатпјих и највећма цењених драма, „Назоре госнође Обре.“ После Франпуско-ируског рата , управо после Комуне , он наииса своја , Пнсма о савременпм догађијпма“, због којих просвећенп п толе рантнп едплп Нариске Општнне нађоше за нужно не прпсуствоватн његову иогребу, н без мало не одлучпше, да се Дпма пма одсада смат])ати непрпјатељем рода људског. Од 187(3. до данас, нанисао је комаде : „Свадбену 11осету‘', »Кнегињу Жорж“, „Клавдијеву Жену“, „Господпна АдФОнса“, „Данишеве“, „ГраФлцу Гоманп“ (ова два посдедња уз туђе сараднпшгво), „Туђинку* (1876.), „Кнегињу од Багдада“, „Денпзу“ u „Франсину“ (1887.), која му је носледњи представљани комад. У })укоппсу су му осгали комадп, готово довршенп : „Пут у Тебе“, и „Новп Слојевн“, којн се, ако се буде урадило ио жељн ипшчевој, неће нпкада ни нредстављати ни штампати. Међутим, ако је веровати мпшљењу унравнтеља Француске Комедије, и лнчнога пријатеља иокојнпкова, Жила Клартп, u пзвесним наговештајнма самога Диме у њсговим писмпма и разговорима о тпм комадпма, изгледа да ти комади иду у најсавршеније што је Дима наипсао. Осим поменутих драма u романа, Дима је у дужпм размацима шгамиао неколико свешчица о моралннм и д})уштвеним пптањпма , као lirro су номенута „Писма итд.“, „Човек - Жена“, „Убиј је!“. „Жене које убијају u женс које гласају“, „Газвод брака“: од којнх већнна, као што се види. расиравља женско нитање у разннм правцима. * * Женско питање, то јест питање о њиховом друштвеном положају, о њиховим односима према људима, о правима љубавп. о матерпнству,