Delo

332 Д Е Л 0 узданих истина или неминовних осећања . које се вековпма слагадо у људима. Узмимо „Денизу“. Денпза је девојка, која је са својпм веренпком, који је доцније напустио, учпнпла погрешку. Сад је другп човек проси. Али, иошто му се она псповеди, он и ако је бпо у њу дубоко заљубљен, одустаје. На то Тувенен, један од оних чувенпх raisonneur'a Димпнпх, који увек говоре у његово пме у његовпм комадпма, убеђује свога прпјатеља проспоца, да њена погрешка (Денпза је нмала и дете, које је умрло) нпје довољан разлог да је он не узме. II његов га ирпјатељ најзад иослуша. Међутим, тај Тувенен тврдпо је још, опет у пме Димпно, да човек не треба да нознаје жену пре женидбе, да треба да улазп чедан у брак. Резултат овпх тврђења бпо је тај , да је један крптнчар, сутра дан после представе , овако свео у закључак теорпје Дпмпне у том комаду : „Шта је уираво хтео Г. Дима да докаже у свом комаду? Да човек треба да улазп чедан у брак, а девојка да пма бар једно дете.“ Кад таквих несугласпца нма у пстом делу, још је прпроднпје да ће пх имати у неколпко разнпх дела. Тако п јесте. Дима је час говорио човеку : „Убиј је; жена је бестија из земљеНод":*) час је говорпо жени: „Убиј га!“ II једаннут је праштао, другп пут немилосрдно -судио , трећи пут чшшо u једно u друго у псто време. II увек са тако мало наслањања на стварност ! Шго се тпче његовог нознавања жена , које му једнодушно признају, мп немамо мпшљења; у осталом недостају нам и нодацп о том: из његових се драма то не впди. Дима је радо играо улогу световног исповедника, и како веле, пмао је много клиенткиња. Могуће је, да„ле, да их je добро познавао. Али бар се једно.м приликом преварпо у својој дпагнози ; наиме онога дана, кад је Марпјп Башкпрцев, сматрајући је i.ao занесену u разнежену девојку, саветовао, да леже у десет часова и да једе бнФтеке. Али, ако није био моралист, бно је драмски песник првог реда, и по плодностн. н по вредностп својпх дела. 1Бегова драма доминује међу драмским п])Оизводима овога века Утицај његов онажа се на свима свронским књижевностима. Данашњи Судермани и Хауптманп немачки, који су само лоши нодражаваоци његови, пмају н за оно мало вредностн своје, њему да благодаре. II по пнвенцпјн, н по цртању карактера, п ио крепком извођењу нризора, н по неумигној драмској логици, н ио занимљпвости Фабуле , и по стилу, Дима нде у ред најчувенијих драмских песника у светској књижевносги. II њега ће исторпја књижевности забележити међу оне нисце, до којпх се, идући током деценија или полустолећа , долазн само великим скоковнма, нод којима многи други noзнаги писци остају као тумули између велнких брда. Мп не мишљасмо овде улазптн у нодробннју оцену његова живота и рада. Ми смо, у овој некролошкој белешцн, хтели да дамо само неколико животописнпх података и неколико стенограФских наиомена о његовом књпжевном раду ; уз то, да расвстлпмо. ма и украгко, једну тачку његово карактеристикс, поводом које бн још могло бити несиоразума н за•блуде међу читаоцима п гледаоцпма драма Диминих. f. П. *) Зсил.а, у коју јо Канн јтскло носле убиства Аве.т>ева.