Delo

ЗАНАТСКА ШКОЛА 351 бпо ираво на обав.ваље заната. С друге опет стране да би се свакоме занатлији обезбедио самосталан економски положај и постигла умереност у ценама у пнтересу потрошача, то двоје имало се највише у виду, еснаФи су се старали свима средствима да се дође до што потпуније једнакостп у трошковима око иропзводње, да сваки занатлија производн под једнаким условима. Тога рада забрањивало се поједниачно куповање матерпјала за израду. ЕснаФ га је куновао иреко својих људи, а затим га делио међу занатлије или подједнако или свакоме према потреби. То је важило као стално нравило, ако не за све, а оно sa неке гране заната. Понеки еснаФи одређивалп су место н време у које се сме куповати сиров материјал за прераду, само да би се избегле веће неједнакости у трошковима продукције. Поред свих испуњених услова кандндат за мајстора није могао на своју руку отворити радњу ако у граду није било упражњеног мајсторског места. Број мајстора био је дакле ограничен. Исто тако строго се прописивало колико један мајстор може имати помоћника и ученика, колико времена сме раднти, а често пута забрањивало се да мајстор може имаги више од једне радње. У многим врстама заната одређивао се максимум производн.е добара преко кога се није смело прећн. Занатлпјама се забрањивало да одвраћају и нривлаче муштерију другога н да примамљују момке евојих еснаФлија Према томе о слободној утакмици нпје могло бити ни речи. Свим тим и многим другим мерама ншло се на иостигнуће једнакости у производњи добара која није смела прећп обнм п границе малога газдинства5). Слободан промет добара такође се сузбијао, нешто сампм тадашњим ирилпкама, неразвијеиошћу саобраћаја, а нешто на вештачки начин, ограничавајући се у почетку на градско тржиште и најближу околнну. Свако иосредништво при размени домаћнх пропзвода забрањивало се Земљорадници који су доноснли својо сировине иа пијацу размењивали су их за занатске рукотворино непосредно са занатлијача. Размена се често вршила без новца, сем случаја у којима се морало давати прида да би се изједначиле вредности прометних стварп. Тај непосредни однос при размени развијао је код занатлија осе88) Schonberg, ор. cit. 483, 484.